“To je jedan veoma sveobuhvatan pristup bezbednosti, koji uključuje i upravljanje migracijama, borbu protiv dezinformacija, ojačavanje evropske konkurentnosti, i ojačavanje evropske poljoprivrede. Takođe se može odnositi na bezbednost zdravlja”, objašnjava Todorović.
Posvećenost Poljske bezbednosti, prirodno proističe iz njenog geopolitičkog položaja – blizina Rusije i granica s Belorusijom čine ovu temu ključnom. Međutim, ovakva usmerenost može doneti značajne koristi i zemljama Zapadnog Balkana, posebno kada su u pitanju evrointegracije, ističe novinar Nemanja Milutinović, dopisnik iz Brisela televizije Euronews Srbija.
“Zemlje koje su u procesu proširenja mogu da profitiraju zbog toga što upravo kao bezbednosno pitanje i Evropska unija vidi i proširenje. Dakle, što je Evropa šira, to će biti bezbednija, kako se to posmatra iz pozicije Evropske unije”, rekao je Milutinović.
Kako predsedavanje Poljske može da utiče na Srbiju i evrointegracije?
“Poljska se posmatra se kao jedna kredibilna članica koja se zalaže za proširenje, ali ne samo za proširenje na istok ili na Zapadni Balkan, nego i na Moldaviju i Ukrajinu, što je različito u odnosu na Mađarsku koja nije koja je bila prethodna zemlja predsedavajuća, a koja je bila zainteresovana samo za proširenje na Zapadni Balkan i to pre svega na Srbiju, dok nije bila toliko zainteresovana za proširenje na Ukrajinu i Moldaviju”, ističe Todorović.
Dodaje da se na naredni period, odnosno na 2025. posmatra kao na godinu integracija, i, kako Todorović kaže, očekivano je da određeni koraci budu veoma vidljivi i na Zapadnom Balkanu, ali i u slučaju Ukrajine i Moldavije.
Kada je u pitanju Zapadni Balkan, podvlači sagovornik, to svakako vodeća zemlja jeste Crna Gora.
“Sve više vidimo da i Albanija nekako ubrzava taj proces pristupanja. Srbija takođe ima šansu. Dok sa druge strane, u Ukrajini i Moldaviji, takođe videli smo da i oni ubrzano napreduju da sprovode reforme. Tako da ja pretpostavljam da će biti pozitivnih pomaka i u jednom i u drugom regionu”, rekao je Todorović.
Naravno, ne može sve da zavisi od predsedavajuće zemlje, jer ostale članice i dalje mogu da sprečavaju evropski put potencijalnih članica.
“Videli smo upravo na primeru Mađarske koja je predsedavala da je više puta kolokvijalno gurala na agendu nekih sastanaka otvaranja klastera 3 za Srbiju. U tom smislu oni mogu da stimulišu možda više u jednu ili drugu stranu”, ističe Milutinović.
Todorović dodaje da se Mađarska često posmatra kao “crna ovca u Evropskoj uniji” te da samim tim, kako ističe, što je vraćala na agendu pitanja otvaranja klastera 3 mogla je da probudi određenu frustraciju kod drugih članica te da izazove kontraefekat.
“Odnosi sa Poljskom su dobri u ovom trenutku. Ukoliko Srbija bude ispunjavala sve ono što se od nje očekuje, ono što je našla se na kraju krajeva Srbije obavezala, samim tim što je krenula u proces evrointegracija, svakako će dobiti podršku Poljske”, kaže Milutinović.
Ono što se očekuje od Srbije, podvlači novinar, je napredovanje u osnovnom poglavlju – vladavina prava, vladavina zakona, nezavisno sudstvo, slobodni mediji itd.
“Postoje pitanja koja su nekim članicama bitnija u odnosu na neke druge. Baltičkim zemljama, verovatno i Poljskoj će biti veoma važno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom zbog blizine Rusije i pretnje Rusije koje oni osećaju u tim zemljama. Više puta smo čuli da Srbija nije u obavezi da u potpunosti uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku pre samog ulaska u EU, ali su to uradile sve ostale zemlje, kandidati sa Zapadnog Balkana. To je veoma važan način da pokaže posvećenost ka svom evropskom putu. Kako želite da budete deo ovog društva, ukoliko ne poštujete pravila, ukoliko ne pokazujete simboličnim i konkretnim primerima da ste deo toga?”, naglasio je Milutinović
Poljska ambasada u Beogradu je ranije saopštila da se tokom sledećih šest meseci očekuju konkretni potezi, jer proširenje EU ostaje prioritet za Poljsku i za ostale države članice uz insistiranje na napredovanju na osnovu zasluga. Todorović ističe da to ipak deluje kao jedna “lepa diplomatska izjava”
“Zapravo kada govorimo o potezima u evrointegracijama, to pre svega zavisi od onoga koje reforme države kandidati sprovode. Ono što je značajno trenutno jeste sprovođenje reformskih agendi u zemljama Zapadnog Balkana. Videćemo koliko će države kandidati uspeti da povuku novce iz plana rasta za Zapadni Balkan, a to će zavisiti od toga koliko su reformi sprovele u prethodnom periodu”, ističe Todorović.
Glavni izazovi Evropske unije u narednom periodu
Najveći izazovi s kojima će se Evropska unija suočiti tokom poljskog predsedavanja, kako ističe Nemanja Milutinović, uključuju pitanje bezbednosti, posebno u kontekstu rata u Ukrajini i razlika u stavovima unutar same Unije. Dok jedni smatraju da je brzo postizanje primirja ključno, brojne diplomate EU upozoravaju da bi to moglo naneti štetu ukrajinskim interesima.
Milutinović najavljuje da se očekuju trgovinske tenzije između Evrope i SAD, dok se Evropa već suočava s posledicama sopstvenih trgovinskih poteza prema Kini, poput viših carina na kineska električna vozila. Ove mere, uz problem konkurentnosti, ističu nepripremljenost Unije za izazove modernog tržišta – pitanje koje će nastaviti da dominira i tokom poljskog predsedavanja.
Veliki izazovi stižu već 20. januara, inauguracijom novog predsednika SAD Donalda Trampa, na šta, kako ističe Todorović, Unija nije bila spremna.
“Za Evropu je trenutno najvažnije pitanje Ukrajine. Svakako se očekuje smanjivanje izdavanja novca od strane SAD-a i to će otvoriti nove probleme – kako održati ukrajinsku vojsku spremnom za rat bez američkog davanja novca. Ono što za sada znamo jeste da se u 2025. godini planira mesečno milijarda i po evra davanja Evropske unije ka Kijevu, ali takođe to neće biti dovoljno ukoliko dođe do potpunog povlačenja sredstava od strane Sjedinjenih Država”, rekao je Todorović.
Milutinović dodaje da je ideja SAD da se nakon postizanja primirja, pitanje Ukrajine prebaci u potpunosti na teren Evropske unije.
“To će biti novi izazov za Evropsku uniju. Nameće se pitanje hoće li postaviti tamo mirovne trupe, odnosno kako će rešiti finansijsku pomoć za obnovu Ukrajine”, zaključio je novinar.
Govoreći o političkim problemima u Nemačkoj i Francuskoj, i na uticaj istih na rat Evropske unije Milutinović kaže.
“Na poslednjem Evropskom savetu Makron nije bio prisutan. Na Savetu pre toga je bilo pitanje ukoliko se bude produžio na još jedan dan Šolc neće moći da prisustvuje. Čini se da su oni sad više koncentrisani na svoje unutrašnje probleme kao države članice nego što zapravo učestvuju kroz institucije Evropske unije da rešavaju probleme”.
On dodaje da samo pitanje migracije i kontrole koje su postavljene ponovno na nekim unutrašnjim granicama Evropske unije, dok se paralelno širi šengenski prostor i skidaju granice, takođe otkrilo neke manjkavosti Evropske unije.
“Opet je prebačeno to na same države članice da se bave tim pitanjem. Ali to je potpuno normalno u jednom demokratskom procesu, gde 27 država članica treba da se saglasi o brojnim pitanjima”, zaključio je Nemanja Milutinović.
O perspektivi proširenja EU i odnosa u Uniji kada se u obzir uzme predsedavanje Poljske od 1. januara, za Euronews Srbija je govorio istoričar Vladimir Todić.
Donald Tusk se pre 14 meseci potrudio da glavobolja Brisela nakon 6 meseci ne traje godinu dana. Pitanje koje se postavlja je koliko je konsolidovana uopšte vlast Donalda Tuska i koliko njegovo evropsko iskustvo može da doprinese kvalitetu Poljskog predsedavanja.
“S obzirom da je Donald Tusk vrlo iskusan političar, već u trećem mandatu premijera Poljske i čovek koji ima vrlo širok spektar odnosa i kontakata unutar Evropske unije, svakako da to njegovo iskustvo puno znači i, uostalom, dobri poznavaci prilika, političkih dešavanja, nezavisno od toga da li su bliski sadašnjim vlastima ili opoziciji, kažu da je ovo neki novi Donald Tusk, odnosno Donald Tusk sa jednim evropskim iskustvom. Međutim, kada sagledamo sve ono što pričaju ozbiljni poznavaoci vlasti i delovanja vlasti u Poljskoj, videćemo da su očekivanja bila velika a da su rezultati u unutrašnjoj politici ne previše zadovoljavajući, što bi na neki način moglo da brine vlast u kontekstu nastupajućih predsedničkih izbora u maju. I mislim da će Donald Tusk iskoristiti predsedavanje Evropskom unijom da prosto svoju poziciju poboljša i u okviru sopstvenog javnog mnjenja”, ističe Todić.
S obzirom na geografski položaj i istorijske razloge, pozicija Poljske prema Rusiji odavno je jasna i nedvosmislena, pogotovo po pitanju rata u Ukrajini. Stoga, ne čudi što se kao glavna tema poljskog predsedavanja nameće bezbednostna i odbrambena sposobnost Evropske unije.
Postavlja se pitanje da li je Poljska tu na neki način glavni američki igrač u Evropskoj uniji, imajući u vidu naoružavanje Poljske od strane Sjedinjenih Država koje traje decenijama unazad.
“Dakle, to je staro pitanje, čini mi se, u Evropskoj politici i uopšte u našim analitičkim i diplomatskim krugovima. Poljska ima sopstvene interese i ona je jasno trasirala svoj put od 1989. godine i samo ću podsetiti da su sve te zemlje Višegradske grupe danas zapravo podsticale Amerikance da, recimo, sa stanovišta njihovih bezbednosnih interesa, te zemlje, a rukovodeći se sopstvenim iskustvom u okviru Varšavskog pakta, uđu što pre u NATO. Dakle, Poljska, da kažem, na neki način je kao najveća zemlja na istoku Evrope svoju politiku trasirala i naravno da su mnogi interesi Sjedinjenih Država i Varšave kompatibilni, što se naravno pokazalo i na početku rata u Ukrajini kada su, bez obzira na razlike ideološke, političke, razne druge razlike između administracije predsednika Bajdena i tadašnje vlasti, desničarske vlasti, PiS-a, odnosi Sjedinjenih Država i Varšave se vrlo brzo harmonizovali i dostigli zaista jedan izuzetno visok nivo”, kaže Todić.
Simptom/Euronews
