Šta smatrate za najčesci uzrok poremecaja srčanog ritma?
Brojni su uzroci poremećaja srčanog ritma. Mogu biti vezani za srčano oboljenje, ali i za neke druge organske poremećaje koji su van srčanog porekla ( poremećaj funkcije štitaste žlezde, nadbubrežne žlezde, anemija, problemi sa želucem itd ). Ukoliko su aritmije ipak srčanog porekla, uzroci se razlikuju prema uzrastu. Kod mladjih osoba uglavnom se radi o virusnom miokarditisu, kod osoba srednjeg i starijeg životnog doba najčešće je u pozadini ishemijska bolest srca (suženje krvnih sudova srca) , dok kod najstarije populacije uzroci poremećaja ritma najčešće su srčana slabost ili višegodišnja hipertenzija koja na srce utiče tako da stvara uslove za pojavu aritmije.

Kako tretirate i savetujete , u vezi sa ishranom, pacijente sa genetskim predispozicijama za srčane tegobe?
Ishrana u prevenciji kardiovaskularnih bolesti je važna, jer šta je ateroskleroza do nakupljanje masnih naslaga na zidovima arterija.
Nerafinisana hladno ceđena ulja, mali procent mlečne masti u mlečnim proizvodima, od šećera med, u ograničenim količinama, žitarice da, ali izbegavati peciva lisnata testa, testeninu.
Krta mesa i riba, manje jaja, kuvano belance je dozvoljeno u većoj meri..voda i biljni čajevi od napitaka.

Da li su bolesti srca učestalije od kako je počela pandemija korone?

Ne značajno, ali su zato smrtnost i veći invaliditet zbog težih srčanih oboljenja veći. To se objašnjava činjenicom da osobe sa srčanim oboljenjima ili trpe tegobe u strahu da izbegnu zarazu , da se ne “motaju” po zdravstvenim ustanovama ali i zato što je zdravstveni sistem jedno vreme bio u kolapsu zbog epidemiološke situacije, te kardiovaskularni bolesnici nisu na vreme mogli da stignu do svojih lekara. Treba svakako apelovati srčanim bolesnicima da srce ne sme da čeka,
Svakako Covid infekcija je mogla dovesti do pojačane sklonosti trombozi, što može predisponirati infarkt, takodje miokarditis je jedan od mogućih scenarija u slučaju zaraze. Ipak u mnogo manjoj meri nego što se o tome priča, kaže doktorka Blažić.

Da li je genetika u srčanim tegobama obavezno prisutna?

Genetika je jedan od najvažnijih faktora rizika za kardiovakulane bolesti. Ipak nije genetika upadljiva ako je roditelj imao infarkt ili moždani udar u 85.g. života, već u 55.g.-60.g.
Takodje, neko ima dobru genetiku ali je zloupotrebljava pušenjem,prejedanjem, nekretanjem. U tom slučaju, ma koliko dugovečni bili roditelji, kardiovaskularno zdravlje biće kompromitovano.

Šta savetujete kao meru za smanjenje holesterola u krvi ?

Najvažnija frakcija holesterola je LDL, čija povećana koncentracija je najveći riziko faktor za infarkt. Vrednosti kojima težimo zavise od kardiovaskularnog rizika pacijenta što se individualno procenjuje. Kako god, negde nije dovoljno korigovati režim ishrane, već je potrebno uzimati
statine. Danas na tržištu postoje fiksne kombinacije lekova koji su jako efikasni u borbi protiv visokog holesterola , a imaju vrlo povoljan besbedonosni profil u pogledu dejstva na jetru i mišiće.

Koja navika u ishrani je najčesći razlog posećivanja kardiologa i bolnice?

Prejedanje kasno uveče, pod broj jedan! I sva druga prejedanja hranom punom masti i koncentrovanih ugljenih hidrata.

Ko česće dobija infarkt, muskarci ili žene?

Muškarci češće i ranije oboljevaju od infarkta, rizik od kardiovaskularnog oboljevanja u žena se izjednačava sa muškarcima tek kasnije,  petnaestak godina nakon menopauze. Stiče se lažan utisak da žene jednako ili pak češće obolevaju od srca. One su samo odgovornije prema članovima porodice pa i prema sebi te se češće obraćaju za pomoć lekaru. Postoji podatak da
velika većina muškaraca odlazi kardiologu na nagovor supruge ili ćerke.

Šta predlažete starijim ljudima kao sistem za ojačavanje zdravlja?
Više kretanja i druženja. Ovo poslednje poboljšava psihički aspekt, podiže raspoloženje što je jako važno. Takve osobe su motivisanije da ostanu zdrave, disiplinovanije u pogledu uzimanja terapije i redovnosti kardioloških kontrola.

Koliko su uspešne operacije starijih pacijenata?
Postoji odredjena starosna granica nakon koje se ozbiljniji operativni zahvati ne preporučuju, zbog težeg i neizvesnijeg oporavka. Ipak čest je individualizovan pristup. Odredjen procenat starijih ljudi nema pridružena oboljenja ( tzv komorbiditete), a vitalnost i mentalna očuvanost ne čini operaciju rizičnom u većoj meri.

Simptom M.P.