“Posvećeni smo ozbiljnim pregovorima sa Ukrajinom”, rekao je Putin u nedelju rano ujutro novinarima i dodao da ne isključuje pristanak na prekid vatre kasnije u toku direktnih razgovora sa Ukrajinom.

Putin je rekao da je Rusija poslednjih meseci predložila nekoliko prekida vatre, kao i zaustavljanje napada na energetsku infrastrukturu, jednostrano 30-časovno uskršnje primirje i primirje od 8. do 10. maja.

Putin je optužio Ukrajinu da je sabotirala “ove inicijative iznova i iznova” pokretanjem napada na Rusiju.

On je ponovio da je potrebno primirje, koje bi dovelo do “trajnog mira”, umesto onog koje bi omogućilo Ukrajini da se ponovo naoruža i mobiliše više ljudi.

Rekao je da će razgovarati sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i zamoliti ga da omogući mirovne pregovore 15. maja.

Putinov predlog je usledio pošto su lideri Francuske, Velike Britanije, Nemačke i Poljske u subotu rekli da je njihov predlog o prekidu vatre, koji bi počeo u ponedeljak, podržao američki predsednik Donald Tramp, koga su obavestili telefonom o detaljima.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da će SAD preuzeti vodeću ulogu u nadgledanju prekida vatre, uz podršku evropskih zemalja, i zapretio “ogromnim sankcijama”, ukoliko Rusija prekrši primirje.

Prioritet bi bio da cena za Rusiju bude previše velika da nastavi da se bori u Ukrajini, rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha.

Na pitanje kako će funkcionisati mehanizam za praćenje poštovanja primirja, Sibiha je rekao da se o detaljima još razgovara.

Kit Kelog, Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu, rekao je u subotu da će “sveobuhvatni” 30-dnevni prekid vatre, koji pokriva napade iz vazduha, sa kopna, mora i na infrastrukturu, “započeti proces za okončanje najvećeg i najdužeg rata u Evropi od Drugog svetskog rata”.

Simptom/N1/Beta