Oni su zakleti neprijatelji, ozloglašeni teški pregovarači i znaju da će ishod pregovora duboko oblikovati njihovo nasleđe. U Sinvarovom slučaju, to može značiti život ili smrt.

I jedni i drugi imaju jake podsticaje da okončaju rat. Ali oni takođe mogu misliti da imaju koristi ako izdrže malo duže, i da je rat poželjniji od dogovora koji ne ispunjava njihove zahteve.

Evo pogleda na dva lidera i ograničenja sa kojima se suočavaju.

Šta Netanjahu želi?
Netanjahu je obećao “potpunu pobedu” nad Hamasom i povratak svih talaca u Gazi – ciljevi za koje mnogi veruju da su nekompatibilni.

On je bio pod ogromnim pritiskom porodica talaca i većeg dela izraelske javnosti da sklopi dogovor da ih vrati kući, čak i ako to ostavi netaknut pretučeni Hamas. Sjedinjene Države, koje su pružile ključnu vojnu pomoć i diplomatsku podršku Izraelu, takođe se zalažu za takav dogovor.

 

Ali Netanijahuova vladajuća koalicija se oslanja na ministre krajnje desnice koji žele da trajno ponovo okupiraju Gazu i zapretili su da će srušiti vladu ako on previše pristane. To bi iznudilo vanredne izbore koji bi ga mogli oterati sa vlasti u vreme kada mu se sudi za korupciju.

To bi takođe ubrzalo šire obračunavanje u vezi sa bezbednosnim propustima oko napada 7. oktobra u kojem su militanti predvođeni Hamasom ubili oko 1.200 ljudi na jugu Izraela, uglavnom civila, i oteli oko 250 drugih – na Netanjahuovom nadzoru. Netanjahu je odbacio pozive na vladinu istragu dok se rat ne završi.

Što se rat duže oduži, veća je verovatnoća da će Izrael postići nešto što liči na pobedu — ubistvo Sinvara, spasavanje većeg broja talaca — i što Netanijahu duže mora da popravlja svoj politički položaj i preoblikuje svoje nasleđe. Ali to takođe dolazi sa rizicima jer broj poginulih vojnika u akciji raste skoro svakog dana, a Izrael postaje sve izolovan zbog patnje koju je naneo Palestincima.

Netanjahu se sukobio sa sopstvenim ministrom odbrane zbog završnice rata. Izraelski mediji puni su izveštaja u kojima se citiraju neimenovani visoki bezbednosni zvaničnici koji izražavaju frustraciju Netanjahuom, posebno njegovim zahtevom za trajnu kontrolu nad dva strateška koridora u Gazi. Neki su otišli ​​toliko daleko da su ga optužili da sabotira pregovore.

I Izrael i Hamas kažu da su u principu prihvatili različite verzije evoluirajućeg predloga o prekidu vatre koji podržavaju SAD, dok predlažu promene i optužuju drugog da postavlja neprihvatljive zahteve.

Johanan Plesner, šef Izraelskog instituta za demokratiju, lokalnog istraživačkog centra, priznao je gnev upućen Netanjahuu u lokalnoj štampi i među segmentima izraelskog društva, ali je rekao da Sinvar snosi većinu krivice za ćorsokak jer je pokazao malo interesovanja za kompromis .

„Ako bismo videli da je Sinvar ozbiljan u pogledu sklapanja dogovora, to bi primoralo Izrael i Netanijahua da razotkriju svoje karte“, rekao je Plesner. Trenutna situacija je „skoro kao pregovaranje sa samim sobom“.

Šta Sinvar želi?
Sinvar želi da okonča rat – ali samo pod njegovim uslovima.

U izraelskoj ofanzivi je poginulo preko 40.000 ljudi, prema lokalnim zdravstvenim zvaničnicima, raseljeno je 90% stanovništva Gaze i uništeno je njene glavne gradove. Hamas je izgubio hiljade boraca i veliki deo svoje militantne infrastrukture.

Sinvarova jedina pregovaračka mona je oko 110 talaca koji se još drže u Gazi, od kojih se veruje da je oko trećina mrtva. I treba mu mnogo više od privremene pauze u borbama ako se nada da će spasiti bilo šta što liči na pobedu od napada 7. oktobra za koji je pomogao da se osmisli.

To počinje uveravanjima da Izrael neće nastaviti rat kada neki ili svi taoci budu oslobođeni. Takođe mu je potrebno da se Izrael povuče iz cele Gaze kako bi osigurao da trajni uticaj napada 7. oktobra ne bude trajna ponovna okupacija teritorije. Oslobađanje visokoprofiliranih palestinskih zatvorenika kao deo sporazuma je sveta stvar za Sinvara, koji je i sam bio zatvorenik na dugom stažu oslobođen u razmeni. I potrebna su mu uveravanja da će Palestinci moći da se vrate u svoje domove i da ih ponovo izgrade.

„Bilo da se radi o prekidu vatre ili razmeni zarobljenika,  Sinvar će izaći kao pobednik“, rekao je Nabih Avada, libanski politički analitičar i bivši militant koji je proveo godine u izraelskom zatvoru sa Sinvarom.

Postoje rizici za Sinvara u povlačenju pregovora: verovatno će više talaca umreti ili biti spašeno kako rat bude odmicao. Smrt, razaranje i teškoće u Gazi će se nastaviti i mogli bi da podstaknu palestinsko nezadovoljstvo Hamasom, sa političkim implikacijama.

Sam Sinvar, koji se nalazi na vrhu liste najtraženijih u Izraelu, mogao bi da bude ubijen u bilo kom trenutku. Ali s obzirom na centralnu ulogu mučeništva u istoriji i ideologiji Hamasa, on može smatrati da je taj ishod neizbežan – i poželjniji od dogovora koji izgleda kao poraz.

Može li bilo koji spoljni pritisak pomoći?

Egipat i Katar su služili kao ključni posrednici sa Hamasom, ali je njihov uticaj ograničen.

Veruje se da je Sinvar proveo većinu poslednjih 10 meseci živeći u tunelima ispod Gaze, a nejasno je koliko ima kontakta sa spoljnim svetom.

Bilo kakav američki embargo na oružje je još manje verovatan kada se Izrael suoči sa potencijalnim uzvratnim udarom Irana zbog ubistva Hanije. Umesto toga, Sjedinjene Države su ubacile vojnu imovinu u region, skidajući deo pritiska sa Izraela.

Sinvar se možda nadao da će ciljana ubistva Hanije i glavnog komandanta Hezbolaha prošlog meseca proširiti rat.

Pregovori o prekidu vatre su nastavljeni kroz sve to, isprekidani prolaznim trenucima optimizma.

Simptom M.P./ Joseph Krauss AP