Varhelji: Jedinstveno regionalno tržište Zapadnog Balkana odskočna daska za dalju integraciju

Evropski komesar za proširenje i susedstvo Oliver Varhelji ocenio je da je jedinstveno regionalno tržište za Zapadni Balkan, strukturisano oko četiri slobode, odskočna daska za bližu integraciju regiona sa jedinstvenim tržištem EU i pre pristupanja.

“Novi akcioni plan koji je danas usvojen nudi više mogućnosti za produbljivanje saradnje Zapadnog Balkana zasnovane na pravilima i standardima EU”, napisao je Varhelji na platformi Iks.

On je prethodno naveo da kroz Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan (EIP) od 30 milijardi evra i Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan (RGF) od šest milijardi evra “povezujemo puteve, pruge, digitalne mreže, diverzifikujemo energetske resurse i podržavamo MSP”.

“Veliki uspeh: očekivana mobilizacija sredstava je već dostigla oko 60 odsto, odnosno 17,2 milijarde evra. To dokazuje relevantnost našeg programa i kapaciteta apsorpcije zemalja Zapadnog Balkana”, zaključio je Varhelji.

Fon der Lajen: Isplate iz Plana rasta za Zapadni Balkan mogu da počnu pre kraja godine

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da isplate iz Plana rasta za Zapadni Balkan, vrednog šest miijardi evra, mogu da počnu do kraja godine jer će ove nedelje biti usvojeno pet od šest reformskih agendi partnera sa Zapadnog Balkana.

Ona je pozdravila potpisivanje novog akcionog plana za zajedničko regionalno tržište.

“Što bolje funkcioniše zajedničko regionalno tržište, to bolje ekonomije Zapadnog Balkana mogu da, korak po korak, budu integrisane u naše jedinstveno evropsko tržište”, naglasila je Fon der Lajenova.

Dodala je da je bio potreban most između zajedničkog regionalnog tržišta i jedinstvenog evropskog tržišta, a taj most je, naglasila je, Plan rasta za Zapadni Bakan, vredan šest milijardi evra.

Istakla je da su Plan rasta i Berlinski proces isprepleteni i da su Planom rasta na neki način otvorena vrata posebnim sektorima jedinstvenog tržišta, a da Zapadni Balkan, kako bi to iskoristio, mora da usvoji relevantne reforme.

“Danas sa zadovoljstvom mogu da izvestim da će pet od šest reformskih agendi biti usvojeno ove nedelje. To znači da isplate od ukupno šest milijardi evra iz Plana rasta mogu da počnu da pristižu pre kraja godine. Ovo nikada ne bi bilo moguće bez Berlinskog procesa”, rekla je Fon der Lajenova.

Dodala je da je Berlinski proces postao promoter zajedničkog regionalnog tržišta Zapadnog Balkana.

“Od suštinskog je značaja da ovo zajedničko regionalno tržište funkcioniše nesmetano jer omogućava kompanijama sa Zapadnog Balkana da trguju, inoviraju i stvaraju dobra radna mesta. To takođe približava region nama, a privrede našem jedinstvenom tržištu”, poručila je Fon der Lajenova.

Fon der Lajenova pozdravlja ukidanje ograničenje na izvoz robe iz centralne Srbije na KiM

Istovremeno, Fon der Lajenova je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu, gde se održava Samit Berlinskog procesa, pozdravila sporazum postignut prošle nedelje na nivou CEFTA, posebno ukidanje ograničenja na izvoz robe iz centralne Srbije na teritoriju AP Kosova i Metohije.

“Čestitam obema stranama na pokazivanju takve političke volje i Olafu (Šolcu) na veštim posredničkim naporima Nemačke jer je ovo veoma konkretan korak ka normalizaciji”, rekla je Fon der Lajenova.

Izrazila je zadovoljstvo što prisustvuje obeležavanju 10 godina od pokretanja Berlinskog procesa i navela da je ovaj samit bio prilika za osvrt na “deceniju napretka sa našim zapadnobalkanskim partnerima”, jer je, kako je rekla, “Berlinski proces uvek bio zagovornik, arhitekta i sidro čvrste veze između nas”.

Ocenila je da se mnogo toga promenilo za deset godina i u tom kontekstu ukazala na sukobe, ratove i previranja koji su, kako je navela, doneli novu svest unutar EU da je veća Unija snažnija Unija, i da je odgovornost EU da približi one koji teže članstvu u bloku.

Iste mere solidarnosti za Zapadni Balkan kao i za EU

“Zbog toga na Zapadni Balkan širimo iste mere solidarnosti koje smo preduzeli unutar naše Unije”, rekla je Fon der Lajenova.

Kao primer navela je energetsku krizu ističući da je EU pomogla državama Zapadnog Balkana da se izbore sa visokim troškovima energije kroz paket energetske podrške od milijardu evra.

“Sada gradimo energetsku infrastrukturu kako bismo Zapadni Balkan učinili energetski nezavisnijim sa investicionim planom od 30 milijardi evra”, rekla je Fon der Lajenova i kao još jedan primer navela saradnju u oblasti civilne zaštit, odnosno borbu protiv šumskih požara ovog leta i nedavnih poplava u Bosni i Hercegovini.

“To nije bio slučaj pre 10 godina, ali danas je proširenje veoma na vrhu naše agende. Kada gledamo ka budućnosti, zamišljamo budućnost u kojoj će svih šest zapadnobalkanskih partnera biti deo naše EU”, poručila je Fon der Lajenova.

Proširenje je proces zasnovan na zaslugama

Dodala je da je za to potrebno osloniti se na lekcije iz proširenja EU 2004. godine.

“Prvi preduslov je usklađivanje sa našim osnovnim evropskim vrednostima, poštovanje demokratije i vladavine prava. Drugi preduslov je rana ekonomska integracija. Zbog toga Berlinski proces igra ključnu ulogu. On je uvek bio pokretačka snaga regionalne ekonomske integracije”, rekla je Fon der Lajenova i naglasila da je proširenje proces zasnovan na zaslugama.

Lajčak: Došlo vreme da integracija Zapadnog Balkana u EU postane realnost

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, koji je učestvovao na današnjem Samitu Berlinskog procesa, poručio je da je došlo vreme da integracija Zapadnog Balkana u EU postane realnost.

“Na desetogodišnjicu (Berlinskog procesa) poruke su bile vrlo jasne: mnogo je postignuto za ljude u regionu, ali je došlo vreme da evropske integracije Zapadnog Balkana postanu realnost”, naveo je Lajčak na društvenoj mreži Iks.

Dodao je da je na Samitu Berlinskog procesa učestvovao na poziv nemačkog kancelara Olafa Šolca.

Vučević: Izneo sam plan Srbije i njenu opredeljenost za evropski put

Premijer Srbije je rekao je da je izneo plan Srbije i njenu opredeljenost za evropski put kao svoj strateški cilj.

“Srbija želi da vidi više evropskih investicija, infrastrukturnih projekata. Posebno smo razgovarali o energetskom sektoru, to je bila tema i mojih razgovora sa francuskim ministrom za evropske poslove Benjaminom Hadadom, sa Viktorom Orbanom i italijanskim potpredsednikom Vlade i ministrom spoljnih poslova Antonijom Tajanijem. I o ekonomiji, što je dobro jer je Srbija vrlo ubedljiva i upečatljiva kada se priča o brojevima. Bilo je dosta reči o migrantskim krizama, bilo je reči oko usklađivanja viznih režima. Naravno neko od govornika uvek pomene Ruse, Kineze, toga uvek ima. Stičem utisak da nije preovladao neki negativan kontekst, nego želja da Nemačka poruči svima da bi trebalo da budu deo Evropske unije”, rekao je za RTS premijer Srbije Miloš Vučević.

Vučević sa Orbanom

Premijer Miloš Vučević sastao se sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom.

“Srdačan razgovor sa premijerom Viktorom Orbanom, iskrenim prijateljem Srbije, tokom Samita Berlinskog procesa”, naveo je Vučević na Instagramu.

Potpisani dokumenti o regionalnom tržištu i visokom obrazovanju

Učesnici Samita Berlinskog procesa potpisali su Deklaraciju podrške Akcionom planu o zajedničkom regionalnom tržištu, kao i Sporazum o pristupu visokom obrazovanju, javlja izveštač RTS-a.

Dokumenta su, u prisustvu nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, potpisali premijer Miloš Vučević, premijer Crne Gore Milojko Spajić, premijer Albanije Edi Rama, predsedavajući Predsedništva BiH Borjana Krišto, predsednik Vlade Severne Makedonije Hristijan Mickoski i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti.

Fon der Lajen: Gledamo ka budućnosti u kojoj su svi sa Zapadnog Balkana u EU

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da će se tokom Samita razgovarati o dosadašnjim dostignućima, ali i budućnosti u kojoj su svih šest partnera sa Zapadnog Balkana deo EU.

Fon der Lajen je na društvenoj mreži Iks istakla da se ovogodišnjim Samitom obeležava 10 godina Berlinskog procesa i poručila da je zato “dobro biti u Berlinu sa našim partnerima sa Zapadnog Balkana”.

“Da se ​​osvrnemo na naša dostignuća, ali posebno da gledamo napred. Ka budućnosti u kojoj su svih šest zapadnobalkanskih partnera deo naše Unije”, poručila je Fon der Lajen.

Vučević sa francuskim ministrom za Evropu Benjaminom Hadadom

Predsednik Vlade Miloš Vučević sastao se u Berlinu sa francuskim ministrom za Evropu Benjaminom Hadadom.

“Uoči početka Berlinskog procesa razgovarao sam danas u Berlinu sa francuskim ministrom za Evropu Benjaminom Hadadom”, objavio je Vučević na Instagramu.

Šolc: EU kompletna jedino sa Zapadnim Balkanom

Evropska unija kompletna je jedino sa Zapadnim Balkanom kao svojim delom i zemlje tog regiona trebalo bi da preduzmu dalje korake ka zajedničkoj budućnosti, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc na otvaranju Samita, javlja izveštač RTS-a.

Šolc ističe da svi znaju da je region Zapadnog Balkana i dalje oblikovan sukobima iz prošlosti, kao i da je vreme da se oni prevaziđu i da se region okrene prema budućnosti.

“Zato želim da poručim našim prijateljima iz Beograda i Prištine – nemojte dopustiti da vas prošlost odvrati od puta ka mirnoj i prosperitetnoj budućnosti. I dalje sam uveren da ta budućnost leži u EU, a da tamo vodi samo jedan put – potpuno sprovođenje sporazuma koje ste već postigli. Opredeljeni smo za rešavanje bilateralnih pitanja u duhu saradnje i miroljubivim sredstvima. To je ono za šta se Berlinski proces zalaže”, rekao je Šolc.

Istovremeno, pohvalio je deblokadu CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini, jer to, rekao je, omogućava aktiviranje nekoliko drugih sporazuma, poput sporazuma o radnim dozvolama i rutama e-trgovine.

“Deblokada CEFTA sporazuma nije jedina odluka koju donosimo danas. Potpisaćemo i dva dokumenta koja će ljudima olakšati svakodnevni život. Prvi, novi akcijski plan za zajedničko regionalno tržište, temeljni dokument za dalje produbljivanje privredne integracije. Obuhvatajući i socijalne i radne aspekte saradnje i mobilnosti, ovo će učiniti prekogranični rad manje komplikovanim i značajno će vas približiti standardu EU”, rekao je Šolc.

Premijer Vučević stigao na Samit

Premijer Srbije Miloš Vučević stigao je na Samit Berlinskog procesa, a dočekao ga je nemački kancelar Olaf Šolc.

Vučević će tokom posete Berlinu imati i biletaralne sastanke.

Lideri Zapadnog Balkana okupili su se danas u Berlinu, gde se obeležava deseti rođendan Berlinskog procesa – inicijative nekadašnje kancelarke Angele Merkel za približavanje regiona Evropskoj uniji.

Glavne teme su stvaranje jedinstvenog regionalnog tržišta, zelena agenda, saradnja u oblasti visokog obrazovanja.

Nemački kancelar Olaf Šolc i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otvorili su skup.

Učesnici Samita su potpisali Deklaraciju podrške Akcionom planu o zajedničkom regionalnom tržištu, kao i Sporazum o pristupu visokom obrazovanju.

Srbiju predstavlja premijer Miloš Vučević, koji je uoči puta rekao da se boji novih provokacija Prištine upravo u danu kada će za istim stolom biti predstavnici pet država Zapadnog Balkana i privremenih institucija.

Premijer učestvuje na panelima posvećenim regionalnoj saradnji i zajedničkom tržištu, kao i Zelenoj agendi i energetici.

Iako se već godinama čuju ocene kako je Berlinski proces još jedna prilika za zajedničko fotografisanje, šefica nemačke diplomatije je tokom pripremnih sastanaka najavila da bi ovogodišnji skup mogao da bude prekretnica i kada je reč o evropskim integracijama i kada je reč o privrednoj saradnji Zapadnog Balkana.

O Berlinskom procesu

Berlinski proces je pokrenut 2014. godine na inicijativu tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel i od tada se Samit održavao u raznim gradovima, u Londonu, Parizu, Beču, Poznanju i drugim gradovima.

Na Samitu, koji se održava najmanje jednom godišnje, sastaju se lideri Zapadnog Balkana i njihovi partneri, uz prisustvo predstavnika institucija EU, međunarodnih finansijskih institucija i civilnog društva.

Berlinski proces je uspostavljen kao format za regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu, kao i za podršku procesa pristupanja EU.

Neki od ključnih prioriteta Samita su ekonomska saradnja kroz produbljivanje zajedničkog regionalnog tržišta, energetska sigurnost i tranzicija, zeleni program za usklađivanje regiona sa ciljevima EU, povećanje povezanosti kroz infrastrukturne projekte i drugo.

Tokom godina, Berlinski proces je evoluirao i sada uključuje sastanke ministara i brojne prateće događaje kao što su Digitalni samit, Biznis forum, Forum mladih, Forum civilnog društva i Forum o rodnoj ravnopravnosti.

Simptom/RTS