Luk van Midelar sa Briselskog instituta za geopolitiku kaže da je novi format dokazao svoju vrednost.

“Sada je zaista deo diplomatskog pejzaža Evrope i razgovora o ratu u Ukrajini, ali ne samo o tome. Interes se vidi jer svaki put, dva puta tokom godine, prisustvuje više od 40 predsednika i premijera iz cele Evrope”, ističe Van Midelar.

Na neformalnim samitima nema zajedničkih odluka, deklaracija, ni stalne birokratije, ali ima prostora za tihu diplomatiju, u pokušaju rešavanja sporova na kontinentu.

Bojana Đorić sa Evropskog instituta za bezbednosne studije navodi da su “ruska agresija u Ukrajini i situacija u Pojasu Gaze” bile teme koje su bile konstantno na agendi u prethodnom periodu.

“Tu su i međunarodna trgovina, ekonomska saradnja, ali i multilateralizam – oni ostaju jednako aktuelni i danas. EPZ pruža određeni kontinuitet i stalnu platformu na kojoj se o tim pitanjima raspravlja i na kojoj EU, često u ulozi vođe, može da koordinira pozicije i saziva sastanke na marginama”, zaključuje Đorđićeva.

Analitičari ističu da je za zemlje izvan EU to prilika da sa evropskim liderima razgovaraju kao ravnopravni, a ne samo kao kandidati koji čekaju ocenu napretka, sa čime je saglasan i Van Midelar.

“Zemlje kandidati cene Evropsku političku zajednicu jer se u okviru nje lideri zaista sastaju kao ravnopravni. Svi oni predstavljaju svoju suverenu državu. A za zemlje kandidate to znači da se ne tretiraju kao učenici koji moraju da urade domaći zadatak ili još imaju neke reforme koje treba sprovesti”, naglašava Van Midelar.

Od početka, EPZ prate sumnje da je zamena za proširenje – zgodan okvir za članice koje su skeptične prema širenju i za kandidate koji sporo sprovode reforme. Evropski lideri tvrde da EPZ ne zamenjuje proces proširenja, ali ga u realnosti nije ni ubrzala.

Oliver Repke sa Evropskog ekonomsko-socijalnog komiteta napominje da je sama ideja dobra samo dok ne postane zamena za proširenje.

“EPZ ne može da bude izgovor ili alibi za nečinjenje na tom polju, već treba da pomogne i doprinese procesu proširenja”, tvrdi Repke.

Simbolično, sedmi samit vraća lidere u Kopenhagen – upravo na mesto gde su 1993. uspostavljeni kriterijumi za proširenje EU. Tri decenije kasnije, Evropa se ponovo okuplja – u širem formatu, još neodlučna koliko daleko i brzo želi da se širi.

Simptom/RTS/Dušan Gajić