Odgovarajući na pitanje koji su to najveći izazovi današnjice, Petrovski kaže da se suočavamo sa “nesigurnosti po pitanju posla, karijere, planova čija se realizacija vezuje za budućnost… gotovo sve je nesigurno i to izaziva veliki strah, a udruženo sa strahom to uglavnom izaziva i nemir, stvarajući prostor za dve veoma česte pojave današnjice, anksioznost i depresiju”.

“Mi danas postojimo, živimo i mislimo u eri straha. Strah od svega šta nas čeka zna da parališe i to može postati veliki problem življenja u celosti. Psiholozi kažu da je gotovo 80% strahova neopravdano. Kao takvi, znaju da nas parališu, pa tako onemogućeni da čistoumno i duhovno raspolažemo sobom, gubimo radost života, zahvalnost na mnogim bitnostima koje se po sili prirode i zakonu jačega gube u zaboravu. A, ono, na šta treba stalno da se podsećamo, kada govorimo na ovu temu, strahovi nas odvajaju od zajedništva i dovode do otuđenosti u svakom pogledu, a kao što znamo jedinka je samo jedinka”, kaže Petrovski i podseća na Bibliju u kojoj postoji ohrabrenje gde Bog 365 puta pojedincima i grupama koji su bili u sličnim situacijama straha prilazi sa rečima “Ne boj se”.

“U nekoliko situacija Hristos hrabri pojedince sa rečima: ‘Ne boj se – samo veruj’. Vera u Boga je antidot za strah. Kada shvatimo da postoji Tvorac koji je sve stvorio oko nas, i ono vidljivo i nevidljivo i da on ima predivan plan za naš život, objašnjen u Bibliji, Svetom pismu, onda shvatamo da nismo produkt slučajnosti ovde na Zemlji i da svako od nas ima svrhu, kao i vrednost koju treba da pronađemo kako bismo razumeli razlog svog dolaska i hodali ovim putem tom poimanju u čast.”

Samuil Petrovski/Privatna arhiva

Upitan koliko je svet daleko od pravih vrednosti čovečanstva, onih univerzalnih, generalno prihvaćenih bez obzira na versku pripadnost, on kaže da smo svedoci svakodnevnih pogubnih posledica odvajanja, zaboravljanja te negiranja pravih i univerzalnih, drevnih vrednosti.

“Sveto pismo je temelj tih vrednosti koje hiljadama godina oblikuju društvo, počevši od ličnih, potom porodičnih odnosa, na koje se često oslanjaju svi drugi. Društvo se nalazi u konstantnim težnjama da nešto novo izmisli, da proba, da eksperimentiše, negirajući te vrednosti koje su nam usađene prirodno i od kojih smo od Boga dati”, objašnjava Petrovski i dodaje da ljudi danas najčešće prihvataju i promovišu izvrnuto poimanje vrednosti, koje zapravo predstavlja antihrišćanske vrednosti, misleći da će im baš kao takvo – koje kreiraju prazan pogled na svet – doneti to unutrašnje zadovoljstvo i sreću za kojim neumorno tragaju.

Uz to, on podseća na poznatog naučnika Blejza Paskala koji je rekao: “U čovekovom srcu postoji praznina koja se jedino može ispuniti verom u Tvorca.”

“Mislim da moramo da se vratimo kao pojedinci i kao društvo tim tradicionalnim i univerzalnim vrednostima, koje daju okvir morala i etike, jer u suprotnom svet će biti u većem problemu ukoliko je sve dozvoljeno”, naglašava Petrovski.

“Pre 20-30 godina neke pojave u društvu, u međuljudskim odnosima, odluke, vrednosni sistem koga bismo se stideli i osudili, danas nažalost često vidimo kao nešto pohvalno pa se u skladu s tim ponosimo ili promovišemo iste, ne razmišljajući koje dugoročne posledice nam takve loše vrednosti donose i koliko utiču na sunovrat bilo kog društva. Zato te tradicionalne, svetopisamske vrednosti moramo da poznajemo, prenosimo prvo u porodicama, edukujemo decu u školama i kroz medije, da ih na jednostavan, relevantan ljudima i pristupačan način objašnjavamo i kritički sagledamo. Danas smo zaboravili na kritičko razmišljanje, da sve proveravamo, ispitujemo, a naročito mlade generacije da učimo istim.”

Na pitanje kako vidi situaciju u našoj zemlji i zašto izostaje najmanji zajednički imenitelj, Petrovski ističe da je situacija u Srbiji kompleksna i teška, da su nakon devedesetih godina izgubljeni osnovni temelji poštovanja, dijaloga, razgovora, normalnog odnosa pojedinca ili grupa koji razmišljaju drugačije.

Samuil Petrovski/Privatna arhiva

“Još od tada nismo mogli da se odupremo pandemijskom razvoju i navali korupcije na svim nivoima. Pojavom demokratije ljudi su se pogubili i svako je gledao da iskoristi poziciju, kontakte i određeno vreme da nauštrb drugih ispuni svoje interese. Mnogo nam je važnije postalo da sledimo refren poznate pesme: “uzmi sve što ti život pruža, danas si cvet, a sutra uvela ruža”, naglašava Petrovski.

Upozorava na činjenicu da svako gleda da se na što brži i kraći način obogati, te da je upravo to jedan od uzroka raslojavanja srednje klase, koja je bila najviše prisutna ranije, na bogate i siromašne, što, kako kaže, nije dobro ni za jedno društvo.

Konstatuje da ljudi gledaju samo sebe i jedino svoje potrebe i ponašaju se tako da im nikada nije dovoljno, traže još, a da nikada nisu ispunjeni i srećni.

“Upravo zbog toga mislim da mnogi mladi ljudi ne vide svoju budućnost u našoj zemlji, a razlog tome jeste poremećen sistem vrednosti, koji je vidljiv na svakom koraku u našem društvu. Zbog te sebičnosti i pogrešnih vrednosti ponestala nam je solidarnost, humanost, empatija, a sve to smo imali ranije, naročito kada smo prolazili kroz izazovne situacije, kao narod”, precizira Petrovski.

Imajući sve to u vidu, upitan koliko je uloga religija značajna u današnjem svetu i koliko ona zaista može doprineti svetlijoj perspektivi čovečanstva, Petrovski izričito naglašava da “religija zapravo igra ključnu ulogu u izgradnji bolje i svetlije perspektive čovečanstva”.

“Ako pogledate kroz istoriju, ljudi koji su bili nosioci religija, iskreni vernici, koji praktikuju ono što ispovedaju i žive ono u šta veruju izgradili su društvo koje je bilo temelj današnje civilizacije. Ne treba zaboraviti da mnoge istine, poput 10 zapovesti, bile su temelj izgradnje prvih pravnih sistema i uređenja mnogih država. Kroz istoriju, moramo biti iskreni pa videti, osnivači prvih bolnica, univerziteta, škola, biblioteka, prvih humanitarnih organizacija poput Crvenog krsta, bili su religiozni ljudi. Religija ne sme da ostane samo na ritualima, teoriji, dogmi, nego naprotiv, treba da bude pretočena u akciju, milosrđe, brigu za druge, da bismo svi imali ista prava, edukaciju, slobodu veroispovesti, što nam stvara temelje boljeg i pravičnijeg društva u kojem svi imaju šansu i mogućnost ispunjenog života”, objašnjava Petrovski.

Na sve to, on podseća da je čovek “od pobune protiv Boga Tvorca postao korumpiran iznutra i zbog tog ‘virusa’ je njegov sistem vrednosti poremećen”, te da nije samo povredio Tvorca, nego povređuje i druge ljude i prirodu oko njega, naposletku i samoga sebe.

“Jedini način da dođe do pravog isceljenja i novog početka, obnove, jeste da se čovek vrati Tvorcu, da obnovi tu harmonuju i regeneriše i prihvati Njegov vrednosni sistem, po kojem će živeti i koji će biti temelj za sve odluke u životu”, kaže.

Naglašava da religija može biti izvor mira, ali nažalost i izvor sukoba.

Za sam kraj, odgovarajući na pitanje “šta možemo uraditi kako bismo promenili današnjicu, kako bismo se izborili sa sveopštom društvenom polarizacijom, kako bismo uspostavili balans između ličnih interesa i društvene dobrobiti i kako bismo ratove zarad nacionalne bezbednosti pretvorili u globalni mir zarad nacionalne sigurnosti”, Petrovski zaključuje:

“Da bismo promenili današnjicu svako od nas treba da razmisli kako da promeni sebe. Svako od nas ima odgovornost za sopstvene odluke koje se ne tiču samo nas, nego utiču na celokupan društveni sistem. Kada bacite kamenčić u vodu prvo se stvori mali talas koji se širi i pretenduje da postane veliki. Tako pre nego uperimo prst ka drugome moramo da shvatimo da su tri prsta uperena ka nama. Samoispitivanje je ključ istinske promene, transformacije u nama samima. Svako od nas treba da postavi pitanja poput: Koji je moj pogled na svet ili filozofija života? Šta iz svoje prakse ponašanja i stila života moram da promenim i isključim ono što mi je štetno u životu? Svako od nas, bez obzira na kom se društvenom položaju nalazio, treba svojim stavovima da utiče i da doprinos ka boljitku društva.”

Simptom