Ipak ono što je možda najlepše na Petoj aveniji je „Muzejska milja” koja šetnju ovom
avenijom čini jedinstvenom i za ljubitelje muzeja zaista nezaboravnom.
Iako Muzejska milja zvanično počinje najpoznatijom i najvećom muzejskom celinom,
Metropoliten muzejom, za početak ove šetnje uzećemo drugu očaravajuću kolekciju koja se
nalazi na uglu Istočne 70. ulice i Pete avenije.

Tu je smeštena privatna kolekcija koja predstavlja biser Muzejske milje – Frikova kolekcija umetnosti (The Frick Collection).

Frik kolekcija, Njujork, foto S. Spasić

Frikova kolekcija je zdanje koje je podigao američki industrijalac Henri Klej Frik (1849-
1919), veliki ljubitelj umetnosti i filantrop. Poseta Frikovoj kolekciji je specifična muzejska
šetnja, koja od samog ulaza unosi u posetioce poseban mir i eleganciju nekih prošlih vremena,
koje diktira i sama kuća koja je bila životni prostor porodice Frik, s tim da je Henri Frik kuću
i gradio sa idejom da jednog dana postane javna kolekcija umetnina koje je sakupio.
Ako niste upućeni u kolekciju Frik, budite sigurni da će dragulji ove zbirke ostaviti trajni
pečat u vašem poimanju umetnosti. Ova oaza mira u sred grada u svojih 16 soba čuva neka od
remek-dela zapadne umetnosti (Rembranta, Engra, Tarnera, Vermera, El Greka…), a
istovremeno posetioci uživaju u jedinstvenom amijentu koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Muzej Metropoliten, Kolekcija grčkih i rimskih skulptura, foto S.Spasić

Posle Frikove kolekcije, Muzejska milja nas dovodi do uličnog broja 1000, u jedan od
najvećih muzeja sveta, Metropoliten muzej (The Metropolitan Museum of Art) ili kako ga
Njujorčani zovu, Met. Metropoliten muzej je živa enciklopedija svetske umetnosti, koja u
svojih 17 muzejskih odeljenja, čuva preko dva miliona eksponata. Muzej Metropoliten
(Metropolitan Museum od Art) je toliko veliki da ako zaista uživate u umetnosti, ovde ćete
želeti da se vraćate i vraćate i vraćate. Sama muzejska zgrada, koja se beli na obroncima
Central parka i zauzima u dužini četiri ulična bloka, građena je u više etapa počev od 1874.
godine. Gledano spolja, ova lepa bela građevina ne odaje sasvim svoju veličinu. To se tek
otkriva kada se krene u obilazak kolekcija, od Egipta, Stare Grčke i Rima, preko umetničkih
kolekcija sa svih pet kontinenata, ppa do savremene umetnosti, kostima, mode i dizajna.
Rečju, u Metu se može pronaći skoro sve i za obilazak ovog izuzetnog zdanja svakako je malo
ući samo jednom. I još jedna napomena: ako ste već u Metu, raspitajte se da li ima i neka
izložba na krovu i ako ima, nemojte propustiti jedinstvenu priliku da je posetite, jer sa krova
Metropolitena pruža se preivan pogled na Menhetn.

Iako je nemoguće sve što vredi na Muzejskoj milji posetiti u jednom danu, šetnju ćemo
nastaviti od Meta „naviše”, uz Petu aveniju, ka još jednom muzeju koji predstavlja
nezaobilazno mesto za ljubitelje umetnosti ali i arhitekture, Gugenhajmu.

Muzej Gugenhajm u Njujorku, arhitektonsko remek delo Frenka Lojda Rajta, foto Pavle Tišma

Na putu do njega, nije naodmet svratiti i u Noje galeri (Neue Gallery) koja predstavlja kolekciju austrijske i                    nemačke umetnosti 20. veka. Izuzetna kolekcija u nevelikom prostoru, zbog svojih eksponata
moderne umetnosti u kojima se mogu videti Klimt, Kokoška, Šile, ali i Kirhner, Oto Dix, Kandinski, Kle i drugi,                    odličan je uvod u umetnost modernih vremena, koja će nas dočekati i
u Gugenhajmu. Iako postoje kafeterije i restorani u svakom muzejskom prostoru u Njujorku,
predlažemo da zbog specifičnog „šmeka” predah napravite upravo u jednom od kafea ove
galerije, u dobro poznatom Kafeu Sabarski ili u nešto novijem Kafeu Fledermaus (Slepi miš) i
da osetite nešto od ambijenta Beča s kraja 19. i početka 20. veka u srcu Njujorka.

Neue Galerie, Njujork, photo credit Neue Galerie

Posle predaha u Noje galeriji, lepotica Pete avenije, izuzetno moćna građevina arhitekte
Frenka Lojda Rajta dočekaće vas u svoj svojoj belini i neobičnosti. Kolekcija koju ova
građevina u sebi čuva takođe je impozantna.

Metamorfoza od privatne kolekcije u muzejsku počela je još 1937. godine kada je
Solomon R. Gugenhajm osnovao fondaciju koja bi se bavila javnim izlaganjem njegove lične
kolekcije umetnina.
Danas Gugenhajm ima svoje kolekcije širom sveta, u čak četiri muzejske celine
(Njujork, Venecija, Bilbao, Abu Dabi).

Rođendan, Mark Šagal

Njujorški Gugenhajm čuva dela iz kolekcije Solomona Gugenhajma, osnivača muzeja i još
sedam različitih kolekcija koje su darovane muzeju tokom sedamdeset godina postojanja.
Šetnja ovim zdanjem doživljaj je i u umetničkom i u arhitektonskom smislu, genijalno
smišljeno kružno, spiralno penjanje čini da ni ne primetite da ste se popeli na peti sprat
muzeja. Pogled sa zidova na kojima stoje dela Kandinskog, Pikasa, Franca Marka, Ležea,
Šagala, impresionista i mnogih drugih umetnika, često skreće ka tavanici muzeja koja je
remek-delo za sebe, ili dole ka ponoru zamišljene spirale na kojoj stojite, ka prizemlju gde se
često mogu videti veoma prestižne izložbe savremenih umetnika. Muzej Gugenhajm je
doživljaj za svakog ljubitelja umetnosti, to je spomenik umetnosti i umetnicima koji su
pomerali granice, ali svakako i spomenik osnivaču, Solomonu Gugenhajmu i Hili Ribej koja
mu je pomogla da sastavi ovu izuzetnu kolekciju moderne umetnosti.

Muzej Solomon R. Gugenhajm, Njujork, tavanica, foto Pavle Tišma

Muzejska milja nastavlja se sve do 110. ulice, do Muzeja afričke umetnosti, a od Gugenhajma
do Afričkog muzeja, tu su Jevrejski muzej, Koper hjuit nacionalni muzej dizajna (Copper
Hewitt National Design Museum), Muzej latinoameričke i karipske umetnosti (El Museo del
Barrio) i Muzej grada Njujorka. Svaka od ovih zbirki ima šta da ispriča o gradu u kome se
nalazi ili o izuzetnim ljudskim dostignućima širom sveta. Priču o ovim muzejima, ipak,ostavljamo za neku drugu                 priliku.

Simptom/Suzana Spasić