U državi u kojoj vlada pravo i zakon, pojam “odrešenih ruku” nema šta da traži u policiji. Ali u Srbiji, izgleda, odrešene ruke se ne dobijaju da bi se uvodio red — već da bi se sprovodio lični teror.

Imenovanje osobe sa pravosnažnom presudom za mobing, poput Nevenka Marića, na mesto načelnika jedne od najvećih policijskih uprava u zemlji, već samo po sebi predstavlja udar na instituciju. Ali suspenzija policajca koji je u Futogu postupao zakonito, a kažnjen je samo zato što je njegovo postupanje snimljeno i objavljeno — to je dokaz da Marić svoje “odrešene ruke” već koristi.

Da li je suspenzija način da se zaposlenima pošalje poruka: “Ovde se sluša Marić, ne zakon”?

Da li se unutar MUP-a uspostavlja paralelna hijerarhija, u kojoj ministar i direktor policije okreću glavu, dok Marić prekraja pravila i sprovodi strah?

Ministre Dačiću, gospodine direktore policije, ako je Mariću zaista obećana neformalna moć da radi šta hoće — onda više nije problem samo u njemu, nego i u vama.

Tražim da se:

1.⁠ ⁠Odmah ukine suspenzija policajca iz Futoga.

2.⁠ ⁠Pokrene unutrašnja kontrola nad radom načelnika Marića.

3.⁠ ⁠Utvrdi ko mu je i na osnovu čega obećao “odrešene ruke”.

Nećemo dozvoliti da se policijom upravlja mimo zakona, preko neformalnih centara moći i po modelu lične osvete.

Ako se ovo ne zaustavi sada, sutra će svaki policajac u Srbiji biti ucenjen — ne zakonom, već voljom jednog čoveka. To nije služba građanima, to je pretnja državi.

Slavica Radovanović, narodna poslanica “Koalicije ZA Srbiju”

Simptom/Platforma za Srbiju, saopštenje