Prema najnovijem izveštaju MMF-a o podsaharskoj Africi, pomoć regionu je smanjena za 16 do 28 procenata u 2025. godini. Manjak dolazi u trenutku kada se Malavi bori sa odnosom duga i BDP-a koji prelazi 90 procenata, što ozbiljno ograničava sposobnost vlade da se zadužuje ili poveća potrošnju.
Malavijska ekonomija je pod ozbiljnim pritiskom jer se smanjuje globalna pomoć, što zemlju stavlja u tešku finansijsku poziciju. Međunarodni monetarni fond (MMF) kaže da ova smanjenja pomoći otkrivaju dugogodišnje slabosti u načinu na koji Malavi upravlja svojom ekonomijom.

Jednostavno rečeno, Malavi je dugi niz godina u velikoj meri zavisio od donatorske podrške za finansiranje razvojnih projekata, pa čak i svakodnevne državne potrošnje. Sada kada se ova pomoć smanjuje, zemlja se bori da se nosi sa tim.

Prema najnovijem izveštaju MMF-a o podsaharskoj Africi, pomoć regionu je pala između 16 i 28 procenata u 2025. godini. MMF ovo opisuje kao „šok kakav nijedan drugi“ jer se smanjenja dešavaju u mnogim zemljama istovremeno i uglavnom su vođena odlukama donatora, a ne problemima unutar samog Malavija.

Ovo dolazi u veoma lošem trenutku. Malavi se već suočava sa visokim nivoom duga, koji je sada prešao 90 procenata ukupnog ekonomskog učinka (BDP) zemlje. Do decembra, ukupan javni dug zemlje dostigao je oko 23,9 biliona kenijskih šilinga. To znači da vlada već ima ograničen prostor za pozajmljivanje ili trošenje više novca – ono što ekonomisti nazivaju „ograničenim fiskalnim prostorom“.

Simptom/AllAfrica