Kapaciteti energije koju Srbija dobija kroz obnovljive izvore udvostručiće se izgradnjom šest solarnih elektrana na području Leskovca, Zaječara, Bujanovca, Lebana, Negotina i Odžaka, koja će biti omogućena ugovorom koji Srbija potpisuje sa SAD u sredu.

Srbija sada ima deset vetroparkova snage 511 megavata, 171 solarnu elektranu snage 65 megavata i 3.780 prozjumera, odnosno domaćinstava i firmi koji sami iz solarnih panela proizvode struju, snage 74 megavata.

Stručnjak iz Saveza energetičara Željko Marković rekao je u Dnevniku RTS-a da je gradnja solarnih elektrana naročito važna zbog letnjih meseci i da je tokom ovog leta Srbija morala da zbog suše uveze i do gigavat i po snage.

“Kada su godine loše, kada je loša hidrologija, tada su solari značajni u proizvodnom miksu električne energije”, kaže Marković.

Drugi važan razlog gradnje, prema njegovim rečima, jeste dekarbonizacija, jer su preuzete obaveze proizvodnje iz obnovljivih izvora energije i smanjivanja upotrebe uglja u energetskom miksu.

Baterijska skladišta u solarima

Velike solarne elektrane koje će se graditi imaće baterijske sisteme za skladištenje električne energije.

“Sa baterijskim skladištima doprinosimo fleksibilnosti sistema. Mi imamo situacije u toku leta da u Evropi, kada imamo veliku proizvodnju iz solarnih elektrana, imamo i padove cena električne energije, kao i viškove”, kaže stručnjak.

Marković kaže da baterijska skladišta jesu način da se skladišti energija kako bi se trošila onda kada nema sunca, a da su značajna i radi stabilnosti sistema.

“Planovi o proizvodnji energije iz obnovljivih izvora realni”

Nacrt novog Zakona o energetici predviđa da do 2030. godine Srbija ima 45 odsto struje iz obnovljivih izvora, a sagovornik iz Saveza energetičara veruje da je plan ostvariv.

“To znači da je potrebno izgraditi dva gigavata u solarima i dva u vetroelektranama”, objašnjava Marković.

Ekspert dodaje i da se Srbija uklapa u planove zelenog dogovora EU.

Simptom/RTS