Praznik je posvećen događaju na gori Tavor, kada je Isus Hristos pred trojicom svojih učenika pokazao svoju božansku slavu.

Uz snažan verski značaj, Preobraženje je u srpskoj narodnoj tradiciji tokom vekova dobilo i čitav niz običaja i verovanja – od osveštavanja grožđa do verovanja da se od ovog dana “preobražavaju i gora i voda”.

Preobraženje se slavi usred Gospojinskog posta
Preobraženje Gospodnje svake godine pada 19. avgusta, tokom Gospojinskog posta. Tog dana post se ne prekida, ali je zbog velikog praznika dozvoljena riba, bez obzira na to koji je dan u nedelji.

Zato je praznična trpeza posna, a tradicionalno se na njoj mogu naći riba, vino i voće. Preobraženje, dakle, nije dan kada se mrsi samo zato što je veliki praznik – ono ostaje u okviru Gospojinskog posta.

Zašto se baš na Preobraženje osveštava grožđe
Jedan od najprepoznatljivijih običaja vezanih za Preobraženje jeste osveštavanje, odnosno blagosiljanje grožđa. Vernici donose grožđe u crkvu, gde se ono blagosilja, a zatim ga nose kući i dele ukućanima.

Grožđe je u ovo doba godine novi plod, pa je njegovo prinošenje povezano sa zahvalnošću za rod. U pojedinim krajevima osveštano grožđe nosilo se i na groblje, za pokoj duša predaka. Etnolog Saša Srećković, muzejski savetnik Etnografskog muzeja u Beogradu, navodi da je zabeleženo i da se novo grožđe nije jelo pre praznika, već tek nakon osvećenja.

U narodnoj tradiciji ovo je dobilo još šire značenje. Verovalo se da onaj ko jede grožđe pre Preobraženja može da “pojede svoju sreću” ili ugrozi dobar rod, zbog čega se prvi grozd često čekao upravo do praznika.

Postojalo je i verovanje da osveštano grožđe donosi zdravlje, sreću i blagostanje porodici, kao i da će onoga ko ga tog dana deli sa drugima pratiti sreća i berićet. U nekim krajevima nekoliko zrna ostavljalo se u njivi ili vinogradu sa željom da naredna godina bude rodna.

M. Đ. Stamenkovski, Instagram

“Preobražava se i gora i voda”
Preobraženje je u narodnom kalendaru predstavljalo jednu od važnih granica između leta i jeseni. Iz tog shvatanja nastala je poznata izreka da se na Preobraženje “preobražavaju i gora i voda”.

Etnolog Srećković objašnjava da se govorilo kako se “preobražava list u gori i kamen u vodi”: lišće počinje da žuti i opada, noći postaju hladnije, a voda svežija. Za ljude koji su svakodnevni život usklađivali sa promenama u prirodi, ovaj praznik je označavao trenutak kada leto polako počinje da ustupa mesto jeseni.

Posle Preobraženja se više nije kupalo u rekama
Upravo iz verovanja da se na Preobraženje menja voda nastao je običaj da se posle ovog praznika više ne kupa u rekama i drugim otvorenim vodama.

Stari su verovali da voda od tada postaje hladna i da onoga ko nastavi da se kupa može da zadesi bolest ili čak ujed zmije. Zbog toga je Preobraženje u pojedinim krajevima smatrano poslednjim danom sezone kupanja.

Verovalo se da se u noći Preobraženja menja i nebo
Za praznik je vezano i staro verovanje da se u noći uoči Preobraženja nebo “preobražava”.

U predanju se govorilo da se nebo tokom noći tri puta menja, zbog čega je postojala praksa da ljudi u ponoć pogledaju ka nebu i pomole se za zdravlje i blagostanje.

Na Preobraženje ne treba plakati
Jedno od rasprostranjenih narodnih verovanja jeste da na Preobraženje ne valja plakati.

M. P. / Simptom

Verovalo se da će onoga ko tog dana plače tuga pratiti i u narednom periodu, odnosno do sledećeg Preobraženja. Zato se ovaj praznik u narodu vezivao za dobro raspoloženje i izbegavanje tuge i svađe.

Preko dana se nije spavalo
Prema starom verovanju, na Preobraženje nije dobro ni prespavati dan.

Ko bi preko dana spavao, govorilo se, mogao bi da bude pospan i da “dangubi” tokom cele godine. Zato se praznik dočekivao budan i aktivan, a besposličenje se izbegavalo.

Uz to se u nekim krajevima govorilo da ne treba ni dangubiti niti provesti dan u kafani, kako takvo ponašanje ne bi postalo navika tokom naredne godine.

Žene i devojke započinjale su posao
Poseban običaj bio je vezan za žene i devojke.

One bi na Preobraženje započele neki posao koji žele uspešno da obavljaju tokom naredne godine. Verovalo se da će ono što se na ovaj dan dobro započne kasnije lakše ići od ruke.

Ovaj običaj uklapa se u šire narodno shvatanje Preobraženja kao dana promene – trenutka kada treba ostaviti ono staro i započeti nešto novo.

Brali su se lešnici i čuvali kao lek
U pojedinim krajevima Srbije na Preobraženje su se brali lešnici, koji su se potom čuvali tokom godine.

Njima se u narodnoj medicini pripisivala posebna lekovitost, pa su čuvani za trenutke kada se neko razboli.

Patrijaršija SPC/https://beotura.rs/

Preobraženje je bilo povezano i sa precima
Grožđe nije u svim krajevima ostajalo samo na porodičnoj trpezi. Postojao je običaj da se deo novog roda odnese i na groblje, za pokoj duša predaka.

Na taj način praznik je u tradicionalnoj kulturi povezivao novi rod, porodicu i sećanje na preminule.

Šta se dogodilo na Preobraženje
Prema jevanđelskom opisu, Hristos je poveo apostole Petra, Jakova i Jovana na goru da se pomole. Tamo se pred njima preobrazio – njegovo lice zasijalo je poput sunca, a haljine postale svetle. Pored njega pojavili su se starozavetni proroci Mojsije i Ilija, sa kojima je razgovarao o onome što ga očekuje u Jerusalimu.

Potom ih je zaklonio svetao oblak, a učenici su čuli glas koji svedoči o Hristu kao Sinu Božjem. Preobraženje je zato u hrišćanstvu mnogo više od promene Hristovog izgleda – ono predstavlja otkrivanje njegove božanske slave učenicima.

Prema tumačenju koje prenosi SPC, Hristos je time želeo i da učvrsti veru svojih učenika pred događaje koji će uslediti, njegovim stradanjem i smrću.

Događaj Preobraženja opisan je i u Novom zavetu, između ostalog u Jevanđelju po Mateju.

Zašto su uz Hrista bili Mojsije i Ilija
Pojavljivanje Mojsija i Ilije ima posebno mesto u crkvenom tumačenju praznika. Dvojica velikih starozavetnih proroka pojavljuju se uz Hrista na Tavoru, dok su sa druge strane prisutna trojica njegovih apostola – Petar, Jakov i Jovan. SPC u svojim tekstovima o prazniku navodi upravo ovaj susret Hrista sa starozavetnim prorocima i njegovim učenicima kao jedan od ključnih delova događaja Preobraženja.

Preobraženje tako nosi snažnu poruku o duhovnoj promeni čoveka – promeni koja nije samo spoljašnja, već podrazumeva okretanje Bogu, dobru i drugačijem životu.

Dan promene – i u prirodi i u čoveku
Iako su se oko Preobraženja tokom vekova razvila brojna narodna verovanja, njegova glavna hrišćanska poruka vezana je za čovekov unutrašnji preobražaj.

Događaj na Tavoru pokazuje Hristovu slavu njegovim učenicima, dok vernika poziva na ličnu promenu – da se približava Bogu, ostavlja loše navike, prašta i radi na sopstvenom duhovnom životu.

U narodnom iskustvu ta duhovna ideja vekovima se preplitala sa promenama koje se sredinom avgusta vide u prirodi. Zato je Preobraženje ostalo jedan od praznika za koje je u Srbiji vezan naročito veliki broj običaja: blagosilja se novi rod grožđa, poštuje post, a u predanju se istovremeno “preobražavaju” voda, gora i čovek.

Simptom/Direktno