Međutim, Srbija jedina nije potpisala zajedničku Deklaraciju na samitu „Jugoistočna Evropa – Ukrajina“.

„Kada vidite tekst deklaracije biće vam jasno zašto jedini nisam potpisao“, rekao je Vučić novinarima u Kijevu, prenosi agencija FoNet.

Dokument su potpisali predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i predstavnici Albanije, Grčke, Moldavije, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore i Bugarske.

Kijevskom deklaracijom oni su se obavezali da nastave političku, vojnu, finansijsku i bezbednosnu podršku Ukrajini, pojačaju pritisak na Rusiju i sarađuju u obnovi ratom pogođene zemlje.

Vučić je naglasio da je predstavio pozicije Srbije, a pre svega poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine„koja na isti način poštuje suverenitet naše zemlje“.

„Aktivno učestvujemo u pružanju finansijske, medicinske i energetske pomoći, a pokrenuli smo i pitanje saobraćajne povezanosti našeg regiona sa širim evropskim prostorom, kao preduslova za brži razvoj i sigurniju budućnost.

„Posebno smo razmatrali uspostavljanje koridora koji bi povezivao Jermeniju, Azerbejdžan i Tursku“, napisao je posle Samita na njegovom Instagram profilu.

Isti dan evropski lideri obeležili su Dan državnosti Ukrajine, međutim, na tim fotografijama nema predsednika Srbije.

Vučić je zahvalio predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen na razumevanju za stavove Srbije, dodajući da se nada da će predsednik Ukrajine posetiti Srbiju.

Po dolasku u glavni grad Ukrajine, na Instagram profilu objavljen je snimak kako izlazi iz voza i komentar da očekuje dobar samit.

Ruski novinari su pitali Dmitrija Peskova, portparola Kremlja, da li je Srbija uključena u posredničke napore za okončanje rata u Ukrajini.

„Srbija, do danas, nije bila uključena u posredničke napore u vezi sa rešavanjem ukrajinske krize“, odgovorio je Peskov, a prenela je ruska agencija Tass.

Srbija tako nastavlja da balansira između Rusije, zapadnih sila Evrope, Amerike i Kine, kao glavnim stubovima spoljne politike.

Iako kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji (EU), Srbija je jedina evropska zemlja, uz Belorusiju, koja nije uvela sankcije Rusiji zbog napada na Ukrajinu, zbog čega je Brisel često kritikuje i traži od Beograda da se „uskladi sa spoljnom politikom EU“.

Reč je o pokušaju takozvane multivektorske spoljne politike, rekao je Džejms Ker Lindzi, politički analitičar koji se bavi Balkanom, u razgovoru za BBC na srpskom početkom jula.

„Problem je što to nije moguće i nije razuman pristup vođenju spoljne politike… Stvari jednostavno ne funkcionišu tako“, smatra Ker Lindzi.

Vučić, koji je 2025. bio u Odesi, najvećoj ukrajinskoj luci na Crnom moru, do sada je više puta isticao da Srbija nikada nije bila protiv Ukrajine, niti je Ukrajina učinila bilo šta nažao Srbiji.

Posebno ističe da je Ukrajina jedna od zemalja koja nije priznala nezavisnost Kosova.

Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, ali je Srbija ne priznaje.

Simptom/Danas