Izgubljeni kontinent leži u komadima ispod južne Evrope. Geolozi ga nazivaju Velika Adrija: kopnena masa otprilike veličine Grenlanda koja se odvojila od superkontinenta Gondvana, pomerala se prema sjeveru desetinama miliona godina, a zatim se sudarila sa Evropom i bila potisnuta u plašt. Ono što je ostalo sastrugano je s vrha tokom tog sudara i sada se nalazi presavijeno u planinama Italije, Grčke, Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske…

Detaljna slika dolazi uglavnom iz jednog velikog rada: rekonstrukcije iz 2019. godine objavljene u časopisu Gondwana Research od Douwea van Hinsbergena sa Univerziteta Utreht, sa kolegama u Oslu i Cirihu. Postojanje zakopanog jadranskog kontinenta nije bio novi deo. Geolozi su decenijama razumeli okvire. Ono što je rad dodao bili su detalji: rekonstrukcija eelog Mediterana snimljena ubrzanim tempom, sastavljena deo po deo.

Wikipedia By Douwe J.J. van Hinsbergen

Rekonstrukcija je trajala deset godina. Van Hinsbergen je opisao zadatak kao slagalicu čiji su delovi bili slomljeni, zakrivljeni i složeni jedan na drugi, a zatim razasuti po više od trideset zemalja, od Španije do Irana, svaka sa svojim geološkim istraživanjima i vlastitim mapama. Regiju je, jednostavno, nazvao „geološkim neredom“.

Tim je koristio softver za rekonstrukciju ploča zajedno s terenskim podacima i magnetskom orijentacijom stena u trenutku njihovog formiranja. Ti sitni paleomagnetski signali deluju kao zapis o tome gde se stena nalazila i u kom je smeru bila okrenuta u dalekoj prošlosti. Čitanje istih na hiljadama uzoraka omogućilo je grupi da vrati deformaciju unazad i posmatra kako se regija ponovo sastavlja.

Šta je bila Velika Adrija

Ovde oznaka “izgubljeni kontinent” može zavarati. Velika Adrija nije bila zelena, naseljena zemlja koja je potonula poput legendarne Atlantide. Veći dio svog života bila je uglavnom pod vodom: plitki kontinentalni prag u toplom, tropskom moru, gdje su se sedimenti taložili i polako stvrdnjavali u krečnjak. Najbliža živa poređenja radi je Zelandija, uglavnom potopljeni kontinent čijih nekoliko najviših tačaka su Novi Zeland i Nova Kaledonija.

Odvojila se od Gondvane prije otprilike 240 miliona godina, u trijasu, i pomerila se prema severu. Pre otprilike 140 miliona godina dostigla je otprilike veličinu i oblik Grenlanda.

Zatim, pre otprilike 100 i 120 miliona godina, proširio se na Evropu.

Kako nestaje kontinent

Kontinentalna kora je uglavnom previše plovna da bi potonula. To je uobičajeno pravilo i delom je razlog zašto je ova priča neobična. Kada se Velika Adrija susrela s Evropom, veći deo kontinenta je bio potisnut ispod nje, u plašt, gde je i ostao. Samo su najgornji slojevi, lakše sedimentne stene, bili previše lagani da bi ih sledili. Oljušteni su u sudaru, na način na koji se ruka zgužva kada se ruka gurne ispod stola, i ostali nagomilani u planinskim pojasevima koji danas prolaze kroz regiju.

Deo te sastrugane stene je poznat. Krečnjak iz Velikog Adrija, kuvan pod toplinom i pritiskom, postao je mramor koji su Grci i Rimljani vadili za svoje hramove. Kontinent nije nestao bez traga. Postao je krajolik, a zatim i građevinski kamen.

Šta je čvrsto telo, a šta je model?

Rekonstrukcija je detaljna, ali je ipak rekonstrukcija. Laurent Jolivet, geolog sa Univerziteta Sorbonne koji nije bio dio rada, rekao je za Science da je široka tektonska istorija poznata već neko vreme i da je ovde dostignuće neviđeni nivo detalja u sistematskom modelu snimanja s vremenskim intervalom.

Ta razlika je važna za tumačenje rezultata. Pomeranje prema severu, sudar i zatrpavanje zasnivaju se na velikom broju strukturnih i paleomagnetskih podataka i nisu ozbiljno sporni. Precizni obrisi, tačno vreme svake faze i oblik kontinenta u bilo kojem trenutku su modelni rezultati, izgrađeni od raspršenih i deformisanih dokaza, i nose neizvesnost koja s tim dolazi.

Ovo je jedna detaljna studija, a ne zatvoreni slučaj, a sitni sloj rekonstrukcije biće revidiran kako budu pristizali novi podaci.

Za šta je rekonstrukcija dobra

Za van Hinsbergenovu grupu model je ujedno i alat. Nakon što se Mediteran ponovo sastavi, druge karakteristike mogu se vratiti tamo gde su započele, uključujući ugašene vulkane i naslage rude, što ima uticaja na to gde se ti resursi sada nalaze.

Zakopani kontinent, čitan unazad, ispostavilo se kao jedan od načina da se shvati kako je površina iznad njega bila sastavljena i šta se na tom putu zaglavilo unutar planina.

Simptom/Infobijeljina.com