U 2019. ona je iznosila 469 evra, 2020 – 513 evra, potom 2021 – 563 evra, zatim 2022 – 640 evra, da bi u 2023. godini taj iznos dostigao 735 evra.

Međutim, na drugoj strani se nalazi potrošačka korpa, koja je u aprilu ove godine, prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine Srbije, iznosila 103.097 (881 evro), što je za gotovo 25 evra više u odnosu na prosečnu neto zaradu.

Međutim, pojedini stručnjaci ukazuju da se realno stanje zarada u Srbiji bolje vidi iz podatka o medijalnoj neto zaradi koja prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosi 77.571 (663 evra). To u prevodu znači da najveći broj stanovnika Srbije ima primanja manja za gotovo 220 evra u odnosu na iznos prosečne potrošačke korpe za tročlano domaćinstvo. Ali, istovremeno, podaci pomenutog resornog Ministarstva ukazuju da je minimalna potrošačka korpa 456 evra, što je u ovom slučaju 200 evra manje u odnosu na medijalnu zaradu.

Pa se tako postavlja i pitanje šta je zapravo minimalna potrošačka korpa, a šta je, s druge strane prosečna? Od čega oskudevaju oni koji su “prinuđeni” da koriste minimalnu potrošačku korpu, dok, s druge strane, kako oni koji imaju mesečne troškove onolike kolika je i prosečna potrošačka korpa nadoknađuju nedostatak ukoliko spadaju u grupu građana sa medijalnom platom?

Prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, struktura potrošačke korpe u Srbiji izgleda ovako:

41% – Hrana i bezalkoholna pića

21% – Stanovanje, struja, gas i druga goriva

9% –  Alkoholna pića i duvan

7% – Transport

6% – Rekreacija i kultura

4,7% – Ostalo

4,1% – Nameštaj i održavanje domaćinstva

3,4% – Odeća i obuća

3,2% – Zdravstvo

0,6% – Komunikacije

RSE/Slobodna Evropa