Pistaći su vrsta orašastog voća iz porodice Anacardiaceae, kojoj pripadaju ruj, mango, indijski orah, peruanski biber, itd. Pretpostavlja se da im je postojbina u centralnoj Aziji (Iran, Avganistan, Uzbekistan, Turska) i Srednjem istoku (Sirija, Izrael). Badem i pistići se pominju i u Bibliji, a koristili su ga stari Grci i Rimljani, koji su ga preneli u Evropu. Arheolozi su pronašli ostatke semena pistaća koje su ljudi koristili u svojoj ishrani u bronzano doba (6750 pre n.e.). Egipatska kraljica Šiba, toliko je volela pistaće, da je zabranila njegovu upotrebu van njenog dvora.

Gajeni u vrtovima Babilona, pistaći se pominju i u mnogobrojnim legendama, a među njima je najlepša ona u kojoj se pominje da su u se ljubavnici tajno sastajali noću pod drvetom pistaća i obasjani mesečinom osluškivali pucanje njegovih zrelih plodova, u želji da im to donese sreću. Ne treba onda da nas čudi činjenica da u Iranu, koji je najveći proizvođač pistaća na svetu, pistaće nazivaju i nasmejani orasi, dok ih Kinezi, koji su ubedljivo na prvom mestu po količini pojedenih pistaća godišnje, nazivaju i orah sreće.

Simptom/hranaipice.net