Uprkos diskografiji dugoj preko 30 godina i mnoštvu neospornih klasika (Sittin’ Up in My Room, The Boy Is Mine, moderni R&B bluz What About Us?) i dubokim pesmama koje su slavile Solanž, Kelani i Normani, postoji osećaj da je Brendi, Vokalna Biblija koju su obožavali obožavaoci, i dalje potcenjena. Njeni živopisno ispričani i povremeno potresni memoari, Phases, napisani zajedno sa Gerikom Kenedijem, a objavljeni u utorak, donekle objašnjavaju zašto bi to moglo biti tako.

Pored detaljnog opisivanja njenih godina formiranja u Misisipiju, a kasnije i u Kaliforniji, gde je naučila svoj zanat pevajući u crkvenim horovima i omladinskim grupama, a kasnije i njenog meteorskog uspona kao tinejdžerske superzvezde, Phases slika mladu ženu čije su nesigurnosti često bile razotkrivane i zlostavljane od strane drugih. Takođe ističe pitanja vezana za dužnost brige u muzičkoj industriji; Godine 1999, dok je negovala zavisnost od tableta za mršavljenje i žonglirala svojom ulogom u popularnoj tinejdžerskoj sitkomu „Moeša“ sa neumornim rasporedom snimanja i turneja, Brendi je doživela nervni slom sa samo 20 godina.

„Najraniji san koga se sećam jeste da stojim na sceni“, piše Brendi u uvodu knjige. Kroz „Faze“, ona se bori da održi taj san živim dok se kreće kroz život na rolerkosteru.
Shvatila je inspirativne načine da se nosi sa nasilnicima…

Brendin otac Vili, gospel pevač i horovođa, prvi je primetio njen vokalni talenat. „Imaš jedinstven glas, Brene“, kaže joj. „Hajde da ga treniramo. Hajde da ga dovedemo tamo gde Bog želi.“ Iako je pevanje brzo postalo njeno mesto sreće, stalno je bila maltretirana u školi; laka meta, kaže ona, s obzirom na njenu „previše mršavu građu i tiho ponašanje“. Jedna nasilnica, Šenis, plašila je Brendi da ide u školu, do te mere da se molila Bogu tražeći rešenje. Ubrzo nakon toga, Šenis je ubijena. Kasnije, druga nasilnica je sama Brendi postavila na njihovo mesto kada su pleteni produžni kablovi pretvoreni u „težak, fleksibilan bič“.

Nagoveštaj odakle je Brendi možda crpela svoju ranu hrabrost dolazi 1993. godine kada kaže svojoj majci i menadžerki Sonji da ima problema sa svojom majkom sa ekrana, glumicom Teom Vidale, na snimanju sitkoma „Tea“. „Zgrabila je metalnu stolicu, privukla je reditelju i sela – sve to bez da je skrenula pogled sa mojom majkom sa televizije“, piše Brendi o Sonji. „’U redu, danas ću samo sedeti ovde’, rekla je, razvlačeći reči lepo i polako.“ Stalna zadirkivanja su prestala.

Možda najprepoznatljiviji aspekt Fejzisa je Brendina elegantncija. Pre slave, ona se provlači iza scene sa jeftinih mesta u nadi da će upoznati svog vrhunskog idola Vitni Hjuston. Kada to ne uspe, ona uznemirava gospel legende Bibi i Sisi Vinans dok ne pozovu Hjuston telefonom.

Kasnije, 1995. godine, nakon uspeha Brendinog istoimenog debitantskog albuma, par se konačno sastaje iza scene na dodeli nagrada Nikelodion Kids Čojs. „Vrisak je izbio negde duboko u mojim grudima“, piše Brendi o tom susretu sa Hjuston. „A onda, neobjašnjivo, potrčala sam […] Bilo je kao da mi je mozak doživeo kratki spoj od ogromnog napona emocija – iščekivanja, uzbuđenja, neverice, radosti – sve se događa odjednom.“

Godinama kasnije, upoznaje se sa Majklom Džeksonom u studiju za snimanje: „Zapravo sam se onesvestila. Noge su se pretvorile u žele. Pala sam.“ Iako se nije onesvestila kada je upoznala Dajanu Ros na setu filma „Dvostruka platina“ iz 1999. godine, dobila je nekoliko mudrih saveta od autorke hita „Muscles“: nikada ne žvaćite žvaku (to odvlači pažnju i neprofesionalno je), uvek sedite uspravno; i uvek držite kolena zajedno „jer kamere uvek gledaju, čak i kada mislite da ne gledaju“.

Do svoje 13. godine, Brendi je pevala prateće vokale za R&B boj bend Immature. Dok je provodila vreme u stanu menadžera benda, kaže da ju je član po imenu Half-Pint pipkao. Brendijevu ljutitu reakciju ismevali su njegovi članovi benda sve dok nije ljutito bacila knjigu i slučajno ozbiljno povredila oko drugom članu, Džeroumu. „Tog dana sam naučila tešku lekciju o granicama, o tome da se ranije izjasnimo, o složenoj dinamici koja se može razviti kada deca rade u okruženju za odrasle“, piše ona.

Dve godine kasnije, sa 15 godina, Brendi je upoznala Vanju Moris iz grupe Boyz II Men. Ono što je počelo kao obostrano divljenje prema radu onog drugog brzo se pretvorilo u tajnu vezu. „Moja devojka ima šesnaest godina“, citiran je tada 23-godišnjak kako govori kada su njih dvoje sami, možda, piše Brendi, kao način da se „veže za granicu, čak i dok ju je tiho prelazio“. Seksualna veza je počela pre nego što je Moris priznao višestruke neverstva.

To je veza koja bi bila predstavljena, često od strane samog Morisa u raznim medijskim intervjuima, kao naivna super obožavateljka kojoj je srce slomljeno. U knjizi „Faze“, Brendi iznosi svoju istinu sa jasnim besom i frustracijom. „U to vreme, delovalo je kao bajka“, piše ona. „Sada to vidim kao početak proračunatog udvaranja tinejdžerki od strane odraslog muškarca koji je tačno znao kakav će efekat njegova pažnja imati.“ Kasnije, nakon što je detaljno objasnila razloge zašto do sada nije podelila svoju stranu priče (da bi zaštitila svoju porodicu i njegovu), piše: „Sramota se ovde završava. Tišina se ovde završava. Nisam bila brza devojka koja je zaljubljena. Nisam bila dramatična tinejdžerka koja nije mogla da podnese odbijanje. Nisam bila nestabilna opsesivna obožavateljka. Bila sam dete. On je bio odrastao. I vreme je da svet shvati razliku.“

 

Simptom/The Guardian