Jun 1947. godine. “Rane” Beograda iz Drugog svetskog rata još nisu zacelile, ali i budućnost je izgledala svetlo. Simbol progresa bio je i prvi trolejbus, koji je tog leta počeo da saobraća na relaciji Kalemegdan-Slavija.

Gotovo osam decenija kasnije, gradske vlasti kažu – “vreme je da se nebo otvori”.

“Trolejbuska infrastruktura i mreža su nešto što koči razvoj grada, ne omogućava nam da možemo da menjamo linije u skladu sa razvojem grada, estetski nije lepa, kvalitet te usluge je daleko bolji ukoliko biste imali čisto električno vozilo koje i danas ima, da biste za početak otvorili nebo, pa iznad Slavije, iznad Takovske, Svetogorske i tako dalje, kada podignete glavu, ne biste imali paukovu mrežu za Spajdermena, nego biste imali možda otvoreno nebo”, poručio je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.

Euronews/Bojana Petrušijević

Odluci koja je doneta po hitnom postupku nije prethodila stručna analiza koja bi je opravdala, navode iz sindikata Centar.

“Odluka doneta preko noći”
Gradsko saobraćajno preduzeće, podsećaju, još 6. decembra je Sekretarijatu za javni prevoz uputilo zvanični zahtev za nabavku novih trolejbusa.

“Neko preko noći donosi ovako značajnu odluku, uvodi privatnog partnera kome će čak i trolejbuski depo GSP-a na Dorćolu ustupiti kako bi oni napravili svoju garažu i taj posao ćemo svi iz budžeta grada platiti 136 milijardi dinara na period od 20 godina. Trolejbusi nisu nešto što je prevaziđeno, nisu nešto što je zaostalo tehnološko rešenje, naprotiv, i dalje su izuzetno povoljan ekološki vid prevoza”, kaže za Euronews Srbija Ivan Bankovć, predsednik sindikata “Centar GSP Beograd”.

Simptom/Euronews Srbija