On je za današnju Politiku rekao da taj stav nipošto nije deklarativnog karaktera, već da je Ministarstvo to otvoreno i demonstriralo, ukazujući na učešće u komemoraciji povodom obeležavanja 23. godišnjice ubistva novinara Milana Pantića.
“Činjenica da sam, 23 godine nakon tog tragičnog događaja, bio prvi ministar informisanja koji je položio cveće na grob ubijenog novinara, obišao mesto ubistva, obratio se javnosti pokraj spomen biste postavljene u spomen na njega, ali i prisustvovao dodeli nagrade za novinarsku hrabrost koja nosi Pantićevo ime, jasno govori da kod mene nema ni najmanje spremnosti na kompromis ili toleranciju u odnosu na bilo koji oblik nasilja koji bi bio primenjen nad novinarom ili bilo kojim drugim građaninom Republike Srbije”, rekao je Ristić.
Odgovarajući na pitanje kako ocenjuje medijsku scenu u Srbiji, Ristić je rekao da pravni okvir u kome deluje i razvija se naša medijska scena omogućava, promoviše i ohrabruje punu pluralizaciju medija, ali i da istovremeno insistira na poštovanju visokih profesionalnih standarda, etičkog kodeksa i akcentuje odgovornost svakog pojedinačnog pripadnika medijske zajednice u Srbiji.
Prema njegovim rečima, polarizacija je prisutna u nekim segmentima našeg društva, uključujući i oblast javnog informisanja i ona iziskuje od svih nas posvećenost dijalogu kao osnovnom mehanizmu koji treba da vodi postepenom umanjivanju društvenih polarizacija.
“Jedan od osnovnih uzroka pojedinih pojava koje nas s pravom brinu je, pored ostalog, i naša sada već tradicionalna nedovoljna spremnost za konstruktivni dijalog, razmenu mišljenja i stavova, a sve to sa ciljem dolaženja do saglasja u vezi sa najvažnijim procesima koji treba da vode ublažavanju posledica polarizacija i, sledstveno tome, daljeg i još intenzivnijeg razvoja u oblasti javnog informisanja”, rekao je ministar.
Ristić naglašava i da poseban društveni izazov čine napadi na novinare, koji predstavljaju opasnost, ne samo po ličnu bezbednost pojedinca, već i po napore da se nastavi i intenzivira dinamika razvoja u medijskoj sferi.
“Nagoveštaj postepenih, ali toliko potrebnih promena, koji hrabre sve nas, jesu i nedavne pravosnažne presude nalagodavcima i počiniocima pojedinih napada na novinare. Međutim, još mnogo toga je pred svima nama kako bismo načinili taj toliko potreban iskorak u procesu daljeg ravnomernog i kontinuiranog razvoja u oblasti javnog informisanja”, istakao je Ristić.
Na pitanje da li država može da utuče na to što se u trci za senzacijama izgubila obrazovna uloga sredstva javnog informisanja i što tradicionalni mediji gube trku sa internet platformama koji su često izvor dezinformacija i čiji je sadržaj gotovo nemoguće kontrolisati, kaže da je odgovoornost na svima nama koji ne odustajemo od stava da sredstva javnog informisanja, pored ostalog, treba da imaju i obrazovno-vaspitnu funkciju.
“To nipošto ne znači da mediji treba da zamene nas roditelje ili učitelje naše dece u njihovoj osnovnoj ulozi onih koji prenose znanja i veštine, ali u pođednakoj meri i onaj istinski savremeni sistem vrednosti na kome počiva naša civilizacija. Stoga je potrebno da damo još snažniji doprinos uspostavljanju zajednice znanja u kojoj će važnu i veoma aktivnu ulogu imati sredstva javnog informisanja”, rekao je Ristić.
Govoreći o radu e-uprave, on je istakao da je njenim radom olakšan život svih građana i da je javna uprava postala efikasnija, dostupnija i transparentnija.
“Trenutno imamo nešto više od 2.145.000 registrovanih korisnika, tj. e-građana na portalu e-uprava koji jedinstvenim nalogom koriste na stotine različitih elektronskih usluga, pristupajući portalu e-uprava ali i mnogim drugim državnim portalima”, naveo je on.
Podsetio je i da je na portalu namenjenom strancima, pod nazivom welcometoserbia.gov.rs, omogućeno apliciranje za jedinstvenu radnu i boravišnu dozvolu, kao i za vize.
Ristić je naveo i da je zahvaljujući e-upravi do sada elektronski razmenjeno više od 210 miliona dokumenata, što znači da je ukinuto toliko odlazaka građana na šalter.
“Do sada smo zahvaljujući e-upravi uštedeli i preko 650 miliona listova papira, tj. sačuvali skoro 66.000 stabala drveća, 24 miliona kWh električne energije i više od 280 miliona litara vode”, ukazao je ministar informisanja i telekomunikacija Srbije.
On je naglasio i da izvoz IKT sektora Srbije iz godine u godinu beleži najveću stopu rasta i da je najbrže rastuća privredna grana naše zemlje, dodajući da je u 2023. izvoz IKT usluga iz Srbije bio 3,44 milijardi evra, a u 2012. svega 375 miliona evra.
Ristić je naveo i da je Srbija jedina zemlja u regionu koja je obezbedila i besplatno stavila na raspolaganje NVIDIA superkompjuter najnovije generacije svojim istraživačima u svim naučnim disciplinama.
RTV