Adžić se osvrnuo na televizijski program Informera, koji se emituje i u Crnoj Gori, a na kom su veličane ideje koje “prizivaju Veliku Srbiju”.
Na X-u Adžić je napisao:
“Jasno je da je Vojislav Šešelj bio i ostao ideolog Aleksandra Vučića i njegovog režima. Viđeli smo bruku na zloglasnom Informeru đe se kao na vašaru javno pjevaju četničke pjesme i priziva Velika Srbija. Đe su Vučićeve sluge u CG i režim da to osude? Zastida”, istakao je Adžić.
Simptom
Autor i gostujući predavač na mnogim univerzitetima, poput Oksforda i Harvarda, kao i predsednik Nacionalnog saveta za ljudska prava pri Kongresu i Senatu ističe da je problem današnjice u tome što ga pogrešna religija, odnosno takozvana državna religija unapređuje.
“To je veliki problem koji ide napred. U međuvremenu hrišćanska crkva se ne bavi time posvećeno. Drugim rečima, problem nije u tome što su nevernici postali previše jaki, već to što pravi ljudi koji veruju u Boga ne preuzimaju vodeće uloge u društvu. Kada hrišćani budu ustali, kada se budu ujedinili predvođeni pravim hrišćanskim vođama, tada će hrišćanstvo ponovo krenuti napred”, ističe Church.
On dodaje da ljudi danas u brojnim zemljama, pa i u SAD, gube poverenje u glomazne sisteme vlasti.
William Church/EUS
Zato je, objašnjava, neophodno minimizirati velike birokratske vlade, što će dovesti i do relaksiranja odnosa sa građanima, i do toga da će crkve, porodice, pojedinci i institucije procvetati bez kritike glomaznih vlasti.
Upitan da li se ljudska civilizacija danas kreće u suprotnom smeru od pravih vrednosti, Church naglašava da čovečanstvo ide pogrešnim smerom kada je reč o božjim pravilima.
“I kada ljudi idu pogrešnim putem bez vere u Boga, onda oni idu apsolutno pogrešnim putem. Svedoci smo uništenih vrednosnih sistema jer ljudi ne veruju u božje reči. U državotvornom smislu, Srbija bi imala veliku budućnost ako se drži božjih pravila, onako kako ona jesu u Bibliji”, objašnjava naš sagovornik.
William Church/EUS
Na pitanje da prokomentariše ulogu religije u podelama u američkom društvu, Church naglašava da je takozvana “državna religija”, koja uključuje i ideologije poput marksizma, fašizma i nacizma, odgovorna za podele u društvu sa kojima se suočavamo danas.
“I to je slučaj i u SAD. Borba u SAD je utemeljena na pitanju da li ćemo se vratiti na Ustav SAD koji je utemeljen na božjoj veri, koji omogućava decentralizaciju država ili ćemo ići putem globalizma, levičarskih pokreta i marksizma, koji teraju ljude da žive mimo moralnih vrednosti, mimo hrišćanskih vrednosti. Zapravo borba je između prave i lažne religije”, pojašnjava Church.
William Church/EUS
Nadovezujući se i na podele u srpskom društvu, pitanje protesta i političkih neprijateljstava, Church objašnjava da su noseći problemi korupcije, neefikasnost pravosuđa, neodgovornost, ali da je pravo pitanje kako da pomognemo političarima da isprave svoju grešku.
“Očigledno da su pogrešili, ali svi mi ponekada pogrešimo. Suština je da nakon toga miroljubivo idemo napred”, kaže.
On smatra da je problem u srpskom pokretu to što nema lidera, a da je takav model zapravo put koji je u istoriji doveo do Francuske revolucije.
“Neomarksisti će u ovakvim okolnostima pokušati da iskoriste energiju pokreta protesta i da nametnu svog lidera, iskorišćavajući legitimitet studentskih protesta”. upozorava on i podseća na svoje iskustvo sa levičarima na predavanjima na Oksfordu.
Suština problema je, kako tvrdi, u tome što oni ne žele razmenu mišljenja, već da verujemo isključivo u njihove teze.
William Church/EUS
“A ako ne prihvatite njihove teze, onda te samo odbace. A to je sve deo komunizma, nacizma. Postoji ogroman uticaj danas civilnih vlasti i levičara da unište pojedinca, porodicu, kao i sve vrednosti koje dolaze uz to”, precizira Church.
Na kraju, upitan da li je zapravo religija danas postala instrument u rukama vlasti i politike, Church upozorava da je to svakodnevna praksa i da to ne rade samo političari.“Nekad čak i ja zbog ponosa, zbog ega, ispada da zloupotrebljavam religiju”, podseća on.
Kada je reč o političarima, naglašava da oni treba da počnu da veruju Bogu i da napokon shvate da su oni samo pružaoci usluga svom društvu.
“Da shvate da nisu vlasnici, već pružaoci usluga svom narodu. Čak ni ljudi nisu svesni toga, jer crkva ne posvećuje dovoljno pažnje tome, tom problemu. Ako se ljudi ujedine onda će osloboditi društvo postojećih stega, uključujući i stege birokratije. A nakon toga će ljudi i pozitivnije gledati prema budućnosti. Pravi politički lider je Bog, a suštinsko pitanje da li ćemo to razumeti i služiti ljudima ili to ignorisati”, zaključuje Church.
Simptom
U razgovoru za “Simptom” Ots ističe da mladi treba da imaju stalnu nadu, jer, kako objašnjava, bez nade je veoma teško suočiti se sa budućnošću.
“Bez obzira na postojeće i aktuelne izazove, ako imate nadu za bolju budućnosti i verujete u to, sve dobija smisao. Ako imate hrabrost da se borite za sutra, onda ćete imati snagu da se izborite i sa današnjim izazovima”, odgovara Ots na pitanje šta danas mladi mogu i treba da čine.
Upitan da prokomentariše koje su granice između osiguravanja ekonomske održivosti i očuvanja ljudske vrednosti, Ots ističe da je to veliki izazov zato što živimo u dobi u kojoj se veruje da ako obezbedimo ekonomska dobra, onda će svakome biti bolje.
“Ekonomski boljitak zapravo ne utiče suštinski na kvalitet života. Postoji marksistička teorija, ona u teoriji zvuči dobro, ali u praksi i ne baš tako. Upravo ovo pitanje ukazuje nam koliko su politika i ekonomija ograničene u promenama na društvo, odnosno koji je njihov domet. Treba nam nešto više u savremenom društvu da bi ljudi postali zaista velikodušni. Hrišćanstvo je možda odgovor ka kome treba da stremimo kako bismo radili na promenama u društvu”, objašnjava Ots.
Na pitanje koja je uloga religije u današnjem svetu i da li je ona zapravo postala politički instrument, Ots naglašava:
“Mislim da ljudi prave dve ključne greške: prvo da religija treba da bude izvan politike. I tako se došlo do teze da se hrišćani povuku iz politike. A ako se povučete iz politike, onda nemate pravo ni da se žalite. Druga greška je što se pravi svojevrsna politička religija. Politika je ograničena, politika može da promeni zakone, ali ne i srca i ponašanje građana. Hrišćanstvo treba da se uključi u politiku i tako da ukaže na ograničenja koja politika nosi sa sobom”, tvrdi Ots.
Upitan kako gleda na tekuću društveno-sistemsku, ali i političku krizu u Srbiji, Ots kaže da je jedan od problema tekuće krize činjenica da izostaje interes drugih zemalja da izveštavaju o onome što se dešava.
“Očigledno je reč o ozbiljnom društvenom pokretu koji želi promene, ali čini se da u Velikoj Britaniji i EU nisu previše zainteresovani da saopšte šta se ovde dešava trenutno. I to stvara frustracije, jer kada imate tako veliki pokret i očekujete podršku, a ona izostaje, tu se otvara prostor za velike frustracije”, kaže Ots i dodaje da to ne znači da će sve propasti.
Kako objašnjava, u pitanju je momentum, i dodaje:
“Ja imam prijatelje u Belorusiji koji su bili na protestima 2021. i 2022, a ipak se nije ništa dogodilo. Bitno je da se na ovo gleda realistično, jer promene se mogu desiti, ali niko ne može da garantuje da će se desiti.”
Na kraju, upitan šta bi poručio mladima u ovim izazovnim vremenima, Ots naglašava da se treba poštovati mlada populacija koja sve više brine o važnim pitanjima.
“Kada sam ja bio student, pre 25 godina, govorilo se da studenti nisu zainteresovani. Današnja generacija studenata, u Srbiji, ali i Evropi, zaista je posvećena problemima današnjice i zaista su zabrinuti i žele promene. I to je za pohvalu. Ali oni ne mogu sami da budu generator društvenih promena. Kao hrišćanin smatram da treba podržati studente, jer to je borba za pravdu”, naglašava sagovornik.
Uz to, podseća da živimo u takozvanom “cut-flower” društvu – u kome sve kratko traje.
“Ako se zaustavimo od ruta kojima inače treba da se krećemo, onda nećemo opstati. Moramo da se vratimo svojim korenima, svojim postavljenim rutama, a to nije samo religija, to je zapravo transformacija društva. Transformacija društva nije ravna linija i ona mora biti povezana sa svim sferama života”, zaključuje Ots.
Simptom
Tu tezu potkrepljuje i stavom da vlast ima kudikamo veći potencijal da je reši i širi manevarski prostor, dok napominje i da je nezadovoljstvo tj. ogorčenost stanjem u društvu, izraženo i u kontekstu studentskog bunta veliko, ali iznosi i izvesna ograničenja koja postoje na strani opozicije koja se odnose na njenu politiku.
“Jasno je da vlast vodi računa o tome da se studentski bunt ne proširi kao virus na ostali deo društva. Meni se lično čini da taj odijum koji postoji u društvu prevazilazi broj građana koji su inače opoziciono orijentisani, a ti opoziciono orijentisani su još uvek značajno manjina”, navodi Gajić za portal “Simptom”.
Kako je rekao, vlast godinama unazad vodi računa samo o svom biračkom telu, te je u tom smislu društvo podeljeno.
Upitan da li očekuje izbore, i da li bi, ukoliko vlast posegne za izborima kao načinom gašenja bunta i svojevrsnim izlaskom iz krize, opozicija na tim izborima trebalo da učestvuje, budući da postoji argumentacija da je birački spisak kontaminiran, stanje u medijima katastrofalno, a funkcionerska kampanja predstavnika vlasti i te kako izražena, Gajić kaže da ne očekuje izbore tokom tekuće godine.
Foto: PS/V. Gajić
“Mislim da izbora u ovoj 2025. godini neće biti. Izbori bi inače opet više odgovarali vlastima (zato ih opozicija i ne traži). Takođe, izborni uslovi neće biti bolji. Opozicija treba da uzme u obzir da jednoga dana pobedi pod neravnopravnim uslovima i da ne računa sa time da će vlast učiniti bilo šta na svoju štetu”, istakao je Gajić, koji dodaje kako smatra da u Srbiji do promene može doći “samo pod uticajem spoljne politike, a ne unutrašnje”.
Prema njegovim rečima, ovaj režim je obezbedio podršku i sa Zapada i sa Istoka i zato i nema većih problema.
Kada su posredi pomenuti nedostaci opozicije, glavni je, naglašava, pre svega “skoro potpuno odsustvo nacionalne politike kao jednog od prioriteta”.
Gajić je mišljenja da “ako očekujete da jedan ozbiljan broj glasača vladajuće SNS promeni tabor, morate pronaći način kako da im priđete”.
“Ako oni imaju utisak da ste spremni da dovedete u pitanje suverenost Srbije, onda od promene stava nema ništa, jer se ti glasači koji su zapravo ključ za pobedu pitaju – ko će da dođe posle Vučića?!” ocenio je lider NS.
Narodna stranka koja, kako kaže, sintetiše nacionalno i demokratsko i kojoj je u fokusu “srpsko stanovište”, veruje da su Srbiji neophodne ozbiljne, korenite sistemske promene, a jedna od njih je, ističe, i “promena izbornog sistema jer ovaj postojeći zapravo obezbeđuje institucionalnu podršku autokratskoj vlasti voljom naroda”.
“Treba primeniti Ustav, treba dati konačno priliku građanima Srbije da odluče o obliku državnog uređenja. Podsećam da je ovde republika uvedena nasilno a ne demokratski, kao i da je naše istorijsko iskustvo sa komunističkom republikom, a zatim i ovom hibridnom demokratskom veoma loše, to su sve poraz do poraza. Treba vratiti stvari na početak, a to znači organizovati demokratske izbore za ustavotvornu skupštinu koja će odlučiti da li želimo da budemo republika ili parlamentarna monarhija”, naveo je Gajić, uz opasku da je veliki broj građana “monarhistički opredeljen”, kao i da je upravo na toj strani i na tom fonu i Srpska pravoslavna crkva.
“Verujem da taj značajan deo građana ima pravo da mu se pruži šansa jer je monarhija ukinuta nasilnim putem, a šta je rezultat tog nasilja znamo dobro”, zaključio je predsednik narodnjaka.
Gajić, inače advokat, nakon izbornog neuspeha na parlamentarnim izborima 2023, na čelu NS nasledio je osnivača i njenog prvog predsednika, Vuka Jeremića (2017–2023).
Vuk Jeremić/Facebook Account
Narodna stranka osnovana je u oktobru 2017.
Simptom/M. M.
Njegova opaska usledila je na pitanje kako vidi razrešenje nagomilanih društvenih napetosti i trajuće političko-institucionalne krize u Srbiji, kao i mogu li studentski protesti i bunt, otpočeli nakon tragedije na novosadskoj železničkoj stanici, učiniti neophodan proboj ka boljem i pravednijem društvu.
Trifunović opominje “da smo dozvolili da stvari odu predaleko”, a da je režim “bockao i pomerao granice svakim našim nečinjenjem”.
“Ovo društvo, zaostalo, neempatično, nenaviknuto na demokratiju, eutanazirano u svakom smislu, propuštalo je da reaguje i uvaljivalo se dublje i dublje u sve veće blato. Međutim, desilo se ono što se dešava otkad je sveta i veka – smena generacija. Ovi mladi ljudi su jasno i glasno rekli: ne pristajemo da živimo u ovakvoj državi”, ocenio je Trifunović i dodao da se novoj generaciji dogodio i momentum: “ako je režim jedanaestogodišnjem dečaku (masakr u Ribnikaru) makar metaforično stavio pištolj u ruke, Urošu Blažiću (ubistva u okolini Mladenovca) je to, imajući u vidu neovlašćeni arsenal oružja koji je njegov otac, član SNS, držao u kući, uradio gotovo bukvalno. Ako se uzmu u obzir nebrojene prijave policiji za njegovo nasilničko ponašanje sa nikakvim ishodom, to samo pojačava i potcrtava taj postupak”.
Dalje ilustrujući obnevidelost i, kako kaže, otupelost našeg društva, on naglašava da smo posle Ribnikara i Dubone, potpuno prevideli ono što se dogodilo trećeg dana, 5. maja – a u nekoj, “pretpostavljeno normalnoj i uređenoj zemlji, to bi bilo dovoljno da padne vlada: pedagog iz vrtića u Odžacima, prijavljen je za seksualno uznemiravanje dece starosne dobi do šest godina!”.
“Pitamo se, kako je moguće da osuđenom pedofilu bude dozvoljen rad sa decom? Odgovor je krajnje jednostavan: njegova jedina kvalifikacija je bila članska karta vladajuće Srpske napredne stranke”, navodi Trifunović.
Po njegovim rečima, kod mladih i osvešćenih, dvaput renovirana i otvarana zgrada Železničke stanice u Novom Sadu, “na kojoj se ukralo više miliona evra”, sa 15 nastradalih ljudi, i to samo četiri meseca posle drugog otvaranja, označilo je podvlačenje crte i vreme za odluku.
“Mladi su sadašnjost i budućnost Srbije. Oči svih nas su uprte u njih, oni su naš glas, savest i nada. I zvezda vodilja. Ako smo mi sami bili indiferentni, nemoćni, oni nisu. I zato ih treba pratiti”, jasan je Trifunović, inače bivši predsednik PSG-a.
Na konstataciju da su ovde “krize sa unutrašnjim i stranim neprijateljem” postale toliko učestale da su i prozrive, te da se čini da i medijskim manipulacijama najpodložniji postaju na to imuni (poslednje otrovne strelice slate od vlasti prema studentima iz Hrvatske, tobože agentima stranog uticaja i “afera” sa srpskim studentima koji imaju državljanstvo Hrvatske koju su proizvele Večernje Novosti), Trifunović kaže da “radikali i postoje isključivo na krizama koje sami proizvode”, dok one prave, kako navodi, ne umeju da hendluju.
Foto: Wikipedia
“Reagovati na svaku njihovu bljuvotinu, kojih na dnevnom nivou ima previše, gubljenje je vremena. Trebalo bi delovati onako kako ova deca deluju: zahtevati reakciju nadležnih institucija. U autokratskoj, partitokratskoj državi – uređenoj prema mozgu jednog lika, koji je služio ‘najgorem šljamu’ zvanom Šešelj i strpljivo vrebao svoju šansu iz prikrajka – institucije su odavno uništene. Ta deca ih uspostavljaju samim time što traže ono osnovno zbog čega one uopšte i postoje, a to je delovanje”, smatra sagovornik.
Upitan šta smatra da bi bili prioriteti po promeni vlasti, kad god do nje došlo, kao i može li Srbija i njeno društvo uspeti ako po smeni vlasti izostane “6. oktobar”, Trifunović je rekao da je najpreče “uspostavljanje jedne od najvažnijih institucija jedne države, pravosuđa”.
“Kada bi se procesuirali svi oni koji su se bavili korupcijom, pljačkom, ubistvima, tada će se pravosuđe uspostaviti. To je katarza koja nam je svima neophodna – da bude nedvosmisleno jasno da se takve stvari ne mogu i ne smeju ubuduće nekažnjeno raditi”, zaključuje Trifunović, uz simboličko zapažanje, “da smo 6. oktobra ‘obesili Miru i Slobu na Terazijama’, sa glavom naopačke kao Musolinija i Klaru Petači, ne biste čuli za Aleksandra Vučića”.
Simptom/M. M.
To se, prema rečima akademika, odnosi na sva pitanja i preliva od nacionalnih na lokalne i komunalne teme i poslove: od projekta Jadar, preko pitanja saobraćajnih gužvi i uopšte saobraćajne infrastrukture glavnog grada, rušenja Starog savskog mosta itd.
“Evo npr., ako vodeći srpski hidrogeolog kaže za projekat Jadar, ‘ljudi, nemojte to da radite, ugrozićete životnu sredinu i najveće rezerve podzemnih pijaćih voda Srbije’, a oni kažu, ‘ma ne, mi garantujemo da će sve biti u redu’, to samo znači da oni iz vlasti nimalo ne poštuju struku. Odluke po svim pitanjima donosi jedan čovek i njegov režim”, rekao je Teodorović za televiziju KTV iz Zrenjanina.
On se osvrnuo posebno na slučaj potencijalnog rušenja Starog savskog mosta koje je najavljeno za početak tekućeg meseca, optuživši vlast da je potpuno izbacila struku iz procesa odlučivanja, a sve zarad zadovoljenja interesa investitora i “gramzivih potreba”.
“Mostovi su u ‘nesrećnom projektu’ izgradnje Beograda na vodi morali imati prioritet u odnosu na grabljivost investitora i na ono što smo dobili: ‘naguravanje zgrada’. Prilikom projektovanja se moralo voditi računa da postoji veza jednog i drugog dela grada. Priče o tome i njihovi nazoviargumenti da most treba da bude uklonjen jer je saobraćaj glasan i bučan i jer to tamo nekome smeta ne treba uzimati u obzir, dok one o tome da će most biti ‘izložbeni’ dolaze od ‘pravnika bez položenog pravosudnog ispita koji se bavi saobraćajnom infrastrukturom'”, ističe akademik, koji ponavlja da je, nažalost, pobedila “grabljivost ove vlasti”.
Foto printscreen YT
Stanje građanske svesti za njega nije na najzavidnijem nivou i, kako kaže, svedočimo izvesnoj apatiji i rezigniranosti.
“Građani su skrušeni i u dobroj meri pomireni sa sudbinom i misle da ništa nije moguće promeniti. Neki ljudi su se umorili, neki su nažalost napustili zemlju, među njima i moralni, čestiti, hrabri, obrazovani… Ja ne krivim ljude što su se delimično umorili, u koje i sam spadam, jer sam 30 godina na braniku demokratskih vrednosti i podržavam opoziciju. U ovoj zemlji se u strašnom maniru, poslednje tri decenije naš narod sistematski truje i truje. Ovde se priča jedna užasna priča i već imamo generacije koje su stasale i odrasle u toj ‘šešeljevsko-vučićevskoj’ Srbiji”, zaključio je Dušan Teodorović, uz zapažanje da je vlast izgradila jednu “neverovatnu političku mašineriju i organizaciju koja radi šta god hoće”.
Simptom/M. M.
Da li će u ovoj školskoj godini učenici biti bezbedniji od vršnjačkog nasilja. Nastavnici će prema najavama ubrzo dobiti zaštićen status.
Ministerka bez portfelja zaduženom za oblast rodne ravnopravnosti i sprečavanje nasilja nad ženama Tatjana Macura rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da već duže vreme traje polemika u javnosti na koji način da se javni službenici zaštite od slučajeva neposrednog nasilja, odnosno koje bi to mogle da budu mere predostrožnosti kako se ovi slučajevi ne bi dešavali.
“Pored ljudi koji su angažovani u prosveti, na udaru su i ljudi koji su zaposleni u sistemu pruženja zdravstvenih usluga, policijski službenici, radnici u centrima za socijalni rad. Dakle, svi oni imaju probleme u neposrednom kontaktu sa građanima. Ne sa svim građanima, ali ponekad se i to dešava. Bilo je razgovora o tome da li bi njihov status mogao da bude službenički, da prolaze kroz kontrolne faktore kojima su izloženi“, rekla je ministarka Macura.
Šta će to značiti u praksi
Dogovoreno je sa reprezentativnim sindikatima u prosveti i sa Vladom Srbije da oni dobiju “status advokata”, da se u krivičnom zakoniku na poseban način tretiraju kao što se sada u ovom trenutku tretiraju advokati, objasnila je ministarka.
Prema njenim rečima, to znači da će se verovatno pooštriti kaznene mere koje se odnose na slučajeve nasilja.
“Ono što mi ne smemo da zaboravimo je da paralelno sa merama koje se odnose na kaznene odredbe, moraju da postoje i preventivne mere, odnosno da u svakoj prilici, na svakom mestu razgovaramo o tome da to nisu prihvatljivi modeli ponašanja. Verujem da je svima ova tema zanimljiva ili bar intrigantna“, rekla je Macura
Ministarka Macura napominje da je cilj da se pošalje poruka da će ovo društvo biti i da jeste nulto tolerantno na nasilje.
“Odgovornost u najvećoj meri snose roditelji, ovde će se sigurno pozvati roditelji na odgovornosti i primeniće se one mere koje se primenjuju kada su u pitanju slučajevi vršnjačkog nasilja u okviru škole ili nasilja koje se dešava u školi”, dodaje ona.
Kako funkcioniše platforma Čuvaj me
“Ono što mislim da jeste važno da napomenemo je da je nakon tragedija koje su dogodile u Ribnikaru prošle godine i u okolini Mladinovca, proširen rad platforme Čuvam te. To je jedino mesto, u stvari, sa kojim ste vi sigurni da ono nasilje koje se dešava neće biti na neki način zataškano ili stavljeno pod tepih, zato što je to platforma u kojoj i anonimno i sa ostavljanjem vaših ličnih podataka – vi birate na koji način ćete da koristite tu platformu, bilo da ste đak, roditelj, nastavnik i da prijavite nasilje“, ukazala je Macura.
Macura kaže da je platforma apsolutno otvorena za sve. Za sve one koji imaju dodir sa školskim sistemom, otvorena je za đake, otvorena je za nastavnike, otvorena je za roditelje. “Svako može pod punim imenom i prezimenom ili tako što će to učiniti anonimno da ostavi informaciju o tome kada, gde i pod kojim uslovima i kako se nasilje dogodilo”, pojašnjava ona.
Obajašnjava da trijažni tim praktično obrađuje podatke koji su došli na platformu i usmerava onoj službi na nivou institucije sistema koje su nadležne za rešavanje tog pitanja.
Ko reaguje na nasilje – od školske uprave do tužilaštva
“Nekada je u pitanju neki blaži oblik nasilja koji može da reši recimo školska uprava, nekada se radi o težim slučajevima, pa se onda takvi slučajevi usmeravaju na centre za socijalni rad, nekada mora da reaguje tužilaštvo. Dakle, budite sigurni da onog trenutka kada ostavite svoje podatke o slučaju nasilja koje želite da prijavite, ne postoji mogućnost da se to nasilje ne procesuira, odnosno da se taj slučaj ne usmeri na onu nadležnu instituciju koja treba da reaguje određenim slučajevima“, izričita je Macura.
Prema izveštajima koje sam imala prilike da vidim, najintenzivnije su dolazili podaci nakon što se desila dvostruka majska tragedija – vidimo da školske uprave kada se slučajevi nasilja prijave veoma brzo reaguju, navodi ministarka.
“Moj apel svakako ide u tom pravcu da ne bismo čitali naslove u medijima, da ne bismo gubili poverenje u institucije sistema i mi moramo sistemu da javimo da se nasilje dešava. Školske uprave veoma efikasno rešavaju probleme nasilja u školama ukoliko znaju da se nasilje dešava“, kaže Macura.
Da li se deca ustežu da prijeve nasilje
Ministarka Macura kaže da je, pre nego što je došla na poziciju ministarke, bila na čelu organizacije koja se zove “Mame su zakon” i podseća da je urađeno istraživanje 2021. godine sa učenicama koje su uzrasta između 13 i 19 godina.
“Svaka peta devojčica je tada dala odgovor da je doživela neki oblik nasilja. A ono što je možda gore od ovog podatka jeste da se čak 74 odsto njih nisu nikom obratile tim povodom”, iznela je podatke.
Kaže da je urađeno još jedno istraživanje 2022. godine. “Tako da na osnovu ta dva podatka, možemo da zaključimo da se poverenje na neki način podiglo“, rekla je ministarka.
“Nakon što se desila tragedija u Ribnikaru i u okolini Mladinovca, intenzivnije se u javnosti pričalo o tome da treba da se razgovara sa roditeljima, a treba da se podigne taj stepen poverenja koji bazično mora da postoji, pre svega, na nivou porodice, i dalje šire od porodice, tako da su rezultati svakako sada bolji nego što su bili ranije. Ali to ne znači da su dovoljno dobri ili da na tome ne treba da radimo. Dobro je da se oseća taj pomak, ali ne smemo tim rezultatima da se zadovoljimo“, dodaje Macura.
Na koji način deca, roditelji i nastavnici mogu da se zaštite
Ministarka Macura smatra da su bitne radionice u školama o tome da li deca prepoznaju nasilje.
“Deca su vrlo zainteresovana za temu koja se posebno odnosi na slučajeve digitalnog nasilja. Zato sam razgovarala sa ministrom Ristićem da se formira jedan savet koji bi se bavio sprečavanjem eksplicitno digitalnog nasilja, kojem su u najvećoj meri izložena deca, a među decom u najvećoj meri su izložene mlade devojčice. Veoma često se dešava upravo to da deca ne umeju, ne znaju ili iz nekih svojih ličnih razloga ne prijavljuju nasilje ili ne mogu da ga prepoznaju”, kaže Macura.
Prema njenim rečima, veoma je važno da razgovore neposredno sa decom vode pedagozi i psiholozi u školi.
Zdravo okruženje u školskom sistemu
Veoma je važno da ne banalizuju iskustva đaka, nego da sa puno poverenja prilazimo svakom slučaju za koju oni osećaju potrebu da govore pred nekim, podvukla je Macura.
“Tako da se taj stepen poverenja svakako podiže. I Ministarstvo prosvete intenzivno radi na tome da bude što je moguće više i vannastavnih aktivnosti koje će, između ostalog, podsticati zdravo okruženje u školskom sistemu, u kom će deca osećati sigurnost da, ako možda i nemaju tu priliku ili nemaju dovoljno veliku podršku kod kuće, mogu u školi da se požele za neke iskustva kroz koja prolaze”, zaključila je Tatjana Macura.
RTS
Tradicija koja datira od 1860.
El Pedocin je plaža otvorena 1860. godine i od tada je postala omiljeno odredište za Tršćane, dok je samo kupalište nadživelo i austrougarsku i fašističku flast. Plaža je posebno zanimljiva zbog svoje fizičke podeljenosti: deo namenjen ženama osigurava im privatnost i udobnost, dok se muški deo plaže karakteriše opuštenijom atmosferom. El Pedocin se takođe ponosi čistom vodom i održavanjem koje je prepoznato kao jedno od najboljih u regiji.
Godine 1908. privatni klub na mestu plaže zamenjen je javnim sadržajima, a ime je promenjeno u Bagno alla Lanterna. Ključno je da su polovi i dalje bili razdvojeni ogradom kako bi se sprečile “neprikladne radnje”. Na kraju, stigla je betonska pregrada, odnosno 1959. godine kako bi se ženama, koje nadmašuju broj muškaraca, pružilo više prostora.
Vlasti su više puta pokušavale da uklone betonski zid, a o tome se odlučivalo i na referendumu koji je održan 1943. godine. Tršćani su odlučili da ovaj zid dug 74 metra, ostane.
Odsustvo zakupaca, odnosno ležaljki i beach barova, koje muče druge italijanske plaže je pak, osvežavajuće na ovoj. Kupači donose sopstvene stolice i plažne suncobrane. U okviru ženskog kupališta nalazi se pristupačan bar, a još jedan, koji se nalazi pored ulaza koriste muškarci.
Osim toga, mnogi lokalci se šale da bi u slučaju rušenja zida “izbio Treći svetski rat”, dok žene kažu da im zid pomaže da budu opuštenije i na plažu dolaze čak i kada nisu stigle da se izdepiliraju ili nalakiraju nokte.
Rodna podela izaziva kontroverze
Međutim, jedna od glavnih kontroverzi koje okružuju plažu El Pedocin je rodna podela.
Dok mnogi smatraju da obezbeđuje prostor za ženske posetioce da se osećaju sigurno i udobno, drugi je kritikuju kao diskriminatornu. Mnogi političari smatraju da ovakva podela ne odražava savremena prava pojedinca, što može stvoriti tenzije među posetiocima.
Kontroverze podiže i pitanje prihvaćenosti LGBT+ zajednice na plaži. Iako postoji mnogo inkluzivnih plaža širom Italije, neki članovi LGBT+ zajednice osećaju da im El Pedocin nije prijateljski nastrojena destinacija, zbog njenog tradicionalnog pristupa podeli.
S jedne strane, lokalna tradicija zaštite ženskog prostora uživa podršku, dok s druge strane, kritičari ukazuju na potrebu za modernizacijom pristupa. Baš zato se mnogi pitaju kako će ova tradicija opstati u društvenim promenama koje se odvijaju, ali i kako će se prilagoditi novim normama.
Plaža ostaje simbol grada
Plaža je otvorena tokom cele godine, ali je leti najveća gužva. Svake nedelje od 7.30 do 20 časova, od juna do septembra nju posećuje oko dve hiljade ljudi dnevno koji ovde dolaze da se kupaju i sinčaju. Dolaze čak i supružnici koji se mogu sresti u moru kod bova koje razdvajaju i morsko područje, gde mogu popričati i nastaviti samostalno uživanje na svom delu plaže.
Stoga, vrlo je jasno da El Pedocin nije samo plaža, već i simbol kulture i tradicije Trsta. Iako je puna kontraverzi, ona takođe predstavlja važan deo lokalne istorije i identiteta.
Plaža privlači turiste i lokalno stanovništvo, stoga je i vitalna za ekonomiju regije, premda se lokalne vlasti suočavaju s izazovima u pogledu upravljanja ovim mestom, jer balansiranje između tradicije i savremene inkluzivnosti postaje sve važnije.
Bilo kako bilo, o Pedocinu su napisane čak i knjige, a snimljen je i dokumentarac koji je predstavljen na Kanskom festivalu.
EuroNews Srbija
Glišić, koji prisustvuje protestima protiv litijuma i Rio Tinta, kazao je da se u procesima koji prate turbulentne i kompleksne situacije poput aktuelne sa potencijalnim kopanjem litijuma u dolini Jadra, a koje mogu biti okidač za “smenu ili demontažu režima”, mora biti pažljiv i izbalansiran te da ne bi bilo dobro da se stvari posmatraju “od danas do sutra” i ad hok.
Ne bi valjalo, objašnjava, da se dođe u situaciju da ako bi došlo do smene ovog režima “ne znamo šta dalje”, dodajući da je potrebno napraviti jasne obrise političke alternative te da “nije politika samo ‘ua Vučić’ već i šta dolazi posle”.
“Kancer koji se zove lični režim predsednika Srbije koji je sve institucije rasturio nije autentično i jedino čvorno mesto tog problema. On se nadovezuje na kancer koji se zove ‘žuti režim’. Taj se kancer nadovezuje na kancer koji se zove način na koji je Slobodan Milošević branio Srbiju i Srbe i na kraju nas doveo do toga da budemo svi poraženi… To je višestruki kancer koji je nicao od prvih izbora 1990”, objasnio je slikovito Glišić, gostujući na programu “Pravi odgovor” emitovanom preko Jutjub kanala, i dodao da “sve to zajedno mora da se leči”, za šta je neophodno izgraditi jednu novu strukturu, “nacionalno-demokratsku” koja će biti rešena da se suoči sa svim problemima i rešava ih.
Rio Tinto je samo jedan od gorućih problema koji nas muče, naveo je Glišić i istakao da je, nažalost, pitanje KiM, kao najvažnije za srpski narod gurnuto pod tepih i ta tema se izbegava jer je, kako kaže, pod naprednjačkim režimom Srbija na severu Kosova poražena, “a njihova kosovska politika doživela potpuni fijasko”.
“To je toliko očigledan fijasko da ni naprednjački kadrovi i pristojni ljudi iz samog režima ne mogu da je brane”, rekao je on.
Simptom/M. M.
“Postojimo od 1966. godine i za 58 godina prikupili smo preko 19.600 boca krvi. Imamo oko 310 aktivnih davalaca krvi i to nisu samo bivši radnici Fabrike reznog alata (FRA), jer fabrika ne postoji već su to i studenti, domaćice, zemljoradnici. Uvek se trudimo da podmlađujemo društvo i da imamo što više dobrovoljnih davalaca”, rekao je Jeroslav Petrović, dugogodišnji predsednik DDK “FRA” Čačak.
Na ovoj akciji, pored gostiju iz tridesetak gradova iz Srbije, najbrojniji su bili gosti iz Trebinja, Banjaluke, Bijeljine, Podgorice, Budve, Pljevalja, Mojkovca.
Tanjug
Pretpostavlja se da su do toga doveli pporast troškova proizvodnje, ali i pad nivoa proizvodnje uskovljen klimatskim promenama, pa je došlo do pojave paralelnog tržišta, piše Gardijan.
Cena maslinovog ulja se više nego udvostručila od 2018. godine, uz proizvodnju pogođenu ekstremnim vremenskim prilikama izazvanim klimatskom krizom i drugim faktorima.
Tanjug
Iz Instituta za javno zdravlje Batut navode da se uоčаvа pоrаst zaraženih u pоslеdnjim nеdеljаmа, аli da su аpsоlutnе vrеdnоsti i dаljе nisке u pоrеđеnju sа istim pеriоdоm 2023. gоdinе.
Takođe, nije rеgistrovan pоvеćаn broj hоspitаlizovanih kao ni težih кliničкih fоrmi COVID-19.
„U sкlаdu sа trеnutnоm еpidеmiоlоšкоm situаciјоm nеmа indiкаciја zа primеnu dоdаtnih mеrа prеvеnciје i suzbiјаnjа rеspirаtоrnih virusnih infекciја оsim stаndаrdnih mеrа zаštitе које sе коntinuirаnо primеnjuјu u svim zdrаvstvеnim ustаnоvаmа. Оsim tоgа, оsоbе sа оzbiljnim hrоničnim bоlеstimа i stаnjimа оslаbljеnоg imunitеtа trеbа dа sе pоsаvеtuјu sа svојim lекаrоm о еvеntuаlnоm smаnjеnju riziка оd infекciје primеnоm mеrа ličnе zаštitе. U Rеpublici Srbiјi оsоbе које imајu simptоmе акutnе rеspirаtоrnе infекciје, tеstirајu sе prеmа indiкаciјаmа u sкlаdu sа prоcеnоm lекаrа“, saopšteno je iz te zdravstvene ustanove.
N1
Severna Koreja je država o kojoj se malo zna. U okviru globalnih dešavanja tek se ponekad pominje. O realnom životu ove zemlje o kojoj se sa jedne strane govori da je “društvo srećnih ljudi” o kom se ne piše mnogo i koje se drži izolovano od ostalih svetskih dešavanja pa i društvenih mreža, definitivno se ne zna precizno. Međutim, postoje ljudi koji su skupljali i skupljaju podatke ove države, koji nisu svetli i svedoče o jednom represivnom sistemu.
printscreen
Šta je od svega istina pod koju se može smestriti realna slika ove vladavine izobilja ili diktature, možemo proceniti na osnovu nekih priloženih Youtube videa ili iskustava ljudi koji su tamo boravili.
Ali, prava je mudrost odabrati zrelu, slatku sočnu lubenicu. Da biste kupili bostan koji vas ukusom neće razočarati, pridržavajte se sledećih saveta.
1. Obratite pažnju na pruge
Kad birate lubenicu, posebno obratite pažnju na pruge. Ako su jako izražene, to je znak da je lubenica zrela. Pruge bi trebalo da budu tamno-zelene i svetlo-žute boje.
2. Kucnite je
Najpopularniji način proveravanja da li je lubenica zrela jeste da je kucnete prstima. Međutim, mnogi ne znaju koji zvuk bi trebalo čuti kao signal da li lubenica ispunjava najvažniji kriterijum.
Ako zvuči kao da je šuplja, to je znak da ima više vode i da je zrela. Ako čujete tup zvuk, vratite lubenicu – još nije sazrela, a samim tim nije ni slatka.
3. Birajte najtežu
Kad birate lubenicu, ne ustručavajte se da nekoliko njih podignete i ocenite težinu. Birajte onu koja je najteža, jer ona ima najviše vode i slađa je od ostalih.
4. Oblik je takođe važan
Lubenice okruglog oblika su slađe od onih ovalnog oblika, a i sočnije su.
5. Peteljka otkriva zrelost
S obzirom na to da sezona lubenica sada nije u punom jeku, i peteljka može da pokaže da li je komad koji ste odabrali zreo ili nije.
Ako je peteljka suva to je znak da je lubenica zrela, ali ako je peteljka suva i zelena to je znak da je lubenica ubrana prerano i da će vas razočarati ukusom.
pink.rs
Prve nedelje jula, u pristustvu desetak volontera kao i dece zainteresovane za svet ptica, u Međunarodno značajnom području za ptice Okanj i Rusanda, u okolini Novog Bečeja, DZPPS je organizovalo prstenovanje mladunaca modrovrane.
Licencirani prstenovač i saradnik DZPPS Dimitrije Radišić, prstenovao je ukupno 14 mladunaca koji su se nalazili u četiri gnezdeće kutije, postavljene upravo da bi se modrovrane u njima gnezdile.
Tanjug
Evropska komisija (EK) je u decembru 2023. godine predložila uredbu za dobrobit životinja koja predstavlja reviziju zastarelog zakonodavstva.
Brisel tajms navodi da ta uredba nije ispunila sva očekivanja od revizije, ali da se smatra prihvatljivom u pogledu zaštite kućnih ljubimaca.
Oko 44 odsto domaćinstava u EU ima kućnog ljubimca.
Trgovina psima i mačkama je značajno porasla poslednjih godina u zemljama EU i godišnje iznosi 1,3 milijarde evra.
Procenjuje se da 60 odsto vlasnika pasa i mačaka kupuje ljubimce putem interneta.
Nacrt uredbe imao je za cilj uspostavljanje jednakih uslova za dobrobit pasa i mačaka koji se uzgajaju ili drže u odgajivačnicama, u prodavnicama za kućne ljubimce i u azilima.
Svi psi i mačke moraće da budu mikročipovani i registrovani u nacionalnoj bazi podataka pre nego što budu stavljeni na prodaju.
Tanjug
