Iranski reditelj Mohamed Rasulof, na primer, znao je da je veća verovatnoća da će ga njegova rodna zemlja zatvoriti nego da prijavi svoj film za Oskara. Iran, kao i neke druge zemlje, uključujući Rusiju, ima zvanično vladino telo koje bira svoju kandidaturu za Oskara. Za filmskog stvaraoca kao što je Rasoulof, koji je drsko testirao cenzurna ograničenja svoje zemlje, to je Oskara isključilo.

„Mnogi nezavisni filmski stvaraoci u Iranu misle da nikada nećemo moći da stignemo do Oskara“, rekao je Rasulof u intervjuu preko prevodioca. „Oskari nikada nisu bili deo moje mašte jer sam uvek bio u ratu sa iranskom vladom.

Za razliku od drugih kategorija na dodeli Oskara, inicijalna selekcija za kategoriju najboljeg međunarodnog filma je eksterna. Pojedinačne zemlje podnose svoje prijave, po jedan film po zemlji.

Ponekad je to lak poziv. Kada je kategorija – tada “najbolji film na stranom jeziku” – ustanovljena, bilo bi teško prepirati se sa izborom Italije: “La Strada” Federika Felinija, prvog pobednika kategorije 1957.
Ali, često se vodi velika debata o tome koji film neka zemlja treba da pošalje – posebno kada nedemokratske vlade biraju. Rasulofov kolega iranski reditelj Novog talasa Džafar Panahi takođe se nije nadao da će Iran izabrati njegov film „Nema medveda“ za Oskara iz 2022. U to vreme, Panahi je bio u zatvoru od strane Irana, koji ga nije pustio sve dok nije štrajkovao glađu.

Rasulofov film „Seme svete smokve“ – film tajno snimljen u Iranu pre nego što su njegov režiser i glumci pobegli iz zemlje – na kraju je nominovan za najbolji međunarodni film. Ali 2. marta biće to na dodeli Oskara koji predstavlja Nemačku, zemlju u kojoj se Rasulof našao nakon što je osuđen na bičevanje i osam godina zatvora u Iranu.

„Film je u velikoj meri sada nemački film, kako zbog distributerske kompanije, tako i zbog svih ljudi koji su radili na postprodukciji, uključujući i mene“, rekao je Rasulof. „Ja sam osoba kojoj je otkinut iranski nacionalni identitet.

Oskari su internacionalniji nego ikad

Ovogodišnji glavni kandidat, “Emilija Perez”, je najnominovaniji film koji nije na engleskom jeziku, ikada. To je film na španskom jeziku koji je postavljen u Meksiku i snimljen je izvan Pariza i odraz toga koliko film može biti bez granica. (To je Francuska prijava za Oskara.) Sedmu godinu zaredom, film na stranom jeziku je nominovan za najbolji film. I po prvi put, u stvari, dve su za glavnu nagradu Holivuda: „Emilija Perez“ i brazilska drama „Još sam tu“.

Ipak, kategorija Oskara za međunarodni film, najbolji međunarodni film, stalno je kritikovana kao nepravedna, zastarela i podložna političkom mešanju. „Međunarodna filmska kategorija Oskara je pokvarena“, napisala je filmska kritičarka Alisa Vilkinson 2020. za Vok. „Ništa osim potpune revizije kategorije nije red“, napisao je kritičar Varietija Peter Debruge 2022.

Akademija je ponekad prilagođavala kategoriju, koja je preimenovana 2020. godine

Akademija je 2006. presudila da međunarodni podnesci više ne moraju biti na jeziku matične zemlje. Prošlogodišnji pobednik, „Zona interesovanja“, bio je film na nemačkom jeziku koji se dešava u Aušvicu, ali je obeležio Oskara za prvi najbolji međunarodni film Ujedinjenog Kraljevstva.

Da bi se proces zaštitio od spoljnog uticaja, akademija je 2023. precizirala da selekcione komisije svake zemlje moraju biti najmanje 50% sastavljene od „filmskih stvaralaca, umetnika i zanatlija“. Ali ko su ti ljudi i kakav bi mogao biti njihov subjektivni osećaj nacionalnog identiteta, često je bilo upitno.

Kapadia, speaking shortly after that decision, praised the choice of “Laapataa Ladies” while taking issue with the jury’s metric.

Kapadia je, govoreći ubrzo nakon te odluke, pohvalila izbor „Laapataa Ladies“ dok je osporavala metriku žirija.

„Šta je indijski? To je veoma veliki kontinent koji imamo“, rekao je Kapadia. „Ima mnogo Indijaca. Zaista sam zadovoljan filmom koji su izabrali. To je zaista lep film. Mnogo mi se dopalo. Ali osećam se kao da ovakve izjave, ne znam kojoj svrsi služe. Komisija koja je izvršila izbor bila je 13 muškaraca. Da li je to baš indijsko?”

Ogorčenost zbog grčkog procesa selekcije navela je 20 filmskih stvaralaca da povuku svoje prijave za ovogodišnju dodelu Oskara u znak protesta zbog iznenadne smene članova selekcione komisije od strane Ministarstva kulture Grčke.

Renos Haralambidis, jedan od filmskih stvaralaca koji je povukao svoj film, rekao je za Balkan Investigative Reporting Netvork: „Verujem da komisija koja će izabrati koji će film biti nominovan za Oskara treba da bude nezavisna od države, jer verujem da što je manje stanje u umetnosti, to bolje.

Pitanje za akademiju je: da li želi ovu godišnju dramu u kategoriji međunarodnog filma? Da li vlade, autokratske ili ne, treba da imaju bilo kakvu reč o tome koji su filmovi u trci za jednog od najtraženijih Oskara?

Filmska akademija je odbila da komentariše ovaj članak.

Simptom/AP