“Zaista sam cenio Gvardiolu kao trenera, uradio je lepe stvari. Doživeo sam tri revolucije u fudbalu, otprilike jednu na svakih 20 godina, Krojfov Ajaks, Sakijev Milan i Gvardiolinu Barsu. Nemam problem to da kažem”, rekao je Kapelo u intervjuu za El Mundo.
Kapelo je prvi put upoznao Gvardiolu kada je Španac pred kraj igračke karijere prešao u Romu.

“Nikada nismo ni o čemu razgovarali. Jednog dana je došao da mi kaže kako da radim svoj posao, a ja sam odgovorio: ‘Počni da trčiš i onda možeš da pričaš’. Činjenica je da se šetao po terenu, a ja nisam imao nameru da ga pustim da igra umesto nekoga ko je to više zaslužio. To je bio kraj debate”, rekao je bivši trener Milana i Real Madrida.

“Znate li šta ne volim kod Gvardiole? Njegovu aroganciju. Liga šampiona koju je osvojio sa Mančester sitijem bila je jedina u kojoj nije pokušao ništa čudno u odlučujućim utakmicama. Ali drugih godina, u Mančesteru i Minhenu, u ključnim mečevima, uvek je hteo da bude glavni lik. Menjao je stvari i pravio izume samo da bi mogao da kaže: ‘Igrači ne pobeđuju, ja pobeđujem’. I ta arogacija ga je koštala nekoliko titula u Ligi šampiona. Poštujem ga, ali to jasno vidim”, dodao je on.

Foto Flickr

 

“Iako to nije njegova krivica, naneo je ogromnu štetu fudbalu. Zašto? Zato što su svi potrošili 10 godina pokušavajući da ga kopiraju. To je uništilo italijanski fudbal koji je izgubio identitet. Stalno sam govorio: ‘Prestanite odmah, nemate Gvardioline igrače’ “, naveo je Kapelo.

“Štaviše, preovladala je apsurdna ideja da dobro igranje znači upravo to. Dodir, dodir, dodir, dodir, dodir, dodir… Danas u italijanskom fudbalu, golman igra loptom. Katastrofa, a takođe i dosada koja je mnoge ljude uplašila od fudbala, samo pogledajte pregled najvažnijih dešavanja u utakmicama. Zašto igrati 90 minuta dodavanja bez borbi, bez trčanja?”, izjavio je Kapelo.

Simptom/El Mundo