George Simion, navijač Donalda Trampa koji sanja da postane predsednik „MAGA“ (Učinimo Ameriku ponovo velikom), dobio je oko 40 odsto glasova nakon prebrojavanja više od 90 odsto glasačkih listića.

Za njim slede dva proevropska kandidata, tesno, sa po oko 20 odsto glasova.

„Zajedno smo danas napravili istoriju“, rekao je Simion u video-poruci emitovanoj u sedištu njegove stranke pred njegovim oduševljenim pristalicama koje su uzvikivale „Lopovi napolje, patriote unutra!“.

Nagoveštena pobeda može da se preokrene u drugom krugu 18. maja, što je komplikovan zadatak jer Simion ima manji „rezervoar glasova“ na papiru od svojih rivala, rekao je za AFP profesor političkih nauka Sergiu Miscoiu, predviđajući tesnu trku.

Ali drugi eksperti ukazuju na lomove protivnika desničarskih suverenista posle kampanje koju su obeležile žestoke optužbe i niski udarci čak i među potencijalnim saveznicima u drugom krugu.

Ukupno 11 kandidata borilo se za uglavnom ceremonijalno, ali u spoljnoj politici uticajno predsedničko mesto u ovoj članici EU sa 19 miliona ljudi, koja je postala ključni stub NATO-a zbog ruske invazije na susednu Ukrajinu.

Iznenadna pobeda na prvim predsedničkim izborima u novembru Kalina Georgeskua, bivšeg visokog zvaničnika kojeg optužuju da je prokremaljski, izazvao je zabrinutost na Zapadu i gurnuo Rumuniju u nemire.

Ustavni sud je poništio te izbore i isključio tog šezdesetogodišnjaka sa novih izbora posle masovne kampanje na TikToku uz sumnje o ruskom mešanju.

Zamenio ga je Simion (38) koji je jesenas bio tek četvrti, a njih dvojica su se zajedno pojavila u nedelju na biračkom mestu u Mogosoai, blizu Bukurešta.

Tokom kampanje Simion je isticao svoju mladost, svoju suverenističku retoriku i svoje ovladavanje TikTok platformom kako bi privukao glasače Georgeskua.

Dok taj lider stranke AUR poriče bilo kakvu prorusku sklonost, on deli istu averziju prema „briselskim birokratama“ i protivi se bilo kakvoj vojnoj podršci Kijevu.

Glasači su tokom celog dana izražavali želju za „promenom“ i odbacivanje tradicionalnih političkih partija koje su na vlasti od kraja komunizma 1989.

Inflacija koja je veoma visoka u Rumuniji, takođe je svima na usnama.

Neizvesnost pred rugi krug izbora je velika jer je jaz tako uzak između kandidata proevropske vladine koalicije Krina Antoneskua (65) i centrističkog gradonačelnika Bukurešta Nikusora Dana (55) sa antikorupcijskom platformom.

Iza njih, sa manje od 15 odsto glasova, bivši je socijaldemokratski premijer Viktor Ponta, uprkos govoru sa Trampovskim prizvukom.

Ako Simion preuzme najviši položaj u državi, obećava da će „dovesti Kalina Georgeskua na vlast“, ​​navodeći tri opcije:

„referendum, prevremeni parlamentarni izbori ili formiranje koalicije u Parlamentu koja bi ga imenovala za premijera“.

Posle poništavanja novembarskih izbora, što je retka odluka u EU, glasanje je u nedelju bilo pod pomnim nadzorom.

Hiljade ljudi su poslednjih meseci demonstrirale osuđujući poništavanje izbora kao „državni udar“. Sjedinjene Države su takođe intervenisale, a potpredsednik Džej Di Vens je pozvao da se čuje glas naroda koji je ućutkan „na osnovu slabih sumnji obaveštajne službe“ o ruskom mešanju.

Nadležni koji su pojačali preventivne mere, uveravaju da su „izvukli pouke“ iz tog fijaska.

Dok je krajnja desnica navodila „višestruke znake prevare“, Vlada je ukazala na kampanje dezinformacija, videvši ih kao „nove pokušaje manipulacije i mešanja državnih aktera“. Ali, bez pominjanja Rusije ovog puta.

Simptom/Beta/AFP