Nakon pobede svog kandidata Karola Navrockog na predsedničkim izborima pre tri nedelje, desno-konzervativni tabor u Poljskoj zrači samopouzdanjem. Lider opozicione stranke Pravo i pravda (PiS), Jaroslav Kačinjski, mobiliše svoje pristalice za oštru konfrontaciju sa proevropskom centrističko-levičarskom vladom Donalda Tuska.

Njegov cilj: da zajedno s predsednikom Navrockim obori vladu i najkasnije nakon sledećih parlamentarnih izbora 2027. godine ponovo dođe na vlast.

Međutim, pobedničko raspoloženje desnih konzervativaca ima i gorak ukus: Vrhovni sud (SN) je preplavljen žalbama na izbore – prema rečima predsednice suda Malgoržate Manovske, do sada ih je podneto više od 50.000. A očekuje se još gomila pritužbi.

Podnosioci žalbi tvrde da je prilikom brojanja glasova u izbornim komisijama došlo do nepravilnosti – na štetu proevropskog protivkandidata Navrockog, Rafala Tšaskovskog.

Na prvom javnom stranačkom skupu stranke Pravo i pravda nakon izbora, Kačinjski je u nedelju optužio vladajuću koaliciju da želi da dovede u pitanje izborni rezultat.

„Nećemo tolerisati takvu prevaru, nećemo dozvoliti da nam ukradu izbore“, rekao je Kačinjski.

Tusk traži razjašnjenje

Navrocki je pobedio u drugom krugu izbora 1. juna 2025. godine sa tesnom razlikom od 51 prema 49 odsto. Budući predsednik je poručio premijeru Tusku:

„Novi predsednik neće dozvoliti da Poljska bude lišena svoje demokratije i slobode izbora predsednika.“

Četrdesetdvogodišnji istoričar pozvao je Tuska da „odustane od histeričnih reakcija i prestane da uništava poljsku demokratiju“. Navrocki bi trebalo da preuzme dužnost 6. avgusta.

Tusk je u početku veoma suzdržano reagovao na izveštaje o nepravilnostima. Na društvenim mrežama su se odmah nakon drugog kruga izbora 1. juna pojavile informacije da je u izbornim okruzima gde je liberalni kandidat Rafal Tšaskovski imao jasnu prednost u prvom krugu, u drugom krugu iznenada vodio Navrocki.

Pošto su Tusk i drugi vodeći političari njegove Građanske platforme (PO) ćutali o optužbama, njihov poslanik Roman Girtih je preuzeo inicijativu. Postavio je obrazac na internet koji su građani koji žele da ulože žalbu mogli jednostavno da popune. „To je bila izborna prevara“, izjavio je advokat, koji je jedan od najžešćih protivnika stranke Pravo i pravda. Da bi ga kompromitovao, desničarski TV kanal TV-Republika danima emituje snimke njegovih privatnih telefonskih razgovora, koji su verovatno prisluškivani pomoću špijunskog softvera Pegasus.

Sukob s predsednikom

U međuvremenu, Tusk je okrenuo ploču. Prošle nedelje je došlo do sukoba između njega i odlazećeg predsednika Andžeja Dude na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost. Duda dolazi iz istog političkog tabora kao i Navrocki. I na mreži Iks su Tusk i Duda razmenili oštre reči.

„Zar vas ne zanima, čisto ljudski, kako izgleda pravi izborni rezultat? Sigurno vas zanima. Poznato je da pošteni nemaju čega da se boje“, napisao je Tusk Dudi, Kačinjskom i Navrockom.

„Gospodin Tusk i njegove kolege ne mogu da se pomire s porazom“, odgovorio je Duda. „Nisam radoznao u vezi sa izbornim rezultatom jer ga već znam. Državna izborna komisija ga je odavno objavila“, uzvratio je i naglasio da je Navrocki pobedio s razlikom od skoro 370.000 glasova.

Vlada ne traži ponovno brojanje

Od više od 50.000 pisanih žalbi, Vrhovni sud je do sada registrovao oko 10.000. U 13 slučajeva je naloženo ponovno brojanje, pri čemu su u 11 izbornih okruga otkrivene greške. Uglavnom su glasovi za Tšaskovskog pripisani njegovom protivniku ili su imena kandidata zamenjena u zapisnicima. U jednom slučaju je tužilaštvo pokrenulo postupak.

„Ne osporavamo izborni rezultat. Želimo samo da razjasnimo sve problematične slučajeve“, naglasio je portparol vlade Adam Šlapka. Mnogi predstavnici vladajuće koalicije, među njima i zamenik premijera Vladislav Kosinjak-Kamiš, smatraju da razmere nepravilnosti ne predstavljaju razlog za dovođenje u pitanje Navrockijeve pobede. „Nijedan lider koalicionih partija nije tražio ponovno brojanje svih glasova“, rekao je predsednik Nove levice Vlodžimež Čaržasti u utorak nakon sastanka koalicionih partnera.

Vrhovni sud ima rok do 2. jula

Vrhovni sud ima rok do 2. jula da razmotri izborne žalbe. Trideset dana nakon izbora sudije moraju da donesu odluku o validnosti izbora. Za petak, 27. juna 2025, zakazane su dve sednice Vrhovnog suda. S obzirom na veliki broj žalbi, to verovatno neće biti dovoljno, procenjuje bivši šef izborne komisije Vojćeh Hermelinski.

No, ni presuda Vrhovnog suda verovatno neće okončati spor. O validnosti izbora odlučivaće Odeljenje za vanrednu reviziju i javne poslove – telo koje je osnovala stranka Pravo i pravda, a koje ni Sud pravde EU ni Evropski sud za ljudska prava ne priznaju kao nezavisan i nepristrasan sud.

„Poljsko pravosuđe je potpuni haos“, priznaje predsednica Vrhovnog suda Manovska.

„Ne tvrdim da su predsednički izbori bili namešteni. Međutim, u raspravi o rezultatu ima toliko znakova pitanja da ponovno brojanje svih glasova iz drugog kruga postaje stvar državnog interesa“, komentariše publicista lista Gazeta Viborča, Bartoš Vjelinski.

Politikolog Antoni Dudek upozorava vladin tabor da ne forsira „mit o nameštenim izborima“. Taj mit bi bio izuzetno opasan za stabilnost poljske države i mogao bi dovesti do nasilja, pa čak i građanskog rata, rekao je Dudek u ponedeljak za televiziju Polsat.

Predsednik parlamenta Šimon Holovnija u međuvremenu pokušava da smiri situaciju.

„Ako Vrhovni sud proglasi izbore važećim, sazvaću Nacionalnu skupštinu za 6. avgust kako bi Karol Navrocki položio zakletvu“, saopštio je Holovnija u utorak, 24. juna 2025.

Simptom/Danas/Dojče Vele