Nije samo danas svet podeljen; bio je to uvek, i nisu samo danas suprotstavljeni interesi najvećih svetskih sila koje samo što se ne gledaju “preko užarenog plota”, ali je činjenica da bismo svi žarko želeli da Olimpijada u Parizu (vratila se u Grad svetlosti posle jednog veka) protekne sportski i viteški i barem nam u tih 21 dan skrene pažnju sa gorepomenute sumorne svakodnevice; a možda i vrati svet u okvire koje svaki zdrav duh želi.

Kako je protekla centralna manifestacija otvaranja Igara 2024, može li i u kojoj meri najveće svetsko sportsko nadmetanje biti prilika da se zemlje ujedine oko najmanjeg zajedničkog imenitelja – svetskog mira, koji je postao jedna deficitarna pojava, i uopšteno uzev, kako mu se čine ovogodišnje Igre, za portal “Simptom” pričao je poznati novinar Robert Čoban, osnivač i direktor Color Press grupe.

“U tekstu za ‘Vreme’ sam napisao kako su ovo prve Letnje olimpijske igre u poslednjih 40 godina (posle LA 1984) na kojima ne učestvuje jedna stalna članica Saveta bezbednosti UN, u ovom slučaju ‘Putinova Rusija’. To dovoljno govori o tome gde se svet danas nalazi. Izraelski sportisti su na svom brodu morali da budu snimljeni sedam sati pre zvanične ceremonije otvaranja kako bi se u direktnom prenosu na par sekundi video pun brod sa izraelskim zastavama, a ispred nas je Senom prošao brod na kojem su bili sportisti Islanda, a iza njih prazne stolice sa natpisom Izrael. Da li je razlog bio predostrožnost zbog potencijalnih terorističkih napada ili zbog eventualnog zviždanja, ostaje nam da nagađamo”, konstatovao je Čoban i primetio da je svet daleko od tog “najmanjeg zajedničkog imenitelja”.

Ipak, kako dodaje, u Parizu je ovih dana prilično dobra atmosfera, posle kiše, kontroverzi oko ceremonije otvaranja, sabotaža na železnici i ostalih problema, i kao da su, kaže, sunčani dani svima vratili raspoloženje.

“Grad zaista izgleda kao olimpijska prestonica iz nekih lepših vremena”, ocenjuje on.

 

 

Kada je reč o konkretnom otvaranju manifestacije koja je pukom posmatraču delovala spektakularno nestvarno, Čoban, prateći je iz prvih redova, kaže da i sam deli takav utisak “iako smo videli da neki ne misle tako”.

“Bio sam na Letnjim olimpijskim igrama u Pekingu 2008, Londonu 2012. i Riju 2016. a na poslednjim dvema na (londonskom) Vembliju i Marakani (Rio) na ceremonijama otvaranja. Ono što su za Britance pop muzika i kraljica, za Brazilce Žizel Bundšen što hoda preko stadiona uz ‘Girl from Ipanema’ koju na klaviru svira i peva unuk autora čuvenog songa, to su za Francuze odsečena glava Marije Antoanete, kabare, parodije, prerušavanje, autoironija prema sopstvenoj istoriji i većinskog religiji. Sve ono što Marija Zaharova, Ilon Mask i deo naše javnosti nisu shvatili”, viđenje je Roberta Čobana.

On je apropo toga ispričao i kako je za jednu domaću televiziju opisao manifestaciju – iz pojedinih krugova napadnutu kao previše “transdžender”, protivnu Bogu i hrišćanstvu, i da plasira izopačenosti:

“Kada sam se sutradan uključio u jutarnji program jedne naše televizije sa nacionalnom frekvencijom morao sam da prokomentarišem: ‘Evo, kada (portparol Ministarstva inostranih poslova Rusije) Marija Zaharova, Ilon Mask i ovi naši poklonici teorija zavere budu organizovali neke sledeće Olimpijske igre, oni neka to naprave drugačije. Francuzi su to uradili ovako!'” rekao je Čoban.

On je pomalo ironično konstatovao kako “razume motive Marije Zaharove”, ali se i zapitao – ostali, kao da nisu gledali nijedan film, mjuzikl, ili nijednu od više stotina reinterpretacija Da Vinčijeve “Poslednje večere”…

Na pitanje šta očekuje od naših, odgovara kako se nada da će, nakon zlata u streljaštvu (inače trofejnom jugoslovenskom i srpskom sportu) mešovite ekipe, Zorane Arunović i Damira Mikeca, biti još puno razloga za slavlje među prijateljima sporta i delegacijom u pratnji olimpijaca u Srpskoj kući u Parizu.

Simptom/M. M.