Sebastijan Lekorni, 39-godišnji političar, je jedini ministar koji je „preživeo“ u vladi otkako je predsednik Emanuel Makron prvi put izabran 2017. godine, preživljavajući brojne rekonstrukcije i vanredne izbore, piše Politico.

„Prilično se dobro snašao u Makronovom svetu“, rekao je jedan zvaničnik parlamenta, kojem je kao i ostalima u ovoj priči data anonimnost kako bi govorili iskreno. „Ima tu neku crtu preživljavanja“.

Tokom proteklih sedam godina, Lekorni je izgradio svoj imidž kao lojalan saveznik Makrona, razvijajući politički stil koji dobro odražava predsednikov – naročito po pitanju angažmana na lokalnom nivou. Pored svoje ministarske funkcije, Lekorni je i odbornik u svom rodnom okrugu u Normandiji, gde provodi većinu vikenda.

Ministar se ne eksponira u javnosti, retko otkriva detalje iz privatnog života i ima ozbiljan javni nastup.

Više puta je negirao da ima ambicije da postane premijer – iako se uz njega kao kandidati pominju i njegov dugogodišnji prijatelj i saveznik, ministar pravde Žerald Darmanin, ministarka rada i zdravlja Ketrin Vautrin i ministar ekonomije Erik Lombard.

Međutim, iza zatvorenih vrata, Lekorni je mnogo življi i u francuskim centrima moći ga široko smatraju veštim političkim operativcem.

„U debati mu možete postaviti isto pitanje tri puta – zna kako da ne odgovori kad ne želi, a da vam ipak ostavi utisak da vas pažljivo sluša“, rekao je jedan senator iz opozicione stranke, opisujući ga kao „neverovatno veštog“.

Sa samo 19 godina, Lekorni je započeo svoju političku karijeru kao najmlađi parlamentarni asistent u Francuskoj.

Prvobitno član konzervativne stranke Les Républicains, radio je na tome da stekne poštovanje sa svih strana političkog spektra – od zadobijanja poverenja Emanuela i Brižit Makron, do organizovanja pomalo kontroverznih večera sa liderkom krajnje desnice Marine Le Pen.

Održavanje te šire prihvaćenosti olakšava činjenica da u Francuskoj postoji širok konsenzus o potrebi jačanja vojske i priprema za visokointenzivne sukobe.

Od kako je Rusija pokrenula punu invaziju na Ukrajinu 2022. godine, Lekorni koji je i sam rezervista u Nacionalnoj žandarmeriji postao je lice francuskog vojnog jačanja. Godine 2023. nadgledao je izglasavanje novog zakona o vojnom planiranju, kojim se predviđa 413 milijardi evra za odbranu u periodu od 2024. do 2030. godine.

Njegov pas Tiga slobodno trči po hodnicima Ministarstva odbrane.

Lekorni ima bliske veze sa svojim nemačkim kolegom Borisom Pistoriusom, još jednim ministrom odbrane koji je preživeo vanredne izbore.

Ipak, dok se odlično snalazi u bilateralnim, ličnim odnosima, Lekorni je manje prisutan u multilateralnim okruženjima, uključujući sastanke EU o spoljnim poslovima i odbrani u Briselu, koje često preskače.

Prošle godine mu je bivši premijer Mišel Barnije navodno rekao da bi trebalo češće da se pojavljuje u evropskoj prestonici.

„Nije baš proevropski nastrojen u svom načinu razmišljanja“, rekao je jedan industrijski zvaničnik.

Kao strastveni pobornik francuskog suvereniteta, Lekorni ponekad izražava sumnju prema institucijama EU, posebno prema Evropskoj komisiji. Često u govorima pominje osnivača Pete republike Šarla de Gola – kao i njegovog ministra odbrane, Pjera Mesmera.

Bez obzira na njegovu sudbinu na mestu premijera, deo njegovog nasleđa je već ispisan, rekao je jedan parlamentarni zvaničnik: „Slika koju želi da ostavi i koju će ostaviti jeste da je on lice francuskog ponovnog naoružavanja“.

Simptom/Danas