Trenutno u evropskim zemljama ima od 90 do 100 hiljada američkih vojnika. Od toga, oko 20 hiljada je poslato u Evropu pod predsednikom Džo Bajdenom nakon ruske invazije na Ukrajinu, podsetila je Ajlin Matle, viša saradnica za bezbednosnu politiku u Nemačkom savetu za spoljne odnose.
Najveći kontingent američkih trupa u Evropi nalazi se u Nemačkoj – oko 35 hiljada ljudi. Konkretno, oni su stacionirani u vazdušnoj bazi Ramštajn, centralnom čvorištu američkih vazdušnih operacija, bazi Grafenveur, najvećem poligonu za obuku američke vojske izvan Sjedinjenih Država, kao i u sedištu američke vojske u Evropi i Africi, koja se nalazi u Visbadenu.
Istovremeno, američko vojno prisustvo na kontinentu zadovoljava interese ne samo Evrope, već i samih Sjedinjenih Država.
„Baze poput Ramštajna dizajnirane su ne samo da brane Evropu, već i da projektuju moć na Bliskom istoku i donekle u Africi“, rekla je Matle. Ona je podsetila da preko evropskih zemalja Sjedinjene Države prenose svoju vojnu opremu u druge delove sveta.
Prema Politico, moguće povlačenje trupa iz Evrope i njihovo prebacivanje u druge regione može da sprovede Pentagon nakon objavljivanja Globalnog pregleda bezbednosnih agencija u septembru. Izveštaj će uzeti u obzir promenljive globalne prioritete Sjedinjenih Država, posebno potrebu da se ojača svoje prisustvo u indo-pacifičkom regionu, napominje list.
Još u februaru, šef Pentagona Pit Hegset najavio je planove za smanjenje američkog kontingenta u Evropi, naglašavajući da Vašington ne može biti garant bezbednosti za evropske zemlje.
Tokom posete Poljskoj, pozvao je zemlje regiona da povećaju potrošnju na odbranu, „jer ne možete pretpostaviti da će američko prisustvo trajati zauvek“.
U junu su se sve zemlje NATO-a složile da povećaju vojnu potrošnju sa dva na pet odsto BDP-a do 2035. godine. Nemačka će povećati svoj vojni budžet sa sadašnjih 86 milijardi evra na 153 milijarde do 2029. godine.
Simptom/Danas