“Iako je to zavisilo samo od njega, jer je postupak postulature za kanonizaciju bio okončan, papa Franja, uprkos snažnim pritiscima, nije kanonizovao zagrebačkog nadbiskupa, kardinala Alojzija Stepinca, svestan, kako se izrazio, ‘mnogih nejasnoća’ u njegovom slučaju”, naveo je Tanasković u autorskom tekstu za današnje izdanje lista Politika, prenosi Beta.

Dodao je da je papa “zajedno sa našim počivšim patrijarhom Irinejom (koga je nazvao velikim patrijarhom) učinio gest bez presedana, formiranjem mešovite komisije Svetog arhijerejskog Sinoda SPC i Biskupske konferencije Hrvatske (2016), radi zajedničkog preispitivanja Stepinčeve ličnosti i uloge u periodu pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo u hrvatskim klerikalnim krugovima”.

“Ni manje ni više nego sa pravoslavnim Srbima o blaženom Stepincu”, istakao je Tanasković.

Takođe, podsetio je, “premda je, naročito iz Prištine, u viša navrata bilo suprotnih najava, Sveta stolica nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, što je kapitalna činjenica od bilateralnog, ali i šireg međunarodnog i geopolitičkog značaja”.

“Valja se nadati da sa odlaskom ovog jedinstvenog pape, plemeniti principi nade i čovekoljubive vere neće zajedno sa njim napustiti Vatikanski grad. Kako bude da bude, sećaćemo se još, i te kako, papa Franje”, zaključio je Tanasković.

Simptom/Beta