Predsednik SAD-a dobio je široku zaštitu kada su u pitanju poreski sporovi baš u momentu kada ostvaruje najveće prihode u životu.
Vršilac dužnosti državnog tužioca Tod Blanše potpisao je u utorak dokument kojim se Donaldu Trampu, dvojici njegovih starijih sinova i njegovoj kompaniji dodeljuje širok imunitet u vezi sa potencijalnim poreskim sporovima sa saveznom vladom.
To je najočigledniji primer kako predsednik lično profitira iz nagodbe sa Poreskom upravom, koju je tužio nekoliko dana nakon stupanja na funkciju, zbog toga što nije sprečila objavljivanje njegovih ličnih poreskih prijava.
Nagodba dolazi u zgodnom trenutku. Donald Tramp je 2025. navodno zaradio oko 1,4 milijarde dolara od kriptovaluta i licenciranja brendova.
Tako je pretvorio svoju prvu godinu povratka u Belu kuću u najprofitabilniju godinu svog života.
Ako predsednik dobije produženje za svoju poresku prijavu za 2025, njegovi savetnici bi upravo sada mogli da razmatraju kako da prikažu ovogodišnji talas prihoda.
Poreski sporovi: Tramp svestan sukoba interesa
Tramp nikada nije krio osnovni princip. Kada ga je Hilari Klinton optužila da ne plaća porez tokom debate 2016. godine, odgovorio je: „To znači da sam pametan“. Takođe i znatno bogatiji.
Ako Tramp uspe da osmisli načine da izbegne plaćanje poreza na prihode iz 2025. godine, mogao bi da uštedi više od pola milijarde dolara, prema procenama Forbes.
Sukob interesa koji stoji u pozadini svega toliko je očigledan da ga je i sam Tramp priznao. „Ja sam taj koji donosi odluku, zar ne?“, rekao je u oktobru. „Ta odluka bi morala da prođe preko mog stola. I prilično je čudno donositi odluku u kojoj sam ja taj koji sebi plaća“.
Tramp je prvobitno sugerisao da bi svaku odluku koja se tiče njega prosledio u dobrotvorne svrhe, pre nego što je izabrao kreativniji pristup.
Vlada ne bi plaćala Trampu. Umesto toga, Tramp bi dobio izuzeće koje mu omogućava da plati manje državi. Ovaj potez podseća na staru izreku „ušteđeni peni je zarađeni peni“. Sa istim ishodom: više novca u Trampovom džepu.
Na pitanja o svemu ovome, Bela kuća je uputila novinare na Tramp organizaciju. Predsednikov biznis nije osporio procene, ali je izdao opsežno saopštenje u kojem napada Poresku upravu (IRS).
Navodi, između ostalog: „Ova nagodba ima za cilj da obezbedi značajnu odgovornost za dugotrajne i sistemske propuste IRS-a u zaštiti kada su u pitanju osetljivi poreski podaci građana“.
Eksplozija poslova nakon izbora
Kao i sama nagodba, Trampove ogromne zarade proističu iz predsedničke funkcije. Pred izbore 2024. godine, Tramp je najavio novi kripto projekat, World Liberty Financial.
Predviđao je prodaju tokena svima zainteresovanima. Ti tokeni nisu davali nikakav finansijski udeo u kompaniji, što delimično objašnjava zašto u početku nisu privukli veliku pažnju.
Međutim, nakon njegove izborne pobede, prodaja je naglo porasla. Ekonomija tog aranžmana bila je osmišljena tako da veliki deo novca ide Trampovoj porodici.
Nakon prvih 15 miliona dolara prodaje, 75% prihoda išlo je Trampovima, a od toga je 70% pripadalo samom predsedniku.
Do kraja 2024. u taj „mehanizam“ je ušlo više od 50 miliona dolara, a u narednoj godini je rast dodatno ubrzan.
Tokeni nisu bili jedino što je Tramp prodavao. Kako je prvi izvestio Forbes, sklopio je i tajni dogovor da proda deo vlasničkog udela u World Liberty Financial u januaru 2025. Kasnije je Volstrit žurnal identifikovao kupca tog udela kao entitet povezan sa šeikom Tahnunom bin Zajedom Al Nahjanom, u poslu vrednom oko 500 miliona dolara.
Ugovor je navodno isključivao prihode od prodaje tokena, koji su u tom trenutku bili glavni izvor prihoda kompanije. World Liberty Financial je potom lansirala stejblkoin koji je drugi entitet povezan sa šeikom podržao investicijom od više milijardi.
Tramp je iz tog aranžmana izašao sa procenjenih 375 miliona dolara pre oporezivanja. To bi u teoriji generisalo oko 140 miliona dolara federalnog poreza.
Takođe u januaru 2025, neposredno pre nego što je Tramp preuzeo funkciju, lansiran je memkoin. Taj token je eksplicitno upozoravao investitore da „nije namenjen kao investiciona prilika“.
Ipak, mnogi su želeli da ga kupe, što je pokrenulo pomamu koja je, prema procenama, donela oko 315 miliona dolara u transakcionim naknadama novoizabranom predsedniku SAD. Te naknade bi u teoriji stvorile još jednu poresku obavezu od oko 115 miliona dolara.
Nastavak teksta možete pogledati ovde