Zajednička crta predstavljenih radova pokazuje da život postoji na svakom mestu, da je priroda samonikla i povezana sa vodom, te da tako i žena – specifična i individulana, takođe postoji u našem društvu kao fenomen koji može da prebrodi sve probleme i prepreke.
Radosavljević je navela da slike, pejzaži i portreti koje je predstavila samo formalno izgledaju potpuno različito.
“Za taj ciklus kretanja vezane su i slike portreta koji imaju različite simbole kao što je simbol ptica, turbana, i pokrivenost žene”, ocenila je ona.
Na postavci “Samonikla” predstavljeni su potreti žena, od devojčica do starica. Kako navodi likovna kritičarka Maja Živanović, žene na slikama su samotne i samonikle, prkosne i nostalgične, radosne i setne, a kroz likove žena različitih emocija, pa i životnih dobi, sagledava se unutrašnja radost umetnice, ali i kompleksnost.
Radosavljević je inače i pesnikinja, koja slikanje i poeziju posmatra kao dva čeda koja podjednako voli i neguje.
“Oduvek sam težila da svi oko mene budu srećni, pa sam tako svoju ljubav pretočila u slike, a svoju tugu što nije tako – u poeziju. Ja mislim da svaki umetnik u sebi ima inspiraciju koju nosi svuda sa sobom, i gde god da se nalazi samo je potrebna neka inicijalna kapisla, inače sve to postoji već u umetniku i on to samo iz sebe izbacuje i izražava kroz različite tehnike”, izjavila je autorka.
Slikarka i spisateljica Nataša Radosavljević je samostalno izlagala 30 puta u Srbiji i inostranstvu, objavila je četiri knjjige poezije , medju kojima su “Protok energije”, “Sažimanje, “Poljubac tišine”, a i dobitnica je više priznanja. Više puta je kolektivno izlagala slike, ali i kaligrafiju na Sajmu knjiga u Beogradu u okviru međunarodne izložbe pod pokroviteljstvom Udruženja za zaštitu ćirilice.
Prilog Kineske Medijske Grupe (CMG)
Simptom/Beta