Samo nekoliko sati nakon što je postalo jasno da je Donald Tramp pobedio na izborima u SAD, izazvavši šokove širom Evrope, kancelar Olaf Šolc pojavio se pred kamerama da na prilično dramatičan način (barem po ustaljenom standardu) objavio kraj svog narušenog trostranog saveza. Šolcova najava pokrenula je niz događaja koji će dovesti do vanrednih izbora u Nemačkoj u roku od nekoliko meseci, iako tačan tajming još nije jasan.

Zašto je pala vladajuća koalicija?

Nemačka trostranačka vladajuća koalicija — koju čine Socijaldemokratska partija (SPD) i Zeleni na levoj strani političkog spektra i fiskalno konzervativna Slobodna demokratska partija (FDP) na desnom centru — nikada nije bila pravi spoj.
I SPD i Zeleni favorizuju snažnu mrežu socijalne sigurnosti i velike investicije za ubrzanje ekonomskog rasta i tranzicije zelene energije. FDP, s druge strane, veruje u manje vlade i manju potrošnju.

Možete se zapitati zašto se ova trijada uopšte spojila

Jednostavno rečeno, nije bilo mnogo opcija s obzirom na sve više rascepkani politički pejzaž Nemačke, pošto je uspon partija početnika otežao formiranje velikih partija — SPD i konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) dvopartijske koalicione vlade.

Fragmentacija se pogoršala usponom stranke krajnje desnice Alternativa za Nemačku (AfD), koja se sada nalazi na drugom mestu na nacionalnom nivou, a nastaviće se sa dolaskom nove populističke levice Alijanse Sare Vagenkneht (BSV). Posleratna Nemačka nije imala mnogo iskustva sa većim koalicijama (Šolcova pala trijada je bila prva trosmerna alijansa u više od šest decenija), ali tekuća podela može da učini takve koalicije – koje imaju tendenciju da budu nestabilnije – novom normom.

Ključni trenutak u ranom raspadu Šolcove koalicije dogodio se pre godinu dana, kada je najviši nemački sud doneo presudu kojom je okončano rešenje koje je vlada koristila za trošenje novca bez kršenja ustavne „kočnice duga“ zemlje.

Simptom/Politico