Nakon 15. marta i velikog studentsko-građanskog skupa u Beogradu, kom je i sam prisustvovao i koji vidi kao veličanstveni, vlast je, kaže, dužna građanima i studentima odgovore na nekolika pitanja, pre svega – ko je, šta i na koji način upotrebio protiv mirnih građana tog dana u 19.11 u Ulici kralja Milana, kada je naglo i nasilno prekinuta 15-minutna tišina kojom se odavala pošta nastradalima ispod nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

“Ni dan-danas to ne znamo, ali je reč o nekom opasnom oruđu. Studenti i građani su ljuti što je nekakva vrsta opasnog oruđa upotrebljena. S pravom očekuju odgovore“, istakao je Pavićević za beogradski portal “Simptom”, a na pitanje kako misli da će se razvijati situacija sa studentskim protestima nadalje, u svetlu “zvučnog udara”, nedvosmisleno odgovorio da to neće uticati na dinamiku njihovih protestnih aktivnosti i da je moral studenata i građana u protestu visok.

“Naprotiv. Takvo stanje stvari povećava nezadovoljstvo kod ogromnog broja građana koji su ionako nezadovoljni”, primetio je politikolog.

Na pitanje kako je doživeo subotu, 15. mart, novi datum u kalendarima velikih srpskih demonstracija, Pavićević kaže da je najpre reč o jednom nadasve dostojanstvenom skupu i da su srpskim studenti kao organizatori “položili najveći ispit”.

“To je bilo masovno i nenasilno okupljanje. Cela Srbija danas slavi srpske studente kao naše patriote i heroje. Bio sam na brojnim protestima širom sveta, ali ovo je bez dileme bio najmasovniji skup na kojem sam učestvovao. Toga dana se videlo i da srpski studenti imaju punu podršku ubedljive većine građana Srbije uprkos raznim preprekama na koje su nailazili a koje im je pripremala aktuelna vlast. Sva Srbija i ceo svet danas slave srpske studente”, poruka je Vladimira Pavićevića.

Put do političkog rešenja dubinske krize u Srbiji, prema njegovim rečima, nije lak, ali nema druge nego da se sedne i razgovara o izlasku zemlje iz krize.

Podsetimo, Pavićević je ako ne prvi, ono među prvima prisutnim na političkoj sceni, još tokom decembra meseca, izneo stav o neophodnosti formiranja (ne prelazne, tehničke) upravo “vlade izbornog poverenja”.

“Očigledno je da aktuelna vlast u Srbiji ne ume da se nosi sa ovom krizom; s druge strane, srpska opozicija je napravila iskorak predlogom da se pokrene dijalog o vladi izbornog poverenja. Predsednik Vučić će pokušati da osmisli vladu koja neće biti strogo SNS-ova vlada. Verujem i da studenti sa pažnjom prate kakva vlada će biti predložena. Sve to zajedno meni govori da ima uslova da se povodom imenovanja mandatara za sastav nove vlade pokrenu i najšire moguće konsultacije o sastavu vlade koje bi mogle da nas usmere čak i ka dogovoru o nekoj vrsti vlade izbornog poverenja”, navodi Pavićević, koji zaključuje i da je za ceo proces ostalo nepunih mesec dana i da je sasvim u redu da se utiče na sve aktere da se dođe do one vlade koja bi mogla da otpočne rešavanje krize u kojoj smo.

Pavićević je doktor političkih nauka. U Srbiji je bio narodni poslanik (2014–2016), a u Crnoj Gori nakon političkih promena iz 2020. savetnik u Vladi Crne Gore koja je potpisala Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

Simptom