Otaševićeva za portal “Simptom” naglašava da su parlamentarni izbori čiji je drugi krug završen u nedelju, pokazali da je predsednik Emanuel Makron oslabljen, što će se odraziti i na međunarodnom planu.
Ukazuje i na novu ulogu francuske Nacionalne skupštine nakon ovih izbora.
“Postoje tri, politički vrlo različita bloka, što može da dovede do zdravije demokratske klime. Donedavno je Emanuel Makron imao snažnu političku i predsedničku ulogu, što mu je Ustav Pete francuske republike (1958) omogućavao, dok je Skupština u kojoj je njegova politička grupacija imala većinu bila u njegovoj senci. Sada kada Makronov centar više nema većinu to bi moglo da se promeni. Pregovori su tek počeli, još je neizvesno ko će biti premijer, ali ishod izbora ukazuje da će Francuska morati da se nauči parlamentarnoj demokratiji, odnosno sistemu u kome će parlament imati veću težinu od predsednika”, ističe Otaševićeva, dodajući da su tri grupacije (levičarski Novi narodni front – 182, centristički blok Emanuela Makrona – 168 i ekstremno desna formacija Nacionalno okupljanje – 143) gotovo podjednake po snazi (Skupština broji 577 poslanika).
Napominje da je u takvoj situaciji teško napraviti većinu i odlučiti ko će biti premijer.
Ana Otašević (privatna arhiva)
“Očigledno da je taktika predsednika Makrona da se ova situacija neizvesnosti produži, jer se nada da će se levi blok, u kome su partije sa antagonističkim težnjama, raspasti i deo preći na njegovu stranu. To bi moglo da produži političku krizu u zemlji. Premijer Gabrijel Atal podneo je ostavku, ali je i dalje tehnički premijer. Makron je od njega zatražio da na toj funkciji ostane do imenovanja novog. Politička igra je oko mogućih koalicija kako bi se dobila većina iz koje bi bio izabran premijer”, kaže sagovornica “Simptoma” i dodaje da Novi narodni front, međutim, smatra da premijer treba da bude iz njihovih redova jer imaju najviše poslanika. Pregovori “koji se vode iza zatvorenih vrata mogu da dovedu do nove podele političkih snaga”, navodi.
Upitana da li i koliko ovakav rezultat oslabljuje Emanuela Makrona i njegovu ulogu na evropskoj političkoj sceni, Otaševićeva odgovara da francuski predsednik nakon ovih izbora nema isti legitimitet na međunarodnoj sceni.
“Njegova namera da Francuskoj vrati lidersku poziciju unutar EU sada je u senci političke krize u zemlji. Makron koji je bio glavni zastupnik ‘strateške autonomije’ Evrope u odnosu na SAD, više nema težinu da tu ideju dalje gura. To se vidi i na samitu NATO-a koji se odvija u Vašingtonu, gde se Makron pojavio kao značajno oslabljen lider nakon parlamentarnih izbora na kojima njegov centristički blok nije dobio većinu”, napominje Otaševićeva.
Na pitanje šta ovaj izborni rezultat donosi u kontekstu rusko-ukrajinskog rata na istoku Evrope, naša sagovornica kaže da je težište sada na unutrašnjoj politici i pitanjima koja najviše brinu Francuze, a to je pitanje urušavanja životnog standarda i socijalne pravde.
“Najveću podršku je dobio program levice i njihova socijalna politika kako bi se poboljšali uslovi života građana od kojih mnogi osećaju veliki teret inflacije. To je ono što je prevagnulo, a ne identitetska pitanja kako je izgledalo nakon prvog kruga kada je ekstremna desnica predvođena Nacionalnim okupljanjem Marin le Pen dobila istorijski broj glasova. Spoljna politika nije bila ključna u ovoj kampanji, ali rat u Ukrajini je ključni izazov francuske spoljne politike. Postoji jedna vrsta konsenzusa između ključnih političkih formacija, a to je da se nastavlja pomoć Ukrajini. Makronova ideja o slanju trupa bila je jako nepopularna i verovatno je uticala na slab rezultat njegove centrističke struje na izborima”, zaključuje Ana Otašević.
Simptom/M. M.