On je povodom smrti komandanta Vojske Republike Srpske u Hagu istakao da je on bio „glavni osigurač da Republika Srpska opstane i u vreme rata i u prvim posleratnim godinama“ i dodao da „na teritorijama gde nije bilo te vojske srpski narod je ili proterivan ili je smeštan u koncentracione logore“.

Dimitrijević je podsetio da se „dobro organizovao i pre samog početka rata kako se ne bi ponovio genocid nad njim iz prethodnog sukoba“.

Komentarišući reakcije na Mladićevu smrt u Srbiji on je istakao stavove nekoliko političkih subjekata.

„Reakcije nevladinih organizacija koje parazitiraju na temi Srebrenice su ogavne uz potpuno neprimeren rečnik za nečiju smrt. Aktuelna vlast je spominjala generala Mladića dok je bila u opoziciji a sada ćuti, jer se plaši reakcije Evropske unije. Sa druge strane, studentski pokret se nije oglasio jer verovatno smatra da se radi o ličnosti koja može da izazove podele“, naglasio je Dimitrijević.

Komentarišući događaje u Srebrenici u julu 1995. godine, Dimitrijević, koji je po profesiji istoričar, napomenuo je da su oni korišćeni u tri svrhe – „da bi izazvale američku vojnu intervenciju protiv Srba, da bi okrivile srpski vojni i politički vrh za navodni genocid i da bi postali konstantni generator mržnje između bošnjačkog i srpskog naroda“.

On je zaključio da će general Mladić „dobiti adekvatno mesto u srpskoj istoriji, a to je mesto ratnog heroja, ali i haškog mučenika u isto vreme“.

Simptom/Novi DSS