BEOGRAD, 2. jun – U Srbiji se danas održavaju lokalni izbori u 89 gradova i opština na kojima pravo glasa ima više od 4,2 miliona građana. Birališta su otvorena u 7 sati, a zatvaraju se u 20 sati, nakon čega će biti i poznati prvi preliminarni rezultati. Izborna tišina počela je u četvrtak u ponoć i traje sve do zatvaranja birališta.

Lokalni izbori održavaju se u onim opštinama u kojima se nije glasalo u decembru 2023. godine. Podsetimo, do glasanja dolazi nakon što su usvojene izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima, ali i Zakona o jedinstvenom biračkom spisku prema kojima građani koji su promenili mesto prebivališta u periodu od 3. jula 2023. do 2. juna 2024. neće moći da glasaju na biračkom mestu novog prebivališta, već na onom pre promene.

Predsednik Gradske izborne komisije Beograda Zoran Lukić rekao je danas da je svih 1.265 biračkih mesta u glavnom gradu otvoreno na vreme i da izbori protiču u najboljem redu. Lukić je rekao da su prvi birači počeli da glasaju od 7.00 sati, kada su otvorena biračka mesta. Na pitanje da li je od jutros bilo nekih prigovora ili prijavljenih nepravilnosti, Lukić je za RTS rekao da nije i dodao da je 25.000 članova biračkih odbora na teritoriji grada koji rade svoj posao, kao i 1.900 domaćih i stranih posmatrača koji prate rad biračkih odbora.

“Preko 1.500.000 upisanih birača u gradu Beogradu ima pravo glasa. Znači, to je konačan broj birača. Očekujemo, da sve protekne u najboljem redu i da se omogući glasanje svim onima koji su upisani u biračke spiskove”, rekao je Lukić.

Lokalni izbori u Srbiji počeli su jutros u 7.00 sati otvaranjem biračkih mesta. Izbori se održavaju u Beogradu i u još 14 gradova, 51 opštini i 23 gradske opštine. Građani biračko pravo mogu da ostvare do 20.00 časova, kada se biračka mesta zatvaraju, a do kada je na snazi i izborna tišina.

Lokalni izbori odravaju se u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Kikindi, Vršcu, Pančevu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Požarevcu, Jagodini, Užicu i Čačku.

Na birališta izlaze i birači iz opština Bačka Topola, Mali Iđoš, Žitište, Nova Crnja, Novi Bečej, Ada, Kanjiža, Novi Kneževac, Senta, Čoka, Alibunar, Bela Crkva, Kovačica, Kovin, Opovo, Plandište, Apatin, Odžaci, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Vrbas, Žabalj, Srbobran, Sremski Karlovci, Temerin, Titel, Inđija, Irig, Pećinci, Ruma, Stara Pazova, Šid, Svilajnac, Boljevac, Arilje, Nova Varoš, Sjenica, Čajetina, Gornji Milanovac, Ivanjica, Vrnjačka Banja, Raška, Tutin, Aleksinac, Svrljig, Bosilegrad, Bujanovac, Surdulica i Preševo.

Biraju se se i odbornici u beogradskim opštinama Čukarica, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Voždovac, Vračar, Zemun, Zvezdara, Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin.

Glasaće se i na redovnim izborima za odbornike u skupštinama svih pet gradskih opština u Nišu – Medijana, Palilula, Crveni Krst, Pantelej i Niška Banja.

EuroNews Srbija

BEOGRAD, 1. jun – Građani Beograda i žitelji još 88 gradova i opština u Srbiji sutra biraju odbornike.

Građani koji su u poslednjih 11 meseci promenili prebivalište treba da imaju u vidu da neće moći da glasaju na novoj adresi, već na staroj, piše Politika.

Biračka mesta će biti otvorena od 7 do 20 časova.

Priliku da izađe na birališta ima ukupno 4,4 miliona građana Srbije.

Beograđani će birati gradsku vlast drugi put u pet meseci.

Simptom

BEOGRAD, 1. juna – U Srbiji se sutra održavaju izbori u 89 gradova i opština, među kojima i za Skupštinu Beograda, a građani će moći da glasaju na biračkim mestima koja se otvaraju u 7.00, a zatvaraju u 20.00 časova, kada se završava i izborna tišina.

Preko 4,2 miliona građana Srbije u nedelju biraće odbornike u 89 gradova i opština, a biće istovremeno ponovljeni izbori za Skupštinu grada Beograda, na kojima će građani birati između 14 izbornih lista.

Prethodni lokalni izbori održani su 2020. godine, zajedno sa parlamentarnim i pokrajinskim izborima, i to u uslovima pandemije Covid-19.

Simptom

BEOGRAD, 30. maja – U nedelju, 2. juna, u Srbiji će biti održani redovni lokalni izbori, zajedno sa vanrednim za grad Beograd.

Očekivanja između vlasti i opozicije su dijametralno suprotstavljena. Dok se čelnici vlasti nadaju velikoj pobedi u svim lokalnim samoupravama, uključujući željenu pobedu u Beogradu, opozicija se potajno nada pobedi na lokalu, ali i delegitimizaciji rezulata na beogradskom nivou, imajući u vidu činjenicu da je trenutno najveći politički subjekt u opozicionom bloku, Stranka slobode i pravde (SSP) odlučila da ne učestvuje na beogradskim izborima.

Međutim, suština na ovim izborima jeste da se nisu bavili samo takozvanim lokalnim temama. Unutrašnje, ali i spoljnopolitičke okolnosti verovatno su nametnule tezu da i izbore na lokalu posmatramo kao generalne, na republičkom nivou.

Snažna neslaganja i razmimoilaženja između vlasti i opozicije doprinela su tome da teme prevazilaze takozvani lokalni karakter, a potencijalni strah od eventualnog preuzimanja vlasti od opozicije, po principu odozdo nagore, nametnuo je tezu da je svaki izborni ciklus, uključujući i lokalni nivo jednako važan za opstanak i održivost države. Uz to, takva teza je dodatno podstaknuta pokušajima Prištine da se međunarodno pozicionira, zahtevom za prijem u Savet Evrope, ali i već usvojenom Rezolucijom o Srebrenici – koja je izazvala brojne turbulencije kako na unutrašnjoj, tako i na međunarodnoj ravni. Zapravo, reč je o izbornom ciklusu koji će predstavljati svojevrstan lakmus papir o tome koliko će Srbija biti politički stabilna, bar na unutrašnjoj ravni.

Ukoliko aktuelna vlast pobedi na svim nivoima, uključući i na izborima u Beogradu – Srbiju očekuje relativno stabilan politički okvir u kome će politički tok uz maksimalni legitimitet određivati vladajuća koalicija.
Ukoliko opozicija pobedi na svim nivoima – Srbiju očekuje relativno nestabilno leto, ali i verovatno novi izborni ciklus na jesen ili eventualno na proleće 2025. godine.

Ukoliko aktuelna vlast pobedi na svim nivoima, ali ne i u Beogradu – očekuje nas svojevrsna “kohabitacija” između republičkih vlasti i beogradskih vlasti – što će svakako izazvati negativne posledice po grad, a time i njegove stanovnike.
Ukoliko opozicija pobedi na lokalu, ali ne i u Beogradu – to će takođe izazvati političke nelagodnosti, imajući u vidu brojne nacionalne projekte koje aktuelna vlast namerava da realizuje na lokalu, te bi u takvom scenariju svakako bila suočena sa “blokadama” na lokalnom nivou.

I naposletku, ukoliko se ponovi prošlogodišnja izborna volja na beogradskom nivou, bez obzira na rezultate u drugim lokalnim samoupravama, opet će Srbija biti suočena sa političkim turbulencijama koje će retorički biti najvidljivije u Beogradu, ali će imati političke posledice na nivou cele Srbije, i u kontekstu političke stabilnosti, i u kontekstu funkcionalnosti institucionalnih okvira.

Zapravo, ovi izbori jesu veoma važni za građane Srbije, i pored činjenice da je reč o lokalnim izborima u kojima bi komunalna infrastruktura trebalo da bude fokus, jer, kako smo već rekli, oni će biti lakmus papir za političke prilike ove zemlje u predstojećem periodu, a time i za prilike u njenom spoljnopolitičkom pozicioniranju.

Simptom