Mirović je za portal “Simptom” naglasio da je tadašnji menadžer i suštinski vođa koalicije koja je oborila Slobodana Miloševića, Zoran Đinđić, prepoznao da “bez podrške nacionalnom kandidatu kakav je bio Koštunica neće doći do pobede u Srbiji (SR Jugoslaviji) i potonjih promena”.

“Tada je bila na sceni uravnoteženost građansko-demokratskih i nacionalno-demokratskih stranaka, što je i danas i te kako potrebno. Pomenuto iskustvo pokazuje i da bi profesor Milo Lompar bio nesumnjivo najbolji kandidat studentske i opozicione liste, tj. najbolji zajednički kandidat svih onih koji stoje naspram režima”, ocenio je Mirović, dodajući da bi trebalo da se i današnji građanski i demokratski nastrojeni faktori, kako on kaže, “‘građanisti’, ugledaju na primer Zorana Đinđića”.

Mirović je kazao i “da prof. Milo Lompar garantuje da nikakve kohabitacije sa izdajničko-mafijaško-kriminalnim režimom Aleksandra Vučića ne bi bilo”, dok bi, ocenjuje, npr. rektor Univerziteta Vladan Đokić, bio znatno slabiji kandidat, “a i doživeo bi sudbinu Saše Jankovića (izbori 2017)”.

“Ovakvo stanje više nikada ne sme da se ponovi u Srbiji. Srbijom se više nikad ne sme vladati na ovakav način”, poručuje on.

Foto: privatna arhiva

U javnosti se odnedavno počelo spekulisati o mogućnosti da čitava opozicija (studenti; proevropska strana; desna opozicija) ima jednog predsedničkog kandidata.

Načelno, svi su spremni na razgovore po tom pitanju, ali je u poslednjoj emisiji “Utisak nedelje” potpredsednica SSP-a decidirano rekla da za tu stranku “nije prihvatljiv Milo Lompar kao mogući zajednički kandidat”.

Upravo s tim u vezi, povodom određenih rezervi na potencijalnu Lomparovu kandidaturu, Mirović kaže da pojedini na opozicionoj strani, gde je ubrojio Mariniku Tepić i lidera SSP-a Dragana Đilasa, “vode ničim neizazvanu i konstantnu kampanju protiv profesora Lompara, iako on nema stranku za razliku od njih”.

“Međutim oni nemaju ono što Lompar ima, ugled i popularnost među studentima i narodom. Da li su ti napadi posledica lične frustracije ili ima i dubljih uzroka za ovakvo destruktivno i antiopoziciono ponašanje, neka ljudi sami prosude”, ističe Dejan Mirović.

Upitan kad i da li očekuje vanredne (parlamentarne) izbore, odgovara “ne pre završetka ‘pljačke veka, Ekspa'”.

“Dakle, ne pre jeseni 2027. Očekujem da Vučić podnese ostavku početkom 2027. i da pređe na mesto premijera. Ana Brnabić će preći na mesto v. d. predsednika Srbije. Zatim će predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov dati ‘fleksibilno tumačenje’ navodno promenjenih rokova za predsedničke izbore i oni će biti spojeni sa parlamentarnim. U zemlji u kojoj je Ustav pogažen i stavljen van snage još sramnim Briselskim sporazumom iz 2013, to neće biti iznenađenje”, zaključuje Mirović.

Simptom