Kavčić je portalu “Simptom” rekao da su, s ove distance gledano, studenti učinili epohalne stvari, vrativši politiku na mesto na kojem, kako kaže, ona mora da bude: na pitanje javnog interesa, institucija, pravde i odgovornosti.

“U Srbiji se godinama politika svodila na jednu jedinu stvar: ko kontroliše moć, ko deli resurse, ko ima medije, ko ima policiju, ko ima sudove, ko ima javna preduzeća. I onda se sve pretvara u borbu za vlast, a ne u borbu za društvo. Studentski pokret je prekinuo tu matricu. Podsetio je građane da demokratija nije samo „izlazak na izbore“, već sistem u kojem institucije postoje da bi štitile građane, a ne da bi služile jednoj partiji”, ističe Kavčić.

“POJAVILA SE GENERACIJA KOJA ODBIJA DA PRIHVATI LAŽ KAO NORMU”

Iz ugla značajnog dela kritički nastrojene, sveopozicione javnosti, nakon svega što je društvo prošlo pod ovom vlašću, i posle studentske pobune, blokada i marševa koji su i po svojoj formi i po odjeku promenili Srbiju, sada se na studente i studentsku listu gleda kao na oslobodioce koji zrače neophodnim promenama i upravo simbolizuju nadu o kojoj je bilo reči.

Kavčić kaže da je upravo iz gorepomenutih razloga pokret u javnosti doživljen i percipiran kao oslobađajući tj. oslobodilački.

“Ne zato što ljudi traže novog mesiju, nego zato što su prepoznali nešto što je mnogo važnije: pojavila se generacija koja odbija da prihvati laž kao normu. Ako postoji jedna rečenica koja opisuje tu promenu, to je: „Ne moramo da živimo ovako, možemo mnogo bolje!“”, objašnjava sagovornik.

OBNOVA INSTITUCIJA I VLADAVINE PRAVA, KAO I ISPRAVLJANJE SISTEMSKIH NEPRAVDI PREKE POTREBE SRBIJE

Na pitanje (nevezano za to je li na studentskoj listi ili ne) koje teme vidi kao prioritetne u slučaju promene vlasti, budući da su studenti još na novosadskom okupljanju 17. januara istakli potrebu za lustracijom i ispitivanjem porekla imovine, stavljajući fokus na ispravljanje brojnih nepravdi iz prethodnog perioda, odnosno suštinski, na obnovu vladavine prava, profesor Kavčić odgovora da bi za početak najvažnije bilo da se, kako kaže, stvari postave ispravno već u polaznoj tački.

“U Srbiji se godinama priča o „ekonomiji“, o „investicijama“, o „platama“, o „rastu“, ali se namerno preskače suštinsko pitanje: koji je preduslov da ekonomija uopšte funkcioniše? Preduslov je vladavina prava. Preduslov su institucije koje su nezavisne, kredibilne i sposobne da sprovode zakon. Bez institucija, ekonomija se ne razvija, ona se pljačka. I to nije ideološka fraza, nego najprostija činjenica koju ljudi osećaju u svakodnevnom životu. Jer šta znači „sistem koji ne radi“? To znači da građanin nema pravnu sigurnost. To znači da preduzetnik ne zna da li će mu inspekcija doći zato što je nešto pogrešio, ili zato što je nekome zasmetao. To znači da radnik ne zna da li će mu poslodavac isplatiti platu, i da li će država stati iza njega ako bude prevaren. To znači da student ne zna da li će mu diploma vredeti, i da li će zaposlenje zavisiti od znanja ili od partijske knjižice itd., itd. Dakle, ako moram da izdvojim prioritet, onda su to: 1) obnova institucija i vladavine prava; 2) pravda i ispravljanje sistemskih nepravdi; 3) ekonomija koja radi za građane, a ne za partiju.”

Danas je u Srbiji situacija takva, navodi Kavčić, “da imamo ekonomiju u kojoj je država najveći poslodavac, najveći investitor i najveći distributer resursa. To nije normalna tržišna ekonomija već sistem kontrole”.

“I zato su institucije ponovo ključne: jer bez njih, svaki „ekonomski rast“ je samo statistika koja prikriva pljačku”, apostrofirao je sagovornik.

“NA ANTIVLADINOJ STRANI NE MISLE SVI ISTO ALI VAŽNO JE USMERENJE KA ISTOM CILJU”

Tokom velikih i masovnih studentskih protesta prošle godine jedan od najjačih utisaka bio je “jedinstveno naspram vlasti”. Danas, međutim, vidimo izvesnu podelu (posebno izraženu na društvenim mrežama) između pristalica opozicionih i buduće studentske liste. Sva relevantna istraživanja pokazuju pak da je jedna lista protiv vlasti neophodna za stvaranje predreferendumske atmosfere, a da više od tri (stvarno opozicione) nikako nije preporučljivo.

Upitan šta očekuje u tom pogledu uoči izbora i kakvog je utiska nakon što su protesti počeli u izvesnom smislu malo da jenjavaju, Kavčić odgovara da treba biti iskren i reći “da, postoje podele i one nisu iznenađenje”, ali da pitanje jedinstva time ne gubi na značaju: jedinstvo ne znači da svi moraju biti isti već da svi vuku ka istom cilju.

“Važno je da se ne pređe prag koji vodi u rasipanje glasova i u pobedu vlasti na osnovu podela. Moja nada je da će razum prevladati. I da će se, posle izbora, raditi na onome što je najteže: obnovi poverenja u demokratiju.”

OBRAZOVANJE KLJUČ PROMENE; SRBIJA ZEMLJA VELIKIH POTENCIJALA

Naposletku, na pitanje gde vidi razvojne šanse Srbije i koje su oblasti od najvećeg razvojnog potencijala, profesor ističe da je Srbija zemlja ogromnih šansi, ali je godinama već gurnuta “u jedan pogrešan model razvoja, prezentovanja i nuđenja zemlje kao jeftine radne snage za strane kompanije”.

To se, objašnjava, prodaje kao uspeh, ali u stvarnosti je reč o razvojnoj zamci.

“Ako je jedina konkurentska prednost Srbije to što je radnik jeftiniji nego u drugim zemljama, onda Srbija ne može da napreduje, ona može samo da ostane siromašna. Srbiji treba novi model: spoj znanja i privrede. Zemlja obrazovanih je zemlja bogatih i srećnih ljudi. Srbija mora da pređe sa ekonomije koja „služi drugima“ na ekonomiju koja stvara sopstvenu vrednost. Zbog toga je obrazovanje ključ promene, bez obrazovanja nema kvalifikovane radne snage. A bez kvalifikovane radne snage nema industrije. A bez industrije nema države koja je nezavisna i ekonomski stabilna”, ocenjuje on.

Objašnjava da tu i dolazimo do suštine: u Srbiji se obrazovanje godinama tretira kao trošak, “a ono je najisplativija investicija koju jedno društvo može da napravi”.

“Udžbenici su savršen primer. Cena papira i štampe je opala, ali cene udžbenika rastu iz godine u godinu. To znači da razlika nije ekonomska, nego politička i sistemska. To je prostor gde korupcija, monopoli i interesne grupe uzimaju novac od građana. I zato je projekat besplatnih udžbenika toliko važan: taj projekat pokazuje da sistem može da funkcioniše drugačije. Moguće je napraviti rešenje koje je jeftinije, pravednije, kvalitetnije i koje je jedina šansa sa dobru budućnost Srbije”, zaključio je profesor Aleksandar Kavčić.

Simptom/M. M.