“Inače, Evropa je već razvila metodologiju koja je prihvaćena i koja se periodično sprovodi već nekoliko godina u pogledu kvaliteta života. Zasniva se na osam oblasti: blagostanje, pristojni poslovi, stanovanje, hrana, transport, energija, javne usluge i život na mreži”, objašnjava Draganov za “Simptom”.

S druge strane, kako precizira, ako polazimo od percepcije građana, onda se može primetiti da se kvalitet života različito percipira, a na te razlike utiče više faktora, među kojima su: mesto u kome žive, socio-ekonomski status, politika i mediji na nacionalnom i lokalnom nivou, nivo otvorenosti njihove mikrosredine, demografija u njihovom okruženju, kontakti sa dijasporom, ali i poznavanje stranih jezika.

privatna arhiva

Upitan, kao Makedonac i Balkanac, koje su to razlike u percepciji kvaliteta života između evropskih stanovnika – s jedne strane i Balkana – s druge strane, Draganov ističe da je percepcija da mlade i nove generacije na Balkanu, koje su već stekle ogromna privatna i profesionalna iskustva na međunarodnom planu, sve sličnije tumače kvalitet života kao i njihovi susedi u Evropskoj uniji.

Ali, kako objašnjava, kada to uporedimo sa nivoom starijih generacija, možemo primetiti ogromnu razliku.

“Stariji farmeri u mnogim zemljama EU na svaki način koriste razvoj tehnologije za masovniju i kvalitetniju proizvodnju hrane (i za domaće tržište i za izvoz), dok se farmeri sa Balkana, nažalost, teško menjaju i smatramo ih tehnološki naprednim ako samo znaju kako da koriste video-pozive preko Vajbera ili znaju koja je razlika između privatnih i javnih poruka na Fejsbuku…”

“Mnoge generacije naših roditelja radije nikada ne bi otvorile račun u banci, kako bi imali novac u rukama (da ga političari ne bi uzeli i/ili kontrolisali) ili ga sami ne bi izvadili na bankomatu. Nasuprot tome, oni iz EU ne samo da svakodnevno vrše transfere putem elektronskog bankarstva, već se svakodnevno bore za regulisaniju raspodelu poreza i javnih sredstava kako bi ponovo mogli direktno da služe narodu. Zato se bore da ta sredstva od poreza, kao i od projekata ulože u izgradnju novih vrtića, dečjih igrališta, novih vozova, obnovljene pruge, železničke i autobuske stanice, organizovan, predvidljiv i lak za korišćenje javni prevoz, ne samo na gradskom nivou, već i na međugradskom, međunarodnom, kao i na aerodromima…”

“Verovatno zbog postojanja jedinstvenog tržišta, pristojni poslovi se sve više praktikuju u mnogim zemljama EU, a na Balkanu vlada još uvek teza “samo pronaći posao, pa šta god da je”. Takav pristup često dovodi do lošijeg blagostanja, manje srećnog privatnog života i mnogih drugih negativnih posledica po kvalitet života pojedinca. Zato smo naš tim i mi inovirali najsavremenije softverske alate za kreiranje pristojnijih radnih mesta koja će doneti velike koristi i poslodavcima i zaposlenima”, objašnjava Draganov, inače vođa jedne uspešne “startap kompanije” sa sedištem u Poljskoj.

Na pitanje šta konkretno poručuje građanima kako bi radili na poboljšanju kvaliteta života, Draganov navodi tri segmenta koja bi zasigurno vodila u tom smeru: potpuna otvorenost i spremnost da se današnje prilike razumeju i prihvate kao realnost; prilagođavanje toj aktuelnoj stvarnosti; preduzimanje akcije kako bi se promenili, kako bi se poboljšao nivo sadašnjeg kvaliteta života, ali i narednih generacija.

privatna ahiva

S druge strane, kako kaže, kada je reč o ograničenim finansijskim sredstvima, preporučujem promenu prioriteta na nove potrebe, a zatim i shvatanje da “ne možemo uvek imati i jare i pare istovremeno”.

“Umesto da sagradimo još jedan nenamešten sprat kuće (tobož namenjen našoj deci za sutra), taj novac može da se uloži u dalje školovanje i međunarodno stručno usavršavanje dece koja će tako u bliskoj budućnosti omogućiti bolji kvalitet života za sebe i za sutrašnje unuke”, precizira Draganov.

Iz ugla zemalja Balkana, dodaje on, za početak treba da se fokusiraju na bolje strategije za maksimalno korišćenje svih izvora finansijskih sredstava koja su im na raspolaganju i njihovu raspodelu kako bi građani osetili direktnu korist, a time i bolji kvalitet života.

“A onda svakako treba nastojati da se obezbede dodatna finansijska sredstva koja će biti namenjena građanima. Ali sve je to džaba ako nastave da se ponašaju koruptivno”, upozorava on.

Upitan da li je današnji nivo kvaliteta života ipak uslovljen finansijskim prilikama, Draganov naglašava da ukoliko se dobro kombinuju, planiraju i regulišu savremeni trendovi života iz kapitalističkog ekonomskog sistema, moguće je da se obezbedi kvalitetan život.

“Visina prihoda je samo jedan faktor koji utiče na kvalitet života, ali ne i jedini. Ako vam avion stalno kasni, oni u poslovnoj klasi i oni u ekonomskoj klasi će kasniti u isto vreme. Ako su tri osnovna temelja jedne zemlje dobro i pošteno organizovana (umesto korumpirana): obrazovanje, zdravstvo i pravosuđe – onda prihodi neće biti odlučujući faktor. Ali do tada, finansijski momenat će ostati veoma važan kriterijum za kvalitet života u zemljama u razvoju”, objašnjava Draganov.

Upravo zato, poručuje čitaocima “Simptoma” da svakodnevno primenjuju princip “value-for-money”.

privatna arhiva

Uz to, dodaje da smo najsrećniji kada postignemo harmoniju između našeg unutrašnjeg sveta i spoljašnosti u kojoj se nalazimo.

“Imajmo na umu da su većinu vremena strahovi naše najveće kočnice. Samopouzdanje je ono koje može da savlada sve prepreke! U realizaciji mojih ideja najviše su mi pomogli stečena znanja, životno iskustvo i meke veštine, otvorenost za svakodnevno učenje, kao i domaća i međunarodna saradnja sa veoma kvalitetnim ljudima. Zajedno sa svima njima uživam da svaki dan činim život boljim za sebe lično, našu porodicu i naš startap”, zaključuje Draganov.

Simptom