izazovi

UNS: Prethodna godina bila izazovna za medijske radnike, obeležili je brojni napadi i pritisci

January 1, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

To udruženje je navelo da je prethodna godina bila teška za medije zbog duboke društvene krize koju su osetili svi članovi društva.

Novinarka i autorka emisije “Pravi ugao” Ljubica Gojgić kazala je za UNS da je celu 2025. obeležila neka vrsta “vanrednog stanja”.

“Godina je proletela, a suštinski je bila krcata događajima (…) Gotovo svi događaji bili su vezani za pitanja vladavine prava i rada institucija, pokrenuta posle pada nadstrešnice na stanici u Novom Sadu. U 2025. ponovo smo govorili o sankcijama i nažalost, previše često o ratu, kao realnosti ili zlokobnoj budućnosti”, izjavila je Gojgić.

Po njenim rečima, nije dobro što su novinari ponovo postali meta, a veliki broj fizičkih napada asocira na devedesete godine prošlog veka.

Urednik portala 021.rs Zoran Strika izjavio je da su 2025. godinu obeležili studenti, a da su novinari pratili sve šta su akademci radili i da su zbog toga često doživljavali napade i neprijatnosti od strane pristalica vlasti.

“U tom oslikavanju bilo je mnogo mučnih događaja za medijske radnike. Bilo je vređanja, bilo je fizičkih napada. Evidentno je da su se nasilnici osilili i da više ni kriminalci, koji bi u svakom iole uređenom društvu bežali od bilo kakve kamere, nemaju nikakav problem da budu snimljeni dok čine krivično delo, jer znaju da neće biti kažnjeni”, rekao je on.

Zamenica urednika Južnih vesti Ljubica Jocić ocenila je da su tokom 2025. godine došle do izražaja društvene podele i da je bilo teško raditi u tom okruženju.

“Studentski i građanski protesti bili su u najvećem fokusu, ali su nažalost napadi na novinare i građane bili učestaliji, raznovrsniji i bahatiji. Društvo, pa i mediji, čini mi se, nikada nisu bili podeljeniji, a u takvim okolnostima je teško raditi, boriti se za istinu i ne posustati”, rekla je Jocić.

Po njenim rečima, jedan od najvećih izazova za novinare bio je izveštavanje sa terena tokom protesta pošto je često bila ugrožena njihova sigurnost.

Jocić je navela da poznaje i one koji su razmišljali da napuste novinarstvo, jer kako kaže, novinarski posao nosi veliku odgovornost, a nije dovoljno plaćen.

Simptom/Beta

„Trampovi savetnici znaju da on ima problem“: Predsednik SAD nije svestan talasa koji obuzima državu

November 17, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ali njegova politička „alhemija“ u vezi sa ekonomijom počinje da se raspada.

Trampovo predsedništvo postaje nestabilno dok pokazuje svoj luksuzni život „sunčanog kralja“ i opsesivno gradi, bukvalno, svoju ličnu ostavštinu kroz projekate samohvale poput balske sale u Beloj kući, dok istovremeno zaboravlja na predizborno obećanje da će Amerika ponovo postati pristupačna za obične ljude.

Tramp sve više deluje kao da nije svestan talasa ekonomske nesigurnosti koji preplavljuje zemlju, a koji pogađa mnoge birače koje je osvojio u dve predsedničke pobede, dok je transformisao Republikansku partiju iz ukočenih korena „kantri kluba“ u mašinu za radničke glasove.

Možda je ovo zlatno doba za dekor Bele kuće, ali nova era prosperiteta koju je Tramp obećao za 2024. i dalje izmiče.

Niz nedavnih anketa pokazuje dubok pesimizam među Amerikancima u vezi sa trenutnim stanjem ekonomije i njenim izgledima.

Ali Tramp ne želi da zna za to. „Ekonomija je moja oblast. I imamo najveću ekonomiju u istoriji,“ rekao je ove nedelje za Fox News. Delovao je iritirano kada su ga suočili sa pitanjima o visokim troškovima hrane i stanovanja.

Ovaj povlačenje u pozlaćeni mehur nije moglo je da dođe u lošijem političkom trenutku. Njegovi rejting pada. Epstin skandal se ponovo vraća da ga proganja, a iznenada je otkrio novu hit-temu „pristupačnosti“ nakon što su demokrate pobedile na guvernerskim izborima u Virdžiniji i Nju Džerziju sa populističkim ekonomskim obećanjima.

Kako pokušava da izbegne status „lame-duck“ (hromog) predsednika, Tramp očajnički mora da ponovo pronađe svoj dodir sa običnim ekonomskim pitanjima. Ako ne uspe, izbori za Kongres sledeće godine mogli bi biti teški za republikance.

Izbledela mistika

Trampova početna prednost u ekonomiji na izborima bila je pametna kombinacija brendiranja, političkog šestog čula za nezadovoljstvo koje je ključalo u osiromašenim industrijskim regionima 2015. godine i njegove sopstvene mistike kao veštog pregovarača.

Kritičari su ga u poslednje vreme ismevali zbog navodnog nedostatka empatije prema građanima koji se ekonomski muče.

Ali on nikada nije bio političar tipa Bila Klintona koji „oseća vašu bol“. Umesto toga, Tramp je pojačavao glas birača koji su verovali da su platili cenu globalizacije i politika slobodne trgovine koje su obogatile establišment.

Možda je bio bogat – ali nikada nije bio deo kluba. Kao i njegova baza, znao je kako je osećati se izopćeno: decenijama su ga elitni društveni krugovi odbacivali, smatrajući ga vulgarnim i novopečenim bogatašem.

Tramp je imao i nešto drugo – mitologiju uspeha. Njegova pojava u emisiji NBC-a „The Apprentice“ stvarala je sliku samostalno stvorenog poslovnog tajkuna. Ako je on uspeo da se obogati, zašto ne bi i drugi?

Učesnici Trampovih skupova često su to navodili kao razlog za glasanje za njega, čak iako njegova istorija poslovnih problema i skoro bankrotstva govori sumnjiviju priču o njegovoj efikasnosti kao tajkuna.

Tokom kampanje 2024. godine, Tramp je koristio prednost lepih sećanja na ekonomiju iz njegovog prvog mandata pre pandemije. Takođe je bilo lako kritikovati Bajdenovu administraciju zbog meseci negiranja inflacije i neuspeha demokratske kandidatkinje Kamale Haris da jasno predstavi svoj ubedljiv apel prema srednjoj klasi. Tramp se pojavio u kecelji i radio na na fritezi za prženje pomfrita u Mekdonaldsu u Pensilvaniji, jačajući svoj kredibilitet čoveka iz naroda.

Ne bi bilo tačno reći da Tramp ništa nije preduzeo da se pozabavi troškovima koje osećaju radnici Amerikanci.

Cela njegova ekonomska politika, uključujući povećanje tarifa na gotovo sve zemlje sveta, ima cilj da oživi slavne dane industrijske ekonomije 20. veka.

„Ako razmislite o svom rodnom gradu u saveznoj državi u kojoj ste odrasli, Main Street danas izgleda veoma drugačije nego pre mnogo godina. A predsednik Tramp želi da Ameriku ponovo učini supermoći u proizvodnji širom sveta“, rekla je portparolka Bele kuće Karolajne Levit u martu.

Bele kuća tvrdi da su ogromni poreski rezovi iz Trampovog „jednog velikog lepog zakona“ stavili više novca u džepove većine Amerikanaca, čak i ako su najbogatiji profitirali najviše. Navodi se da će i program smanjenja regulativa i ukidanja rasipnog trošenja imati isti efekat.

Kriza sa kafom kao simbol problema

Dokazi sve više ukazuju da Trampove politike pogoršavaju krizu pristupačnosti. Njegove tarife podižu cenu robe za Amerikance.

Morao je da obeća masivne pomoći poljoprivrednicima pogođenim njegovom trgovinskom politikom. Njegova nova ideja su jednokratna plaćanja od 2.000 dolara Amerikanaca, finansirana iz državnog budžeta napunjenog prihodima od tarifa.

Ovo zvuči kao lep potez, ali može da se obije o glavu izazivanjem inflacije i teško da je dugoročno rešenje za milione Amerikanaca koji balansiraju račune i štedljivo troše na osnovne stvari, a sada se suočavaju i sa strahom da će im AI preuzeti poslove.

Administracija je implicitno priznala da njene politike otežavaju život radnim Amerikancima kada su Tramp i ministar finansija Skot Besent ove nedelje obećali brzu olakšicu po pitanju tarifa na osnovne proizvode kao što su kafa i voće.

„Kafu, smanjićemo neke tarife. Dobićemo malo kafe unutra. Sve ovo ćemo rešiti vrlo brzo, vrlo lako. To je hirurški precizno. Prelepo je gledati,“ rekao je Tramp na Foxu.

Ali on je delimično kriv za skok cene šolje kafe, pošto je nametnuo 50 odsto tarifa glavnom proizvođaču Brazilu jer je ta zemlja procesuirala njegovog prijatelja, bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, zbog mešanja u izbore.

Ako je ikada postojao primer kako opsesije jednog predsednika pogoršavaju život njegovih građana, ovo je bio taj slučaj.

Kada sve drugo zakaže, ostaje negiranje. Tramp je na Foxu sugerisao da su ankete koje ističu zabrinutost zbog ekonomije lažne. Na „60 Minutes“ ovog meseca rekao je: „Nemamo inflaciju“ i „Cene hrane idu naniže.“

Stopa inflacije iznosi 3,0 odsto, znatno niže nego u vrhunskim periodima administracije Bajdena. Ali u političkoj raspravi se često zaboravlja da cene zapravo ne opadaju, samo je brzina njihovog rasta usporena. To je jedna jednačina koju svaki kupac razume, čak i ako predsednik ne razume.

Jaz između stvarnog iskustva ljudi sa ekonomijom i njegovog sunčanog prikaza stanja zemlje pokazuje kako Tramp, političar koji najbolje funkcioniše kada ima neprijatelja kog napada, nema vokabular za empatiju. On je prodavac, promoter, ili, kako bi rekli kritičari, prevarant koji živi od hiperbole.

Tramp nije jedini predsednik koji se muči da artikuliše pozitivnu ekonomsku poruku u teškim vremenima.

Tokom debatne kampanje 1992. predsednik Džordž H. V. Buš je uhvaćen kako gleda na sat dok se Klinton povezao sa biračima kroz njihove ekonomske probleme, stvarajući trenutnu metaforu ravnodušnosti. Tokom kampanje 2012, Obamini savetnici su se borili da pronađu balans između proslave oporavka od Velike recesije i nepojavljivanja kao da ne primećuju nerešene probleme mnogih birača koji to nisu osetili.

Trampovo ponašanje tokom zatvaranja vlade dodatno je otežalo njegov slučaj – na primer, kada je tražio od Vrhovnog suda da zaustavi isplate vaučera za hranu više od 40 miliona Amerikanaca, dajući demokratama lak politički adut. Njegova ravnodušnost prema rastućim premijama zdravstvenog osiguranja takođe ne pomaže mnogo.

Trampovi savetnici znaju da on ima problem. Razmatraju da li bi trebalo da krene na turneju po zemlji kako bi držao govore fokusirane na ekonomiju. Ovo sledi nakon poziva nekih republikanaca, poput predstavnice Džordžije Mardžori Tejlor Grine, da se Tramp fokusira na ekonomsku politiku „America First“ nakon meseci provedenih u pokušaju da osvoji Nobelovu nagradu za mir.

Bolja opcija možda jeste da samo drži mitinge. Oni bi mu mogli bar delimično povratiti politički šarm i obnoviti vezu sa biračima. Mitinge je Tramp koristio gotovo kao velike fokus grupe, testirajući reakcije publike.

Takvu vrstu političke inteligencije nema u Beloj kući, okružen laskavim pomoćnicima, konzervativnim medijima i kabinetom milionera i milijardera. Tramp se druži na terasi svog kluba Mar-a-Lago, ali visoke članarine ga čine retkim mestom za obične radnike.

Predsednici često dobijaju previše zasluga kada ekonomija cveta, a premalo kada propada. Ali bilo koji produženi ekonomski pad u narednim mesecima mogao bi osuditi republikance na izborima za Kongres 2026.

Demokratski kandidati su pokazali put svojim kolegama u Virdžiniji i Nju Džerziju kroz teme ekonomije za radničku klasu i umirujući progresivne kulturne retorike.

Simptom/Danas

Fon der Lajen želi veću nezavisnost EU – šta to znači?

September 12, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ovo je peti put da Ursula fon der Lajen drži svoj govor o stanju Unije. Ove godine započela ga je pozivom Evropi da se bori za svoje vrednosti i slobodu, ali i za svoje mesto u svetu „u kojem su mnoge važne sile ili podeljene, ili otvoreno neprijateljski raspoložene prema Evropi“.

Predsednica Evropske komisije poziva na „trenutak evropske nezavisnosti“. Ovoga puta govorila je više od sat vremena, a prvenstveno se usredsredila na spoljnu politiku. Istakla je da Ukrajina mora da nastavi da dobija podršku i da se pritisak na Rusiju mora dodatno povećati. Na 19. paketu sankcija protiv Rusije se, kako kaže, radi. I traže se novi načini da se zamrznuta ruska imovina stavi na raspolaganje Ukrajincima.

Iznad svega, međutim, u govoru je reč o situaciji u Gazi. Nju je Ursula fon der Lajen opisala kao „neprihvatljivu“.

Iznenađujuće najave o Izraelu

To je ujedno i područje o kojem je predsednica Komisije dala najkonkretniju izjavu, kao i najavu koja najviše iznenađuje: Evropska komisija obustaviće sva bilateralna plaćanja Izraelu – s izuzetkom sredstava za civilno društvo i Memorijal Holokausta Jad Vašem.

Konkretno, portparol Evropske komisije objasnio je da je reč o sredstvima iz fonda za međunarodnu saradnju koja u proseku iznose šest miliona evra godišnje od 2025. do 2027, kao i 14 miliona evra za tekuće projekte.

Evropska komisija takođe namerava da predloži suspenziju trgovinske komponente Sporazuma o pridruživanju između EU i Izraela i uvođenje sankcija protiv „ekstremističkih“ ministara i „nasilnih doseljenika“. EU je najveći trgovinski partner Izraela.

Izrael je odmah kritikovao Fon der Lajen. Izraelski ministar spoljnih poslova Sar tako je na Iksu napisao da neke od njenih izjava ponavljaju „lažnu propagandu Hamasa i njegovih partnera“. Hamas je militantna islamistička grupa i EU i SAD ga, između ostalih, klasifikuju kao terorističku organizaciju.

Koliko su verovatne te sankcije?

Odluke o sankcijama i Sporazumu o pridruživanju zahtevaju većinu među državama-članicama EU. Predsednica Evropske komisije Fon der Lajen takođe je svesna da će ih biti teško pronaći, što je jasno stavila do znanja i u Evropskom parlamentu.

Države-članice Evropske unije duboko su, naime, podeljene oko toga kako se odnositi prema Izraelu. Dok neke zemlje, poput Irske i Španije, već dugo pozivaju na strože zajedničko delovanje, uključujući (delimičnu) suspenziju Sporazuma o pridruživanju između EU i Izraela, druge zemlje, a posebno Nemačka, tome se protive.

Mnogi poslanici pozdravljaju najave Fon der Lajen, koja je u prošlosti bila kritikovana zbog prevelikog oklevanja prema Izraelu. Valeri Aje, liderka liberalne grupe Renew, obećava predsednici Komisije da će podržati predloge i biti spremna da preduzme dalje korake. Martin Širdevan, lider Levice, i dalje smatra da su predlozi Fon der Lajen previše slabi. On takođe poziva na prekid isporuka oružja i suspenziju Sporazuma o pridruživanju.

Thu Ngujen, zamenica direktora spoljnopolitičkog trusta mozgova Centar Žak Delor, takođe vidi najavu Fon der Lajen kao pokušaj da povrati svoju raniju snagu. Tako je, kaže ona, predsednica Komisije odlučila da, koliko je to moguće, odustane od postizanja konsenzusa s državama-članicama i da nastupi s pitanjima koja su joj važna.

„Leto poniženja“ još uvek je urezano u kosti Evropljana

Leto američke diplomatije između Rusije i Ukrajine, u kojem su Evropljani uglavnom bili marginalizovani, kao i trgovinski sporazum sa SAD kojim su Evropljanima nametnute carine od 15 odsto u mnogim oblastima – sve se to još uvek oseća u Strazburu. Pozicija Fon der Lajen poslednjih nedelja nije bila laka, a više puta je kritikovana zbog svojih pregovaračkih veština sa SAD.

To je bio slučaj i u Strazburu. Tamo je Žordan Bardela, vođa krajnje desne parlamentarne grupe Patriote za Evropu, kritikovao sporazum Fon der Lajen sa SAD, za koji je rekao da će Evropu pretvoriti u „vazalnu državu“. Kritika na račun sporazuma došla je i od predsedavajuće Socijaldemokratske grupe, Iratse Garsija Perez:

„Prihvatanje carine od 15 odsto bez predviđanja uzvratnih mera je neprihvatljivo.“

U svom govoru Usrula fon der Lajen branila je sporazum: „Obezbedili smo da Evropa dobije najbolji mogući sporazum.“ Iako, kako je rekla, ona odbacuje carine, istovremeno je naglasila da je sporazum uspeo da postigne stabilnost u odnosima EU i SAD u teškim geopolitičkim vremenima.

Evropa je svesna svoje beznačajnosti

Manfred Veber, predsednik Evropske narodne partije (EPP), kojoj pripada i Fon der Lajen, u raspravi je rekao: „Mi Evropljani stojimo sami u olujnom svetskom poretku. Niko nas na svetskoj pozornici trenutno ne sluša.“ Veber odgovor na to vidi u većoj saradnji unutar Evrope.

I Fon der Lajen se kune u evropsko jedinstvo, a pre svega nezavisnost. To je tema koja se provlači kroz ceo njen govor.

Široko razumevanje nezavisnosti

Evropski „trenutak nezavisnosti“ obuhvata ne samo elemente odbrambene politike. Tako, na primer, Fon der Lajen ne govori samo o sprovođenju zajedničkih odbrambenih projekata i proširenju geostrateških kapaciteta, već je i cilj smanjenje ekonomske zavisnosti. Da bi se to postiglo, prema njenim rečima, EU bi, između ostalog, trebalo da postane konkurentnija, smanji energetsku zavisnost i uspostavi nova trgovinska partnerstva.

Fon der Lajen takođe želi da reši pitanja unutrašnje politike, poput visokih troškova stanovanja, pravila o pristupu društvenim mrežama za decu i obezbeđenja budućnosti automobila u Evropi.

Thu Ngujen primećuje da je govor pokušaj prevazilaženja razlika u Evropskom parlamentu i da se nešto ponudi, posebno, strankama koje podržavaju Ursulu fon der Lajen – naime EPP-u, socijaldemokratama i liberalnoj grupi Renew.

Poslanici: Sada Fon der Lajen mora da pokaže rezultate

Govor je dobro primila većina poslanika iz demokratskog centra. Na primer, jedan od predsedavajućih Zelenih, Bas Ajkhout, rekao je za DW da je Fon der Lajen prenela da želi da promeni stvari, ali da na kraju zavisi od toga šta će zapravo da uradi. Prošle godine bili su, kaže, razočarani.

Ekspertkinja za evropsko pravo Ngujen takođe je kritikovala Fon der Lajen zbog njenih velikih ambicija i patosa – a malo konkretnih akcija. Međutim, u intervjuu za DW, naglasila je da konkretna primena planova Ursule fon der Lajen zavisi i od podrške država-članica i Evropskog parlamenta. A rasprava u parlamentu je, kaže ona, pokazala da je ta institucija EU veoma podeljena.

Simptom/Danas/Dojče Vele

Nema dileme – biogas i biometan su ključni za energetsku tranziciju Srbije

March 13, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Konferenciju je otvorila Lidija Zelić, direktorka Udruženja Biogas Srbija, koja je istakla da biogas predstavlja više od energije – on je simbol održivosti i inovacija.

„Biogas nije samo energija – on je simbol održivosti, inovacija i cirkularne ekonomije u pravom smislu te reči. Suočavali smo se sa regulatornim izazovima, administrativnim preprekama i nedovoljnom podrškom tržišta, ali ono što nas izdvaja jeste istrajnost – uzajamna saradnja, poverenje i vizija koju delimo.” – rekla je Zelić u uvodnom obraćanju.

Foto: Oliver Bunić

Prisutnima se obratio i predsednik Udruženja Biogas Srbija Goran Knežević, koji je naglasio značaj posvećenog rada i zajedništva u razvoju ovog sektora.

„Danas, kada se osvrnemo unazad, vidimo koliko smo daleko stigli. Počeli smo skromno pre 13 godina, kada je o biogasu u Srbiji jedva bilo reči. Suočavali smo se sa mnogim izazovima, ali smo verovali u budućnost biogasa i ulagali ne samo energiju i vreme, već i deo sebe. Danas, sa ponosom možemo reći da je biogas postao sinonim za budućnost zelene energije u Srbiji.” – rekao je Knežević.

Oliver Bunić

On je istakao i ključnu ulogu međunarodne saradnje, posebno sa Nemačkom Biogas Asocijacijom, koja je pomogla u jačanju kapaciteta i primeni najsavremenijih tehnologija.

Prvi tematski blok konferencije obuhvatio je predavanja eksperata iz Nemačke Biogas Asocijacije, Privredne komore Srbije i drugih relevantnih institucija, koji su govorili o tome kako biogas postrojenja doprinose održivoj proizvodnji energije i smanjenju otpada.

Drugi deo konferencije bio je posvećen potencijalu biometana u Srbiji, kao sledećem koraku ka dekarbonizaciji i energetskoj tranziciji. Učesnici su diskutovali o tehnologijama prerade biogasa u biometan, regulatornim okvirima i mogućnostima za investicije. U okviru panel diskusije analiziran je pravni i ekonomski okvir za rad biogas postrojenja u Srbiji, posebno u kontekstu završetka perioda garantovanih otkupnih cena (FiT).

Oliver Bunić

Panelisti su diskutovali o mogućnostima prodaje energije na tržištu, novim modelima podrške i budućim regulativama.

Zaključci konferencije istakli su potrebu za stabilnijim zakonodavnim okvirom, jačom podrškom države i većim ulaganjima u sektor biometana. Udruženje Biogas Srbija nastaviće da se zalaže za unapređenje uslova poslovanja i razvoj ovog ključnog segmenta obnovljivih izvora energije u Srbiji.

„Nema dileme – biogas i biometan su ključni za energetsku tranziciju Srbije. Pred nama su novi izazovi, ali i nove šanse. Nastavljamo sa istom strašću i vizijom, sa još jačom mrežom podrške.“ – zaključio je Knežević.

Simptom

Vučević: I građani i privreda imaće dovoljne količine energenata, u narednim satima dobijaćemo dodatna pojašnjenja o sankcijama NIS-u

January 11, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije Naftnoj industriji Srbije. Konkretne odluke poslate su državnom rukovodstvu Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da su američke sankcije na Naftnu industriju Srbije sveobuhvatan udar na ruske kompanije i sve firme koje su povezane sa njima, uključujući i NIS.

Premijer Miloš Vučević rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da su ovo teški dani za državno rukovodstvo, za građane se neće ništa menjati, nastavlja se uredno snabdevanje energentima.

I građanstvo i privreda imaće dovoljne količine energenata, kao što je predsednik Srbije juče rekao, istakao je premijer, dodajući da će država naći rešenje.

“Nismo to hteli, Srbija nije izazvala ove sankcije, da i NIS bude obuhvaćen sankcijama”, podvukao je Vučević.

Sankcije nisu samo pogodile NIS nego i nekoliko stotina kompanija, pojedinaca – sve koje bi mogli biti zaokruženi u priču energetike, ističe Vučević.

Dodatna pojašnjenja, potrebna sinhronizacija postupaka

“U narendim satima dobijaćemo dodatna pojašnjenja, važna je svaka zapeta i rečenica, potrebna je sinhronizacija svih postupaka, da bismo sačuvali državu”, kaže Vučević.

Dodaje da će se voditi paraleni proces dok traju razgovori sa Amerikancima, u smislu preciziranja šta znači paket sankcija, tako da će biti i dijalog “sa prijateljima iz Rusije da se nađe način kako će se situacija prevazići”.

Očekujemo razgovor predsednika Vučića sa novim američkim ministrom finansija. Ovo se dešava u predvečerje promene vlasti u SAD. Paralelno, Vučić će razgovarati sa rukovodstvom Rusije, navodi premijer.

Šta su crvene linije

Vučević je, govoreći o crvenim linijama, rekao da je sužen prostor, ali Srbija ne sme da bude moneta za potkusurivanje velikih sila. Prema njegovim rečima, Srbija mora da izbegne da bude u velikim geopolitičkim razmiricama.

“Moramo da vodimo računa o interesima naših građanima, to je zadatak za predsednika i Vladu”, napominje premijer.

Neće biti ugroženo snabdevanje, nije jednostavno, rok nije dugačak, ali ćemo sa smirenošću naći rešenje za ovu situaciju, rekao je Vučević.

Premijer Vučević kaže da predsednik i Vlada danas imaju sastanak sa Ričardom Vermom, zamenikom američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse, koji je u poseti regionu.

Tema je strateški dijalog, energetika je dominantna tema, ali jedna od tema mora biti pojašnjenje oko NIS-a, to je nesporno, napominje Vučević.

“Srpska lista je najveći problem Kurtija”

Povodom najnovijih dešavanja na Kosovu i Metohiji uoči parlamentarnih izbora 9. februara – izostavljanja Srba iz većine biračkih odbora i učestalim napadima na srpske građane u južnoj pokrajini, Vučević je naveo da nevolje i muke srpskog naroda na KiM ne prestaju, ukazujući da se stvari komplikuju.

“Srpska lista je najveći problem Aljbinu Kurtiju i nema problem sa ostalim srpskim strankama koje on finansira. Srpskoj listi, najpre, nije bilo dozvoljeno da učestvuje na izborima, sada nema njihovih predstavnika u biračkim odborima, i samo je za Srpsku listu to pravilo. Srpska lista se bori u neregularnim izborima da bude reprezent u Prištini. Kurtijeva igra je da oduzme broj mandata od Srpske liste, koja uživa većinsku podršku naroda na KiM i Beograda”, rekao je Vučević.

“Početna oktobarska plata prosvetnog radnika u Srbiji biće 107.000”

Povodom nedavnih razgovora Vlade Srbije sa sindikatima prosvetnih radnika, koji će biti nastavljeni 13. januara, premijer Srbije je istakao da bi lično voleo da dođe do dogovora, te da za njega nema dileme da školska godina mora da se nastavi.

“Roditelji postavljaju ta pitanja. Državna škola mora da radi! Ne sme biti potpune obustave rada, već skraćivanja časova. Što se tiče razgovora, bili su složeni, teški, ali i konstruktivni, jer niko nije došao u lošoj nameri, uz dozu rezerve zbog prethodne runde pregovora predstavnika sindikata i predsednika, gde smo imali utisak da je nešto dogovoreno, pa se to posle izmeni”, smatra Vućević.

Naglašava da je Vlada Srbije predstavila dobru ponudu prosvetnim radnicima, odnosno, nastavnom i nenastavnom osoblju.

“U januaru smo povećali platu prosvetnim radnicima za 11 odsto, a svima ostalima u javnom sektoru osam procenata. Naš predlog za nastavno osoblje i naučne saradnike je pet odsto, u martu, još pet u oktobru i sedam zaključno sa januarom 2026. godine, kao i za ceo javni sektor”, objasnio je predsednik vlade Srbije.

Istakao je da će, ako dogovor bude postignut, biti ispunjen ključni zahteva prosvetara – a to je, kako je naveo, početna plata bude ista sa prosečnom republičkom zaradom.

“U tu platu, podsetimo, ulaze i IT i velike internacionalne kompanije. Dakle, u oktobru ove godine početna plata prosvetnog radnika u Srbiji biće 107.000”, tvrdi Vučević.

“Neće biti revolucije, ni prelazne vlade, samo promene vlasti na izborima”

Odgovarajući na pitanje da prokomentariše razvoj situacije oko aktuelnih studentskih blokada i protestima studenata i građana širom Srbije, Vučević je naveo da svako ima pravo da iznosi političke stavove i protestuje, ali da je cilj, kako tvrdi, da se izazove gužva.

“U Srbiji neće biti obojne revolucije i vlast će se menjati samo i isključivo na izborima. To je moja ključna poruka. Neće biti nikakve privremene vlade – predsednik države nikad neće dati mandat za tako nešto, većina u parlamentu nikada neće glasati za takav predlog i ne postoji nikakva zemaljska i nebeska sila koja bi nas naterala na to. Može uvek da se priča o izborima”, istakao je premijer Srbije Miloš Vučević.

Simptom/RTS

Draganov: U zemljama u razvoju, poput balkanskih, korupcija najveći problem; Potrebne jake institucije

August 1, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Inače, Evropa je već razvila metodologiju koja je prihvaćena i koja se periodično sprovodi već nekoliko godina u pogledu kvaliteta života. Zasniva se na osam oblasti: blagostanje, pristojni poslovi, stanovanje, hrana, transport, energija, javne usluge i život na mreži”, objašnjava Draganov za “Simptom”.

S druge strane, kako precizira, ako polazimo od percepcije građana, onda se može primetiti da se kvalitet života različito percipira, a na te razlike utiče više faktora, među kojima su: mesto u kome žive, socio-ekonomski status, politika i mediji na nacionalnom i lokalnom nivou, nivo otvorenosti njihove mikrosredine, demografija u njihovom okruženju, kontakti sa dijasporom, ali i poznavanje stranih jezika.

privatna arhiva

Upitan, kao Makedonac i Balkanac, koje su to razlike u percepciji kvaliteta života između evropskih stanovnika – s jedne strane i Balkana – s druge strane, Draganov ističe da je percepcija da mlade i nove generacije na Balkanu, koje su već stekle ogromna privatna i profesionalna iskustva na međunarodnom planu, sve sličnije tumače kvalitet života kao i njihovi susedi u Evropskoj uniji.

Ali, kako objašnjava, kada to uporedimo sa nivoom starijih generacija, možemo primetiti ogromnu razliku.

“Stariji farmeri u mnogim zemljama EU na svaki način koriste razvoj tehnologije za masovniju i kvalitetniju proizvodnju hrane (i za domaće tržište i za izvoz), dok se farmeri sa Balkana, nažalost, teško menjaju i smatramo ih tehnološki naprednim ako samo znaju kako da koriste video-pozive preko Vajbera ili znaju koja je razlika između privatnih i javnih poruka na Fejsbuku…”

“Mnoge generacije naših roditelja radije nikada ne bi otvorile račun u banci, kako bi imali novac u rukama (da ga političari ne bi uzeli i/ili kontrolisali) ili ga sami ne bi izvadili na bankomatu. Nasuprot tome, oni iz EU ne samo da svakodnevno vrše transfere putem elektronskog bankarstva, već se svakodnevno bore za regulisaniju raspodelu poreza i javnih sredstava kako bi ponovo mogli direktno da služe narodu. Zato se bore da ta sredstva od poreza, kao i od projekata ulože u izgradnju novih vrtića, dečjih igrališta, novih vozova, obnovljene pruge, železničke i autobuske stanice, organizovan, predvidljiv i lak za korišćenje javni prevoz, ne samo na gradskom nivou, već i na međugradskom, međunarodnom, kao i na aerodromima…”

“Verovatno zbog postojanja jedinstvenog tržišta, pristojni poslovi se sve više praktikuju u mnogim zemljama EU, a na Balkanu vlada još uvek teza “samo pronaći posao, pa šta god da je”. Takav pristup često dovodi do lošijeg blagostanja, manje srećnog privatnog života i mnogih drugih negativnih posledica po kvalitet života pojedinca. Zato smo naš tim i mi inovirali najsavremenije softverske alate za kreiranje pristojnijih radnih mesta koja će doneti velike koristi i poslodavcima i zaposlenima”, objašnjava Draganov, inače vođa jedne uspešne “startap kompanije” sa sedištem u Poljskoj.

Na pitanje šta konkretno poručuje građanima kako bi radili na poboljšanju kvaliteta života, Draganov navodi tri segmenta koja bi zasigurno vodila u tom smeru: potpuna otvorenost i spremnost da se današnje prilike razumeju i prihvate kao realnost; prilagođavanje toj aktuelnoj stvarnosti; preduzimanje akcije kako bi se promenili, kako bi se poboljšao nivo sadašnjeg kvaliteta života, ali i narednih generacija.

privatna ahiva

S druge strane, kako kaže, kada je reč o ograničenim finansijskim sredstvima, preporučujem promenu prioriteta na nove potrebe, a zatim i shvatanje da “ne možemo uvek imati i jare i pare istovremeno”.

“Umesto da sagradimo još jedan nenamešten sprat kuće (tobož namenjen našoj deci za sutra), taj novac može da se uloži u dalje školovanje i međunarodno stručno usavršavanje dece koja će tako u bliskoj budućnosti omogućiti bolji kvalitet života za sebe i za sutrašnje unuke”, precizira Draganov.

Iz ugla zemalja Balkana, dodaje on, za početak treba da se fokusiraju na bolje strategije za maksimalno korišćenje svih izvora finansijskih sredstava koja su im na raspolaganju i njihovu raspodelu kako bi građani osetili direktnu korist, a time i bolji kvalitet života.

“A onda svakako treba nastojati da se obezbede dodatna finansijska sredstva koja će biti namenjena građanima. Ali sve je to džaba ako nastave da se ponašaju koruptivno”, upozorava on.

Upitan da li je današnji nivo kvaliteta života ipak uslovljen finansijskim prilikama, Draganov naglašava da ukoliko se dobro kombinuju, planiraju i regulišu savremeni trendovi života iz kapitalističkog ekonomskog sistema, moguće je da se obezbedi kvalitetan život.

“Visina prihoda je samo jedan faktor koji utiče na kvalitet života, ali ne i jedini. Ako vam avion stalno kasni, oni u poslovnoj klasi i oni u ekonomskoj klasi će kasniti u isto vreme. Ako su tri osnovna temelja jedne zemlje dobro i pošteno organizovana (umesto korumpirana): obrazovanje, zdravstvo i pravosuđe – onda prihodi neće biti odlučujući faktor. Ali do tada, finansijski momenat će ostati veoma važan kriterijum za kvalitet života u zemljama u razvoju”, objašnjava Draganov.

Upravo zato, poručuje čitaocima “Simptoma” da svakodnevno primenjuju princip “value-for-money”.