Odbor je uvek podlegao tradicionalnim pritiscima, ali, prema Rojtersu, ukoliko sastanak 4. septembra odbije kontroverzni plan restrukturiranja, koji uključuje ukidanje 100.000 radnih mesta i moguće zatvaranje četiri fabrike, uprava bi u oktobru mogla da sazove vanrednu skupštinu akcionara kako bi zaobišla veto sindikata i političara. Rojters se pozvao na „osobe upoznate sa situacijom“.

Vanredna skupština akcionara mogla bi da bude ključna
Rojters navodi da sindikati na skupštini akcionara nemaju pravo glasa, dok Donja Saksonija kontroliše 20% glasova. Preostalih 80% kontrolišu porodice Porsche i Piëch (53,3%), Katar (17%) i ostali akcionari (9,7%).

„To bi VW moglo dovesti nadohvat većine od 75%, koja je obično potrebna za velike strukturne odluke u nemačkim kompanijama čijim se akcijama trguje na berzi. To bi potencijalno moglo da prekine zastoj izazvan kontinuiranim otporom u nadzornom odboru“, navodi Rojters.

Prosperitet za Folksvagen se donedavno zasnivao na dva stuba – ogromnom profitu ostvarenom u Kini i veoma uspešnoj nemačkoj bazi, gde su njegovi inženjeri decenijama predvodili svet u proizvodnji i izvozu naprednih limuzina i SUV vozila. Ogromni profiti iz Kine gotovo su nestali, dok je proizvodnja u Nemačkoj postala neekonomična. Vozila sa električnim pogonom i nižim maržama, kvalitetnija i jeftinija kineska električna vozila, rast cena električne energije i američke carine nisu pomogli.

Pol Benet, menadžerski partner u kompaniji Madoks Skver LLP, rekao je da su vanredni profiti ostvareni u Kini finansirali jednu generaciju viška proizvodnih kapaciteta u Evropi. I drugi veliki evropski proizvođači suočiće se sa sličnim problemima.

Prihodi iz Kine su se urušili
„Prihodi od zajedničkih ulaganja u Kini nisu se smanjili, oni su se urušili. Samo profit Folksvagenovog zajedničkog preduzeća u Kini trebalo bi da padne sa gotovo milijardu evra na svega 200 miliona za samo godinu dana, dok su isporuke u jednom kvartalu pale za više od trećine“, rekao je Benet u razmeni mejlova.

„Ako se ništa drugo ne promeni, rasplet neće doći u vidu jedne velike krize. Odvijaće se fabrika po fabrika i model po model, uglavnom u Nemačkoj, tokom nekoliko budžetskih ciklusa, a ne u jednoj dramatičnoj godini. Do 2030. godine, proizvođači koji su najizloženiji biće oni koji i dalje budu nosili glomazne, međusobno nediferencirane palete modela na tržište na kojem kineski proizvođači brže i jeftinije uvode nove modele i čije upravljačke strukture i dalje omogućavaju da interne tačke veta blokiraju restrukturiranje“, rekao je Benet.

Pol Hauard Saridž, predsednik kompanije BIHIMA.com, saglasio se da je problem Folksvagena alarm koji se oglašava širom evropske industrije.

„Folksvagen je u prvoj polovini 2026. ostvario prihod od 158,1 milijardu evra, ali mu je operativna dobit pala na 5,9 milijardi evra. To predstavlja maržu od svega 3,8%. To nije neposredna opasnost od kolapsa, ali ostavlja opasno malo prostora za finansiranje novih modela, softvera, baterija i modernizacije fabrika“, napisao je u objavi na Linkdinu.

Investiciona banka UBS saglasila se da su smanjenje kapaciteta i broja zaposlenih u VW-u neophodni kako bi se zaštitio profit kompanije u trenutku kada se konkurencija iz Kine pojačava.

Potrebne su mere kako bi se sprečilo dalje urušavanje marži

„Ne kao način da se do 2030. dostigne ciljna grupna operativna profitna marža od 8-10%, što je otprilike dvostruko više od trenutne profitabilnosti, već pre svega kako bi se sprečilo dalje urušavanje marži“, navodi UBS u izveštaju.

Benet, koji je takođe viši savetnik u kompaniji Genpakt Benking and Kapital Markets, smatra da bi konačno mogle biti moguće velike promene u upravljačkoj strukturi kompanije Folksvagen.

„Ono što je sada drugačije jeste to što je tržište uklonilo zaštitni jastuk, a ne odluka doneta u sali za sastanke. To je novo i nije reč o papirnom argumentu o efikasnosti, već o tome da novac nestaje u realnom vremenu“, rekao je Benet, komentarišući mogućnost sazivanja skupštine akcionara pre nego što je Rojters objavio svoj izveštaj.

„Uprava i zaposleni se, prema dostupnim informacijama, sada slažu oko same matematike. Još 50.000 ukinutih radnih mesta povrh 50.000 o kojima je već postignut dogovor, kao i spremnost da se prepolovi ponuda od 150 modela. To predstavlja stvarni zaokret. Neslaganje se pomerilo sa pitanja ‘da li je ovo potrebno’ na pitanje ‘može li struktura upravljanja iz 1960-ih to da sprovede’“.

„Predlog da se putnička vozila odvoje od komponenti, konkretno kako bi se zaobišla ograničenja Folksvagena kada je reč o zatvaranju fabrika, mnogo toga otkriva. Prethodni pokušaji da se kompanija ‘normalizuje’ nastojali su da promene ponašanje unutar postojeće strukture. Ovaj pokušaj proverava da li sama struktura mora da se promeni. To je zaista drugačiji mehanizam, čak i ako cilj izgleda poznato. Upravo zato bih bio oprezniji nego inače kada je reč o klađenju protiv ovog pokušaja“, rekao je Benet.

Simptom/Forbes