Prema anketi, Haris ima marginalno vođstvo od dva procentna poena u Arizoni, Džordžiji i Mičigenu, dok Tramp vodi šest procentnih poena u Nevadi i jedan u Pensilvaniji. Izjednačeni su u Severnoj Karolini i Viskonsinu.

Anketa od 600 registrovanih birača sprovedena je između 28. septembra i 8. oktobra sa marginom greške od četiri procentna poena u svakoj državi.

Anketa Rojters/Ipsos ove nedelje takođe je predvidela zastoj u trci na nacionalnom nivou, pri čemu Haris drži slabo vođstvo od 46 odsto u odnosu na Trampovih 43.

Istraživanja javnog mnjenja u sedam ključnih država mogu biti važan pokazatelj s obzirom na činjenicu da rezultati u nekim državama odlučuju ko će biti pobednik izbora.

Haris (59) bi osvojila tesnu većinu u izbornom sistemu ako bi pobedila u državama u kojima je u prednosti, prema anketi VSJ.

Ovo je Trampova (78) treća uzastopna ponuda za Belu kuću nakon što je 2020. izgubio od aktuelnog predsednika Džoa Bajdena. On i dalje lažno tvrdi poraz zbog široko rasprostranjene prevare birača. On se zapravo suočava sa krivičnom prijavom zbog pokušaja da poništi izborne rezultate. On negira te optužbe.

Haris je postao demokratski kandidat nakon što je Bajden odustao od trke za reizbor u julu. Haris je bivši američki senator, generalni tužilac Kalifornije i lokalni tužilac koji nastoji da donese novu viziju Amerike i oživi demokratsku koaliciju mladih glasača, Afroamerikanki i žena iz predgrađa, istovremeno otuđujući neke republikanske glasače.

“Ovo je mrtva trka”, rekao je za Žurnal republikanski anketar Dejvid Li, koji je sproveo istraživanje sa demokratom Majklom Bosijanom.

Više glasača je reklo da podržava Trampa u vezi sa ekonomijom i imigracijom, dok više misli da bi Haris uradio bolji posao po pitanju stanovanja, zdravstvene zaštite i brige o ljudima poput njih, pokazala je anketa Volstrit džurnala.

Simptom/B92/Index.hr