To bi označilo oštar prekid sa politikama koje sledi francuski predsednik Emanuel Makron, koji se zalaže za jačanje evropske odbrane u svemu, od nabavki do multinacionalnih odbrambenih programa, pa čak i uključivanja saveznika u francusko nuklearno odvraćanje.

Stavovi Nacionalnog okupljanja su važni jer je to najpopularnija stranka u Francuskoj, prema anketi POLITIKO-a. Njene dve liderke — Marin Le Pen i Žordan Bardela — dobro su pozicionirane za predsedničke izbore sledeće godine koji će zameniti Makrona.

Tokom ovogodišnje parlamentarne debate o ažuriranom francuskom zakonu o vojnom planiranju, stranka je podnela skoro 100 amandmana koji pružaju detaljan pregled kako bi stranka postupala sa odbranom ako njen kandidat postane predsednik.

Pored antievropskih napora, amandmani su uključivali poziv na veće nivoe odbrambenih izdataka nego što je vlada predlagala, sugerišući da će krajnje desničarska stranka nastaviti Makronove napore da poveća vojne izdatke.

Ali poslanici Nacionalnog okupljanja su nepokolebljivi u tome da odluke o odbrambenoj politici treba donositi u Parizu, a ne u Briselu i da kompanije koje imaju koristi od povećanih budžeta treba da budu francuske, a ne evropske.

S druge strane, ublažili su svoju anti-NATO retoriku. Poslanici krajnje desnice ovog meseca su se uzdržali od amandmana koje je predložila krajnje levičarska stranka Nepokorena Francuska, a koji su pozvali Francusku da što pre napusti integrisanu komandu NATO-a.

Nacionalni okupljanje želi da ode, ali tek nakon što se rat u Ukrajini završi. Francuska je napustila integrisanu komandu alijanse 1966. godine pod predsednikom Šarlom de Golom i ponovo se pridružila 2009. godine. Trenutno igra vodeću ulogu u alijansi, a izlazak bi smanjio operativnu integraciju Francuske sa savezničkim snagama.

Simptom/Politiko