Ona je osuđena na četvorodogišnju kaznu zatvora, od čega dve godine uslovno, kao i na novčanu kaznu od 100.000 evra.

Milijarder Ilon Mask, bliski savetnik američkog predsednika Donalda Trampa osudio je “zloupotrebu sudskog sistema” i upozorio da će se “štap vratiti”.

Kremlj je ranije izrazio žaljenje zbog “kršenja demokratskih normi”.

“Naše posmatranje onog što se događa u glavnim gradovima Evrope pokazuje da se tamo uopšte ne ženiraju da izađu iz okvira demokratije tokom političkog procesa”, reagovao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Vođi francuskog desničarskog Nacinalnog okupljanja (RN), koja će se žaliti na presudu, ozbiljno je ugrožena budućnost obzirom da je ona smatrana favoritom za francuske predsedničke izbore 2027. godine posle tri neuspela pokušaja.

“Ja sam Marin” napisao je na mreži Iks njen mađarski saveznik, premijer Viktor Orban. Orban smatra da se ona pridružuje redovima “patriota” koji su žrtve progona, poput Donalda Trampa i italijanskog vice premijera Matea Salvinija.

Salvini koji ima posla i sa sudovima svoje zemlje pozvao je Marin le Pen da ne dozvoli da se zastraši.

On je osudio “izjavu rata iz Brisela” koji je prema njemu izvor osude Le Pen, proglašenom krivom za naplaćivanje Evropskom parlamentu za rad ljudi koji su zapravo radili za njenu stranku RN.

Naspram presude koja je ocenjena kao politička svi su pozvali na nastavak borbe.

“Neće uspeti da ućutkaju glas francuskog naroda”, upozorio je lider španske partije Voks Santijago Abaskal.

On je u februaru u Madridu pozvao Le Pen, zajedno sa Orbanom i drugim vođama grupe Patrioti za Evropu u Evropskom parlamentu, osnaženim povratkom Donalda Trampa u Belu kuću.

U Holandiji šef ekstremne desnice Gert Vilders rekao je da je “šokiran” presudom koja je po njemu “nezamislivo oštra”.

“Uveren sam da će pobediti u žalbenom postupku i da će postati predsednica Francuske”, napisao je on na mreži Iks.

Jedini izuzetak u ovim izjavama evropske kranje desnice je nemačka krajnje desničarska partija Alternativa za Nemačku, koja nije želela da reaguje na upit agencije Frans pres, pošto se partija Le Pen distancirala od te stranke sa vrlo radikalnim stavovima zbog raznih skandala.

Ovaj scenario zabrane političkog delovanja podseća na nedavne političke događaje u Rumuniji gde je kandidat ekstremne desnice Kalin Đorđesku isključen iz trke u Ustavnom sudu. On je neočekivano stigao prvi u prvom krugu parlamentarnih izbora 24. novembra posle intenzivne kampanje na društvenoj mreži Tiktok. Izbori su kasnije poništeni zbog sumnje na rusko mešanje usred retke odluke unutar Evropske unije.

Taj bivši visoki zvaničnik kritičan prema EU i NATO je posle optužen i dobio podršku Ilona Maska, dok je potpredsednik SAD Džej Di Vans osudio rumunske vlasti zbog toga što tako strahuju od naroda da su ga ućutkali.

Nacinalista Žorđ Simion, favorit za novi prvi krug izbora 4. maja u Rumuniji je govorio o “crnoj stranici krhke demokratije” te zemlje.

Ovog puta on je kritikovao Francusku koja po njemu “cilja i uništava” svoje političke suparnike, metodom koja je “direktno izašla iz uputstava totalitarnih režima”.

Frans pres prenosi i reči predsednika Republike Srpske Milorada Dodika koji je rekao da su sudovi postali alatke onih koji strahuju od demokratije

Dodik, koji je pod nalogom za hapšenje zbog ugrožavanja ustavnog poretka takođe je završio svoju poruku sa “Ja sam Marin” na francuskom.

Simptom/