Granice između njegovog ponašanja kao privatnog građanina i njegovih napora da dobije, zadrži ili povrati funkciju često su se maglile. Čini se da su te linije postale još nejasnije za bivšeg predsednika, koji je optužen po nekoliko tačaka, a proglašen krivim po desetinama drugih, za radnje koje je preduzeo pre nego što je vodio kampanju ili dok je bio predsednik, ali je možda delovao kao “privatni” građanin.

Prošlog meseca, na nacionalnom groblju u Arlingtonu, činilo se da je njegova kampanja bila u suprotnosti sa pravilima, kada su fotografi pratili njega i par porodica Zlatne zvezde da posete grobnicu vojnika koji su poginuli u bombaškom napadu na kapiju Abbei Gate, dok su se Sjedinjene Države “vraćale” iz Avganistana .

Tramp je možda ekstreman slučaj, takva je bila njegova slavna ličnost pre njegovog prodora u politiku.
Ali postavlja se pitanje da li kandidati zaista mogu da odstupe od predizbornog profila i ponašaju se kao privatni građani ili su sakriveni od očiju javnosti do dana izbora.

Prava na privatnost
Gvozdeno pravo na privatnost političkih kandidata ne može se naći crno na belo u Ustavu. Četvrti amandman štiti pojedince od nerazumnih pretresa i zaplena, ali ne govori ništa o tretmanu političara.

Postoji opšta saglasnost da građani imaju pravo da budu ostavljeni na miru. Međutim, kandidati za javne funkcije se uglavnom odriču tih prava kao cene prijema da se kandiduju.

Na primer, saznajemo mnogo više o medicinskoj i finansijskoj dokumentaciji većine predsednika od drugih pojedinaca. I Tramp i predsednik Džo Bajden su kritikovani što to ne dele toliko sa javnošću kao njihovi prethodnici.

Problem se pokazao onda kada su Trampa pozvale na groblje porodice Zlatne zvezde i na društvenim mrežama je objavio svoje slike sa njima. Kasnije je objavio oglas sa snimkom kako polaže venac na Grob Neznanog vojnika.

Kejti Čarkaski, bivša federalna tužiteljka, rekla je za Vashington Ekzaminer da je pitanje da li je Tramp prekršio neka pravila time što se pojavio kao pozvani gost koji se slučajno kandidovao za predsednika, komplikovano, upravo zato što je on kandidat.

„Sudovi su priznali da Prvi amandman ima „najpotpuniju i najhitniju primenu na govor izgovoren tokom kampanje za političku funkciju“, rekla je Čarkaski.

Kritike zbog njegovog ponašanja na nacionalnom groblju u Arlingtonu nisu prvi put da Trampova dvojnost kao privatnog građanina i predsedničkog kandidata, predstavlja probleme.

Tokom suđenja u Njujorku, u kojem ga je porota proglasila krivim po 34 tačke za prevaru u vezi sa isplatama porno zvezdi Stormi Danijels da bi ćutala o navodnoj aferi, Tramp se obrušio na sudiju i tužioce. Kao rezultat njegovih izjava izvan sudnice i napada objavljenih na internetu, sudija Huan Merčan je bivšem predsedniku izdala nalog za ćutanje, sprečavajući ga da govori o nekoliko aspekata slučaja protiv njega.

U početku mu je rečeno da mu nije dozvoljeno da govori o svedocima, porotnicima, potencijalnim porotnicima, tužiocima ili članovima porodice tužilaca ili sudije, Tramp se požalio da se prema njemu postupa nepravedno i da je bio na meti zbog svog statusa pretpostavljenog republikanskog predsedničkog kandidata.

Tramp je okarakterisao ovu naredbu kao „neustavnu“ i ukazao na to kao na glavnu prepreku za vođenje uspešne kampanje. Dok su Bajden, u to vreme pretpostavljeni demokratski kandidat, i demokrate bili slobodni da koriste Trampovo vreme u sudnici na Menhetnu u govorima, objavama i oglasima, bivši predsednik je bio ograničen u onome o čemu je mogao da razgovara.

Simptom/Washingtonexaminer