Njen posao u oblasti farmacije nije počeo u laboratoriji. Počeo je u baraci s limenim krovom u Bengaluruu, gradu ranije poznatom kao Bangalore, prestonici južnoindijske savezne države Karnataka.

Unutra je 25-ogodišnja Kiran koristila znanje koje je stekla učeći proizvodnju piva u Australiji. A radila je na tome da fermentiše enzime za klijente poput proizvođača soka od brusnice Ocean Spray.

Nijedna pivara nije želela ženu

Prvobitno je želela da krene stopama svog oca, glavnog majstora pivare u kompaniji United Breweries.

Ta pivara poznata je po pivu Kingfisher, koje je danas u vlasništvu Hajnekena. Ali 1978. godine nijedna pivara nije želela da zaposli ženu kao majstora pivarstva.

Razočarana i obeshrabrena, Mazumdar-Šo je odlučila da svoje obrazovanje iskoristi na drugi način – za proizvodnju enzima u industrijske svrhe.

 
U partnerstvu sa irskim preduzetnikom, vlasnikom kompanije Biocon, koji je želeo da proširi poslovanje na indijsko tržište, započela je posao u toj baraci.

„Za sebe kažem da sam slučajna preduzetnica“, kaže ona.

„Slučajna preduzetnica“ i posao sa lekovima

Posao je postao dovoljno uspešan da ga je Unilever otkupio osamdesetih, zajedno sa njegovom irskom matičnom firmom. Mazumdar-Šo je ostala da vodi jedinicu iz Bengalurua sve do 1998.

Tada su ona i njen pokojni suprug, Džon Šo, otkupili Unileverov udeo za oko dva miliona dolara.

Bio je to pun pogodak: na kraju je 2007. prodala deo posla s enzimima danskoj kompaniji Novozymes za 115 miliona dolara. Do tada je imala veće planove.

Pre 25 godina Biocon je počeo da proizvodi farmaceutske proizvode, počevši od insulina.

Insulin je vrsta „biološkog leka“, odnosno leka koji potiče iz živog organizma.

U ovom slučaju, tradicionalno se koristi modifikovana verzija bakterije Ešerihije koli, dok Biocon koristi kvasac.

Zahvaljujući tome što se nalazi u Indiji, kompanija je mogla da proizvodi ove biološke lekove znatno jeftinije od velikih zapadnih farmaceutskih firmi.

Insulin je jedan od najjednostavnijih bioloških lekova, koji se sve češće koriste za lečenje raznih stanja – od raka do poremećaja imunog sistema.

Složeniji biološki lekovi, poput genskih terapija i monoklonskih antitela, izuzetno su teški za proizvodnju – i ekstremno skupi.

Na primer, jedan lek za decu sa spinalnom mišićnom atrofijom košta više od dva miliona dolara, za samo jednu dozu. To je ogroman tržišni segment, ali je njegova tačna veličina teško utvrdiva.

Prema podacima istraživačke firme Iqvia, biološki lekovi su 2023. godine činili 324 milijarde dolara potrošnje po osnovnim cenama.

Ta brojka ne uzima u obzir značajne rabate koje proizvođači brendiranih lekova često nude kako bi zadržali tržišni udeo, čime se smanjuje ono što osiguravači i pacijenti stvarno plaćaju.

Ali se time i zamagljuju ukupni troškovi.

Složeni i skupi lekovi

„Ovo su vrlo složeni i skupi lekovi, i zato je važno da kompanije poput naše budu posvećene omogućavanju pristupa po pristupačnijim cenama“, kaže Mazumdar-Šo.

O tome govori dok pije čaj koji joj poslužuje batler u njenom stanu u Njujorku, ukrašenom pejzažima škotskih umetnika Džordža Devlina i Arčija Forestera.

Danas prodaje lekove širom sveta – s posebnim fokusom na SAD i Kanadu. Te dve zemlje zajedno čine oko 40 odsto prodaje njenih bioloških lekova.

Rano je shvatila da pronalaženje jeftinijeg načina za proizvodnju tako složenih, životno važnih lekova ne samo da ih čini dostupnijim, već predstavlja i odličan poslovni potez.

Danas Biocon, kompanija koja je javno listirana na berzi u Indiji, ostvaruje prihod od 1,9 milijardi dolara prodajom desetina generičkih lekova i „biosličnih“ (biosimilar) medikamenata.

Reč je o biološkim lekovima koji se razvijaju tako da budu vrlo slični izvornom biološkom leku.

Kompanija se takođe bavi ugovornim istraživanjima za druge firme putem svoje javno listirane podružnice Syngene.

Iako Forbsova lista samostalno ostvarenih žena obuhvata samo žene iz Sjedinjenih Država, Mazumdar-Šo bi se lako našla među 20 najboljih kada bi bila Amerikanka.

Njeno bogatstvo Forbes procenjuje na 3, 2 milijarde dolara
Ona je jedna od najbogatijih samostalno uspešnih preduzetnica na svetu, sa bogatstvom koje Forbes procenjuje na 3,2 milijarde dolara.

Najveći deo njenog poslovnog carstva čini većinski u vlasništvu privatna podružnica Biocon Biologics,.

Ona je specijalizovana za bioslične lekove i predstavlja gotovo 55 odsto prihoda matične kompanije. Slično kao što su generici jeftinije kopije hemijski sintetisanih lekova, bioslični lekovi su pristupačnije alternative biološkim lekovima.

Kao i kod generika, kompanijama poput Mazumdar-Šo omogućeno je da razvijaju bioslične lekove nakon što istakne patent brendiranog leka.

Iako je proizvodnja biosličnih lekova daleko skuplja od generičkih, razvoj jednog biosličnog leka može da košta više od 100 miliona dolara, oni mogu znatno smanjiti troškove za pacijente.

Prema procenama firme Iqvia, bioslični lekovi su od 2015. uštedeli američkom zdravstvenom sistemu 36 milijardi dolara po osnovnim cenama. Kako se očekuje da 118 bioloških lekova izgubi patentnu zaštitu do 2035. godine, tržište ovih jeftinijih alternativa moglo bi da doživi pravi procvat.

„Čak i u Sjedinjenim Državama, prihvatanje biosličnih lekova sada rapidno raste jer troškovi zdravstvene zaštite izmiču kontroli, i sve što može da pomogne u njihovom obuzdavanju postaje izuzetno važno“, kaže Mazumdar-Šo, i dodaje: „Imamo ogromnu priliku da izgradimo veoma veliki biznis.“

Uzmimo za primer jedan od najnovijih lekova iz Bioconove ponude: jeftiniju alternativu za Stelaru, popularnu terapiju za autoimune bolesti koja je prošle godine bila najprodavaniji lek kompanije Johnson & Johnson, donoseći preko 10 milijardi dolara prihoda.

Simptom/Forbes