lekovi

Kako javno-privatna partnerstva transformišu zdravstvenu zaštitu u Africi

October 17, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Širom Afrike, vlade ponovo ispituju kako da zatvore praznine u pristupu zdravstvu, infrastrukturi i kapacitetima, kroz nove modele saradnje.

Stvaranje Afričkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti 2016. godine i Afričke agencije za lekove 2019. godine odražava posvećenost kontinenta jačanju sistema javnog zdravlja i izgradnji samostalnosti Afrike – rad koji se nastavlja i danas.

Upravo u tom kontekstu, Fajzer je 2022. godine pokrenuo Sporazum za zdraviji svet kako bi sarađivao sa vladama i pomogao u poboljšanju zdravstvenih ishoda za ljude koji žive u 45 zemalja sa nižim prihodima. Kroz Sporazum, Fajzer pruža svoj kompletan portfolio lekova i vakcina, za koje ima globalna prava, zemljama koje ispunjavaju uslove – od kojih se 34 nalaze u Africi – na neprofitnoj osnovi. Pored pristupa proizvodima, Sporazum takođe sarađuje sa vladama kako bi pomogao u izgradnji dugoročnih kapaciteta i jačanju mogućnosti zdravstvenog sistema.

Proširenje pristupa

U 2024. godini, inicijativa je dosegla više od 200.000 pacijenata. Od avgusta 2025. godine, sa 14 zemalja koje ispunjavaju uslove potpisanim sporazumom i više od 360.000 sprovedenih kurseva lečenja, procenjuje se da se uticaj na pacijente već udvostručio u odnosu na prošlu godinu.

„Ono što je počelo sa samo sedam proizvoda preraslo je u portfolio od preko 100 lekova nabavljenih preko Accord-a“, kaže dr Loko Abraham, generalni direktor Rwanda Medical Supply-a. „Ovo partnerstvo je bilo ključno u pomaganju da ostvarimo našu misiju pružanja visokokvalitetnih, pristupačnih i dostupnih lekova građanima Ruande koji to zaslužuju.“

Iako je pristup proizvodima od vitalnog značaja, kapacitet zdravstvene radne snage i pouzdanost lanca snabdevanja su podjednako važni za održivi uticaj. Accord tesno sarađuje sa vladama i lokalnim partnerima kako bi podržao ove nacionalne prioritete.

Jačanje medicinske stručnosti

U Ruandi samo dva reumatologa opslužuju populaciju od preko 14 miliona ljudi. Ovi specijalisti upravljaju autoimunim i inflamatornim bolestima koje je teško dijagnostikovati i lečiti.

Da bi se pomoglo u rešavanju ovog jaza, Odeljenje za internu medicinu u bolnici King Faisal udružilo se sa Accord-om kako bi podržalo intenzivnu obuku lekara interne medicine iz referentnih i pokrajinskih bolnica.

„Fajzer mi je pomogao da obučim ovih 11 lekara – doveli smo profesore širom sveta. [Oni] su inspirisani rezultatima, videći da se pacijenti zaista oporavljaju“, rekao je dr Žanvije Murajer, reumatolog i lekar interne medicine.

Ovi lekari su od tada osnovali reumatološke jedinice i lečili preko 1.800 pacijenata. Iako su nezadovoljene potrebe i dalje velike, inicijativa poboljšava negu za hiljade ljudi.

Pomaganje u poboljšanju kapaciteta za dijagnostiku antimikrobne rezistencije

Antimikrobna rezistencija (AMR) je rastuća pretnja, odgovorna za više od 14.000 smrtnih slučajeva u Malaviju 2019. godine. Rešavanje ovog izazova zahteva multidisciplinarni pristup, a Sporazum sarađuje sa Ministarstvom zdravlja i bioMerijeom kako bi se ojačali kapaciteti Malavija za upravljanje antimikrobnom upotrebom.

„AMR je globalna kriza javnog zdravlja koja zahteva hitnu akciju kako bi se zaštitilo zdravlje i dobrobit naroda Malavija“, rekao je dr Kolins Mitambo, šef Koordinacionog centra za antimikrobnu rezistenciju u Ministarstvu zdravlja Malavija.

Inicijativa oprema laboratorije u četiri centralne bolnice naprednim mikrobiološkim alatima za podršku dijagnostički vođenoj nezi, pored pružanja tehničke pomoći i obuke za jačanje veza između lekara, laboratorija i obrazaca propisivanja. Ova saradnja menja način na koji se antibiotici koriste u kliničkoj praksi. Sporazum takođe sarađuje sa Partnerima u zdravstvu i Bekton Dikinsonom na unapređenju slične inicijative u Ruandi kako bi se pomoglo u jačanju dijagnostike i upravljanja AMR u bolnici Butaro.

Simptom/The Africa report

Tramp najavio nove carine, uključujući 100 odsto za lekove

September 26, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Od 1. oktobra „primenićemo porez od 100 odsto na svaki farmaceutski proizvod sa markom ili koji je patentiran …sem ako firma gradi svoju farmaceutsku fabriku u Americi“, napisao je Tramp sinoć na svojoj platformi Trut Soušal.

U odvojenom saopštenju Tramp je juče takođe najavio uvođenje carina od 25 odsto na sve kamione proizvedene u drugim oblastima sveta, a to je prema njemu mera koja treba da podrži američke proizvošače kamiona.

Među stranim firmama koje konkurišu američkim proizvođačima na tržištu su švedski Volvo i nemački Dajmler.

On takođe namerava da uvede carine za brojni nameštaj, uključujući 50 odsto na sav kuhinjski nameštaj, lavaboe za kupatila i povezane proizvode, i 30 odsto na tapaciran nameštaj.

Ove nove carine oživljvavaju strah od inflacije ; u SAD, prve svetse privrede, piše Frans pres.

Tramp je dao sebi za misiju da ponovo podstakne proizvođačku i industriju u SAD zahvaljujući svojoj protekcionističkoj politici, koja obeležava poptuni obrt američke politike koja je do sada nastojala da održava otvorenu privredu. ;

Njegova administracija uvela je osnovne carine od 10 odsto na sve zemlje, sa mnogo višim carinama za jedan broj zemalja čiji izvoz u SAD prevazilazi uvoz.

Tramp je uveo dodatne carine glavnim partnerima zemllje kao što su Kanada, Meksiko, Evropska unija i Kina sa kojom su pregovori još u toku.

Krajem avgusta prema sporazumu između Evropske unije i SAD fiksirana je carina od 15 odsto na farmaceutski sektor. Taj sporazum koji je postigla šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sa Trampom već je jako kritikovalo više zemalja članica EU i evropskih industrijalaca. EU je uzvratila da se radi o najboljem sporazumu koji je mogla da postigne u odgovoru na američke trgovinske pretnje.

Simptom/Danas/Beta

Brodovi Svetske humanitarne flotile krenuli za Gazu: Konvoj nosi oko 300 tona pomoći

September 1, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Flotila jedrilica i brodića s hranom i lekovima i aktivistima isplovila je iz Barselone na putovanje Sredozemnim morem od 4.000 kilometara do Pojasa Gaze, u najvećem pokušaju do sada da se prekine izraelska blokada te palestinske teritorije na moru.

Konvoj jedrilica i malih i srednjih brodova s delegacijama iz više od 40 zemalja, krenuo je iz Španije, a u narednim danima pridružiće im se još brodova iz Tunisa i Italije. Smatra se najvećim pokušajem do sada da se probije izraelska blokada Pojasa Gaze morem, koja traje 18 godina.

Očekuje se da će ukupno oko 70 jedrilica i brodića stići do Gaze polovinom septembra.

Hiljade ljudi okupilo se na pristaništu u Barseloni, mnogi su nosili palestinske zastave, a skandiralo se “Slobodna Palestina!” i “Bojkotujte Izrael!”.

U akciji učestvuje i aktivistkinja iz Švedske Greta Tunberg koja je ove godine već pokušala da stigne do Gaze. Izrael ju je deportovao u junu kada je Ratna mornarica Izraela zaustavila jedrilicu “Madlin” kojim je putovala sa još 11 aktivista.

Na konferenciji za novinare pre odlaska, glumac Lijam Kaningem je pustio snimak devojčice koja peva dok planira svoju sahranu. Devojčica Fatima je urmla pre četiri dana, rekao je.

“U kakav smo svet upali? U kakvoj ljudskoj rupi smo se našli kad deca od pet šest godina planiraju svoje sopstvene sahrane? Zato sam ja za ovim stolom, i zato je ova flotila važna”, kaže glumac Lijam Kaningem.

Izrael je pojačao ofanzivu na grad Gazu, a stručnjaci uporno upozoravaju da se pola miliona ljudi širom celog tog pojasa suočava sa katastrofalnim nivoom gladi.

Aktivisti Global Sumud Flotile zahtevaju bezbedan prolaz da bi makar simbilično otvorili humanitarni pomorski koridor. Flotila simbolično nosi ime SUMUD – palestinsku reč za prkos.

Simptom/N1/Tamara Ognjanović

Kako je indijska milijarderka sa Forbsove liste želela da bude majstor za pivo a postala za biološke lekove

June 2, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Njen posao u oblasti farmacije nije počeo u laboratoriji. Počeo je u baraci s limenim krovom u Bengaluruu, gradu ranije poznatom kao Bangalore, prestonici južnoindijske savezne države Karnataka.

Unutra je 25-ogodišnja Kiran koristila znanje koje je stekla učeći proizvodnju piva u Australiji. A radila je na tome da fermentiše enzime za klijente poput proizvođača soka od brusnice Ocean Spray.

Nijedna pivara nije želela ženu

Prvobitno je želela da krene stopama svog oca, glavnog majstora pivare u kompaniji United Breweries.

Ta pivara poznata je po pivu Kingfisher, koje je danas u vlasništvu Hajnekena. Ali 1978. godine nijedna pivara nije želela da zaposli ženu kao majstora pivarstva.

Razočarana i obeshrabrena, Mazumdar-Šo je odlučila da svoje obrazovanje iskoristi na drugi način – za proizvodnju enzima u industrijske svrhe.

U partnerstvu sa irskim preduzetnikom, vlasnikom kompanije Biocon, koji je želeo da proširi poslovanje na indijsko tržište, započela je posao u toj baraci.

„Za sebe kažem da sam slučajna preduzetnica“, kaže ona.

„Slučajna preduzetnica“ i posao sa lekovima

Posao je postao dovoljno uspešan da ga je Unilever otkupio osamdesetih, zajedno sa njegovom irskom matičnom firmom. Mazumdar-Šo je ostala da vodi jedinicu iz Bengalurua sve do 1998.

Tada su ona i njen pokojni suprug, Džon Šo, otkupili Unileverov udeo za oko dva miliona dolara.

Bio je to pun pogodak: na kraju je 2007. prodala deo posla s enzimima danskoj kompaniji Novozymes za 115 miliona dolara. Do tada je imala veće planove.

Pre 25 godina Biocon je počeo da proizvodi farmaceutske proizvode, počevši od insulina.

Insulin je vrsta „biološkog leka“, odnosno leka koji potiče iz živog organizma.

U ovom slučaju, tradicionalno se koristi modifikovana verzija bakterije Ešerihije koli, dok Biocon koristi kvasac.

Zahvaljujući tome što se nalazi u Indiji, kompanija je mogla da proizvodi ove biološke lekove znatno jeftinije od velikih zapadnih farmaceutskih firmi.

Insulin je jedan od najjednostavnijih bioloških lekova, koji se sve češće koriste za lečenje raznih stanja – od raka do poremećaja imunog sistema.

Složeniji biološki lekovi, poput genskih terapija i monoklonskih antitela, izuzetno su teški za proizvodnju – i ekstremno skupi.

Na primer, jedan lek za decu sa spinalnom mišićnom atrofijom košta više od dva miliona dolara, za samo jednu dozu. To je ogroman tržišni segment, ali je njegova tačna veličina teško utvrdiva.

Prema podacima istraživačke firme Iqvia, biološki lekovi su 2023. godine činili 324 milijarde dolara potrošnje po osnovnim cenama.

Ta brojka ne uzima u obzir značajne rabate koje proizvođači brendiranih lekova često nude kako bi zadržali tržišni udeo, čime se smanjuje ono što osiguravači i pacijenti stvarno plaćaju.

Ali se time i zamagljuju ukupni troškovi.

Složeni i skupi lekovi

„Ovo su vrlo složeni i skupi lekovi, i zato je važno da kompanije poput naše budu posvećene omogućavanju pristupa po pristupačnijim cenama“, kaže Mazumdar-Šo.

O tome govori dok pije čaj koji joj poslužuje batler u njenom stanu u Njujorku, ukrašenom pejzažima škotskih umetnika Džordža Devlina i Arčija Forestera.

Danas prodaje lekove širom sveta – s posebnim fokusom na SAD i Kanadu. Te dve zemlje zajedno čine oko 40 odsto prodaje njenih bioloških lekova.

Rano je shvatila da pronalaženje jeftinijeg načina za proizvodnju tako složenih, životno važnih lekova ne samo da ih čini dostupnijim, već predstavlja i odličan poslovni potez.

Danas Biocon, kompanija koja je javno listirana na berzi u Indiji, ostvaruje prihod od 1,9 milijardi dolara prodajom desetina generičkih lekova i „biosličnih“ (biosimilar) medikamenata.

Reč je o biološkim lekovima koji se razvijaju tako da budu vrlo slični izvornom biološkom leku.

Kompanija se takođe bavi ugovornim istraživanjima za druge firme putem svoje javno listirane podružnice Syngene.

Iako Forbsova lista samostalno ostvarenih žena obuhvata samo žene iz Sjedinjenih Država, Mazumdar-Šo bi se lako našla među 20 najboljih kada bi bila Amerikanka.

Njeno bogatstvo Forbes procenjuje na 3, 2 milijarde dolara
Ona je jedna od najbogatijih samostalno uspešnih preduzetnica na svetu, sa bogatstvom koje Forbes procenjuje na 3,2 milijarde dolara.

Najveći deo njenog poslovnog carstva čini većinski u vlasništvu privatna podružnica Biocon Biologics,.

Ona je specijalizovana za bioslične lekove i predstavlja gotovo 55 odsto prihoda matične kompanije. Slično kao što su generici jeftinije kopije hemijski sintetisanih lekova, bioslični lekovi su pristupačnije alternative biološkim lekovima.

Kao i kod generika, kompanijama poput Mazumdar-Šo omogućeno je da razvijaju bioslične lekove nakon što istakne patent brendiranog leka.

Iako je proizvodnja biosličnih lekova daleko skuplja od generičkih, razvoj jednog biosličnog leka može da košta više od 100 miliona dolara, oni mogu znatno smanjiti troškove za pacijente.

Prema procenama firme Iqvia, bioslični lekovi su od 2015. uštedeli američkom zdravstvenom sistemu 36 milijardi dolara po osnovnim cenama. Kako se očekuje da 118 bioloških lekova izgubi patentnu zaštitu do 2035. godine, tržište ovih jeftinijih alternativa moglo bi da doživi pravi procvat.

„Čak i u Sjedinjenim Državama, prihvatanje biosličnih lekova sada rapidno raste jer troškovi zdravstvene zaštite izmiču kontroli, i sve što može da pomogne u njihovom obuzdavanju postaje izuzetno važno“, kaže Mazumdar-Šo, i dodaje: „Imamo ogromnu priliku da izgradimo veoma veliki biznis.“

Uzmimo za primer jedan od najnovijih lekova iz Bioconove ponude: jeftiniju alternativu za Stelaru, popularnu terapiju za autoimune bolesti koja je prošle godine bila najprodavaniji lek kompanije Johnson & Johnson, donoseći preko 10 milijardi dolara prihoda.

Simptom/Forbes

Politiko: Parkinsonovu bolest je stvorio čovek

April 14, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Pacijenti su razvili simptome kasne Parkinsonove bolesti, skoro preko noći.

Slučajevi su šokirali neurologe. Do tada se smatralo da je Parkinsonova bolest starenja, čije poreklo je sporo i misteriozno. Ali evo dokaza da jedna hemikalija može da reprodukuje isti razorni ishod. I još uznemirujuće: ispostavilo se da je MPTP hemijski sličan parakvatu, široko korišćenom leku za ubijanje korova koji je decenijama prskan na farmama širom Sjedinjenih Država i Evrope.

Dok su lekovi pomogli nekima da povrate kretanje, šteta je bila trajna – sedam pacijenata se nikada nije u potpunosti oporavilo.

Za mladog holandskog doktora po imenu Bas Bloem, godine 1989,priča postaje značajna.
Ubrzo nakon završetka medicinske škole, Bloem je otputovao u Sjedinjene Države da radi sa Vilijamom Langstonom, neurologom koji je otkrio vezu MPTP i Parkinsonove bolesti. Ono što je tamo video promenilo je njegovo razumevanje bolesti – i njenih uzroka.

„Bilo je kao munja“, kaže mi Blum. “Jedna hemikalija je replicirala celu bolest. Parkinsonova bolest nije bila samo loša sreća. Mogla je biti uzrokovana.”

Stvaranje bolesti koju je napravio čovek

Danas, sa 58 godina, Blum vodi globalno priznatu kliniku i istraživački tim iz svoje baze u Medicinskom centru Univerziteta Radboud u Nijmegenu, srednjovekovnom holandskom gradu blizu nemačke granice. Svake godine leči stotine pacijenata, dok tim pioniri proučavaju ranu dijagnozu i prevenciju.

Hodnik ispred Bloemove kancelarije nije bio užurban tokom moje nedavne posete, ali je bio prepun – pacijenti su se kretali sporo, neki sa šetačima, drugi sa rukom negovatelja ispod svoje. Jedan je pogrbljen napred u krutom zanošenju; drugi nečujno zastaje pored stepenica, opuštenog lica, ali ne odustajanja.

U najprometnijim danima, klinika prima preko 60 pacijenata. „I još ih dolazi“, kaže Blum.

Pacijenti slikaju njegove portrete, pišu pesme o njemu. Njegov tim ga naziva „lekarom koji nikada ne prestaje da se kreće“.

Za razliku od mnogih istraživača njegovog stasa, Bloem ne ostaje iza scene. On govori na međunarodnim konferencijama, konsultuje se sa kreatorima politike i iznosi svoj slučaj javnosti kao i naučnom svetu.

Njegov rad obuhvata i brigu i uzrok – od promovisanja kretanja i personalizovanog tretmana do zvučanja alarma o tome šta bi moglo da izazove bolest. Pored svog fokusa na vežbanje i prevenciju, on je postao jedan od najotkrivenijih glasova o ekološkim pokretačima Parkinsonove bolesti – i onome što vidi kao rastući neuspeh da se suoči sa njihovim dugoročnim uticajem na ljudski mozak.

„Parkinsonova bolest je bolest koju je stvorio čovek“, kaže on. „A tragedija je u tome što to čak ni ne pokušavamo da sprečimo.

Kada je engleski hirurg Džejms Parkinson 1817. prvi opisao „paralizu koja se trese“, smatralo se da je to medicinski kuriozitet — retka bolest ostarelih muškaraca. Dva veka kasnije, Parkinsonova bolest se više nego udvostručila na globalnom nivou u poslednjih 20 godina, a očekuje se da će se ponovo udvostručiti u narednih 20. To je sada jedan od najbrže rastućih neuroloških poremećaja na svetu, nadmašujući moždani udar i multiplu sklerozu. Bolest izaziva progresivnu smrt neurona koji proizvode dopamin i postepeno oduzima ljudima pokrete, govor i, na kraju, spoznaju.
Ne postoji lek, kaže nauka.

Starost i genetska predispozicija igraju ulogu

Ali Bloem i šira neurološka zajednica tvrde da ta dva faktora sama po sebi ne mogu da objasne nagli porast slučajeva. U radu iz 2024. u koautorstvu sa američkim neurologom Rejom Dorsijem, Blum je napisao da je Parkinsonova „pretežno ekološka bolest“ – stanje koje je manje oblikovano genetikom, a više produženim izlaganjem otrovima kao što su zagađenje vazduha, industrijski rastvarači i, pre svega, pesticidi.

Većina pacijenata koji prolaze kroz Bloemovu kliniku nisu sami farmeri, ali mnogi žive u ruralnim područjima gde je upotreba pesticida široko rasprostranjena. Vremenom je počeo da primećuje obrazac: činilo se da se Parkinsonova bolest češće javlja u regionima u kojima dominira intenzivna poljoprivreda.

„Parkinsonova bolest je bila veoma retka bolest do početka 20. veka“, kaže Blum. „Zatim sa poljoprivrednom revolucijom, hemijskom revolucijom i eksplozijom upotrebe pesticida, stope su počele da rastu.

Evropa je, uz svoju zaslugu, postupila na osnovu nekih nauka. Parakvat — herbicid koji je hemijski sličan MPTP-u — konačno je zabranjen 2007. godine, iako tek nakon što je Švedska tužila Evropsku komisiju zbog ignorisanja dokaza o njegovoj neurotoksičnosti. Drugi pesticidi sa poznatim vezama sa Parkinsonovom bolešću, kao što su rotenon i maneb, više nisu odobreni.

Simptomi Parkinsonove bolesti variraju od osobe do osobe

Postoje tri glavna simptoma koja su uobičajena za većinu ljudi koji imaju bolest. ovo su:

Tremor u ‘mirovanju’. Ovo je tremor koji je gori kada se neko odmara. To je jedan od simptoma sa kojima se ljudi najčešće javljaju. Kada se krećete ili radite svrsishodne radnje, tremor može nestati. Takođe je poznat kao ‘tremor kotrljanja pilule’. To je zato što može izgledati kao da neko prevrće palac preko svoje ruke, skoro kao da ima pilulu koju valja okolo.
Čak i kada se odmaraju, ljudi sa Parkinsonovom bolešću često imaju veoma ukočene mišiće. Ovo ponekad može biti bolno i može izazvati grčeve.
Sporo kretanje.
Ljudi sa Parkinsonovom bolešću često se kreću veoma sporo. Kada hodaju, možda će im trebati neko vreme da ubrzaju do normalnog tempa i mogu da prave kratke korake pomeranja.
Osim ova tri glavna simptoma, postoje mnogi drugi od kojih ljudi sa Parkinsonovom bolešću mogu patiti. Malo je verovatno da će ljudi patiti od svih ovih simptoma, ali verovatno će ih biti nekoliko. Neki od njih uključuju:

Česti padovi, ili osećaj nestabilnosti
Poteškoće u hodu preko redova ili kroz vrata. Ljudi sa Parkinsonovom bolešću će možda morati da zaustave pre nego što prođu kroz vrata ili zaobiđu prepreke
Vrtoglavica pri brzom ustajanju ili ortostatska hipotenzija
Sline
Problemi sa spavanjem
Zatvor
Inkontinencija urina
Gubitak osećaja mirisa
Mnogo se znoje
Depresija
Problemi sa memorijom

Simptom/Politiko

Kako je Robert F. Kenedi mlađi obećao da će preurediti zdravstvene agencije u zemlji

November 16, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

To ga je dovelo u direktnu koliziju sa nekim od 80.000 naučnika, istraživača, lekara i drugih zvaničnika koji rade za Ministarstvo zdravlja i socijalnih usluga, posebno sa novoizabranim predsednikom Donaldom Trampom koji ga je pozvao da predvodi agenciju.

Ako bude potvrđeno, Kenedi će kontrolisati najveću svetsku agenciju za javno zdravlje i njen budžet od 1,7 biliona dolara

Domet agencije je ogroman. Obezbeđuje zdravstveno osiguranje za skoro polovinu zemlje – siromašne, invalide i starije Amerikance. On nadgleda istraživanje vakcina, bolesti i lekova. Reguliše lekove koji se nalaze u ormarićima za lekove i kontroliše hranu koja završava u ormarićima.

Pogled na Kenedijeve komentare o nekim agencijama koje spadaju u HHS arenu i kako je rekao da planira da ih uzdrma:

Uprava za hranu i lekove

„FDA-in rat za javno zdravlje uskoro se završava“, napisao je na Iks-u krajem oktobra. „Ako radite za FDA i deo ste ovog korumpiranog sistema, imam dve poruke za vas:
1. Sačuvajte svoju evidenciju i
2. Spakujte svoje torbe”.

18.000 zaposlenih u FDA uključuje naučnike od karijere, istraživače i inspektore odgovorne za bezbednost i efikasnost lekova na recept, vakcina i drugih medicinskih proizvoda. Agencija takođe ima širok nadzor nad nizom robe široke potrošnje, uključujući kozmetiku, elektronske cigarete i većinu hrane.

Šta treba znati o Trampovom drugom mandatu:

Osoblje administracije: Evo ljudi koje je Tramp do sada izabrao za ključne pozicije. Plus, pogled na sastanke na pauzi i kako bi ih Tramp mogao iskoristiti da popuni svoj kabinet.

HHS ima zakonska ovlašćenja da reorganizuje agenciju bez odobrenja Kongresa kako bi održala bezbednost hrane, lekova, medicinskih uređaja i drugih proizvoda.

I Kenedi je dugo kritikovao rad FDA na vakcinama. Tokom epidemije COVID-19, njegova neprofitna grupa, Children’s Health Defense, podnela je peticiju FDA da obustavi upotrebu svih vakcina protiv COVID-a

Njegovi napadi su postali sve oštriji, a Kenedi je sugerisao da će očistiti „čitava odeljenja“ u FDA, uključujući centar za hranu agencije.
Kenedi je prošlog meseca zapretio na društvenim mrežama da će otpustiti zaposlene u FDA zbog „agresivnog suzbijanja“ mnoštva nepotvrđenih proizvoda i terapija, uključujući matične ćelije, sirovo mleko, psihodelike i diskreditovane tretmane iz ere COVID-a kao što su ivermektin i hidroksihlorokin.

U slučaju hidroksihlorokina, na primer, agencija je zaustavila njegovu upotrebu u hitnim slučajevima nakon što je utvrdila da nije efikasan u lečenju COVID-a i povećala je rizik od potencijalno fatalnih srčanih događaja.

Konzumiranje sirovog mleka FDA dugo smatra rizičnom jer sadrži mnoštvo bakterija koje mogu da razbole ljude i povezano je sa stotinama izbijanja bolesti.

Ako se potvrdi, Kenedi bi mogao da poništi skoro svaku odluku FDA

U prethodnim upravama bilo je retkih slučajeva ovakvih odluka. I pod Džordžom V. Bušom i Barakom Obamom, HHS je odbacio odluke FDA o odobrenju dostupnosti hitnih kontraceptiva.

Poništavanje propisa FDA ili ukidanje odobrenja za dugotrajne vakcine i lekove bi verovatno predstavljalo veći izazov. FDA ima dugačke zahteve za uklanjanje lekova sa tržišta, koji su zasnovani na saveznim zakonima koje je usvojio Kongres. Ako se proces ne poštuje, proizvođači lekova bi mogli da pokrenu tužbe koje bi trebalo da prođu kroz sudove.

Simptom/AP

U Beogradu obeležen Svetski dan bezbednosti pacijenata

September 17, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Svaki lek može nekad izazvati neželjene reakcije, a postoji nekoliko načina na koje pacijenti mogu to da prijave, rečeno je na konferenciji koju su zajednički organizovali Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS), Udruženje pacijenata Srbije (UPS), Privredna komora Srbije, Udruženje proizvođača generičkih i biosmilarnih lekova (Genezis) i Udruženje proizvođača inovativnih lekova – INOVIA.

Dozvola za novi lek izdaje se tek nakon što se u kliničkim ispitvanjima potvrdi da očekivana korist njegove primene prevazilazi potencijalne rizike. Nakon što se za neki lek izda dozvola, nastavlja se sa praćenjem njegove bezbednosti, u čemu svako ko ga koristi može da pruži svoj doprinos, rečeno je na konferenciji na kojoj su učestvovali Jelena Mitrašinović, ALIMS, Bojana Marković UPS i Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova.

Simptom/Tanjug

Vučić sa predstavnicima Udruženja DEBRA o konkretnim koracima za nabavku lekova

August 9, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Pre svega kao roditelj, a potom kao predsednik, sa velikom pažnjom saslušao sam predstavnike Udruženja DEBRA koji su me detaljnije upoznali sa potrebama obolelih, kao i sa prvom efikasnom terapijom za buloznu epidermolizu koja je odobrena u Americi”, naveo je Vučić u objavi na svom instagram nalogu buducnostsrbijeav.

On je rekao da je izrazio apsolutnu posvećenost države da svakom pacijentu, a pogotovo svakom detetu obezbedi normalan i zdrav život i da neće odustati dok se svakom detetu ne vrati osmeh na lice.

EuroNews Srbija

Vučić: Kurtijevo ponašanje pokušaj izazivanja ratnog sukoba, mi želimo da sačuvamo mir

August 6, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Aleksandar Vučić je izjavio u obraćanju novinarima tokom obilaska radova na izgradnji Dečje bolnice “Tiršova 2”, povodom hapšenja Srba na KiM i današnjeg upada u prostorije “Pošte Srbije”, da je Kurtijevo ponašanje pokušaj izazivanja ratnog sukoba.

“Mi ne želimo rat, želimo da sačuvamo mir, ali on to radi smišljeno, organizovano i uz podršku pojedinih zapadnih sila. Saopštenje Spoljne službe evropske agencije, njihovog ‘ministarstva spoljnih poslova‘, sramotno je i bezobrazno zato što u tom saopštenju oni nas pozivaju da ponovo o Kurtijevim jednostranim potezima, inače protivpravnim, idemo da razgovaramo”; istakao je predsednik.

Kakvu god glupost da napravi Kurti, ukazuje Vučić, oni zovu da razgovaramo o tome što je brutalno prekršio.

Podsetio je da od 2015. godine postoji sporazum o telekomunikacijama, “Pošti Srbije“, i istakao da je taj sporazum brutalno pregažen.

“Namerno je ublažavan tekst, znam kako je to išlo iznutra. Zbog dve članice Evropske unije koje uvek ublažavaju sve stavove koji bi trebalo da idu protiv Prištine i Kurtija i pokušavaju da nas naprave budalama. To govori o njima i ništa više od toga”, naveo je Vučić.

Veoma je, ističe, zabrinut.

“Dalje neću da govorim, jer se plašim da bih mogao da naškodim interesima svoje zemlje i svoga naroda”, rekao je predsednik.

“Lično sam razgovarao sa Lajčakom, prosledio sam im nedvosmislenu poruku, pa ćemo da vidimo šta ćemo da radimo”, dodao je Vučić.

“Tim najstručnijih lekara o uticaju rudarenja litijuma na zdravlje”

Predsednik je, odgovarajući na pitanje novinara o protestima protiv projekta “Jadar”, rekao da nema kopanja još najmanje dve godine.

Najavio je da će ministar zdravlja Zlatibor Lončar sutra izaći sa timom najstručnijih lekara u zemlji iz različitih oblasti, da se vidi da li to može da utiče na zdravlje.

Dodao je da će biti formiran i poseban tim za zaštitu životne sredine.

“Ovo je jedno malo parče zemlje, ništa više od toga. I tu ide podzemni rudnik. Znači pod zemlju, a ne površinski kop”, istakao je Vučić.

Osim u Loznici, istakao je, u Srbiji nema gde drugo da se kopa litijum, jer ga nema.

“Mnogo bih voleo da ga ima, ali ga nema. Ima ga u Loznici na tom parčetu zemlje, od svega 140 hektara, plus fabrika koja ide uz to, to je ukupno 220 hektara”, navodi predsednik.

“Lek za decu leptire stiže 13. ili 14. avgusta u Beograd”

Predsednik je izjavio da će lek za “decu leptire” biti dostupan u Beogradu najkasnije do 13. ili 14. avgusta i da lečenje po detetu košta 600.000 evra.

“To lečenje košta 600.000 evra. Reč je o kremama za opekotine, ako se ne varam. Nisam lekar, ali sam se raspitao i spremao se za to. I to će biti dostupno najkasnije od 13. i 14. avgusta ovde u Beogradu. Za jedno dete košta 600.000 evra. Ima dece za koju smo izdvojili i dva miliona evra”, rekao je Vučić na pitanje da optužbe da država ne pruža adekvatnu pomoć deci oboleloj od bulozne epidermolize i da je lek za dvoje dece odobren, ali da još ne stiže.

“Nikad nisam izvodio vojsku i policiju, niti ću”

Predsednik je, povodom tvrdnji na društvenim mrežama da će navodno 1. oktobra da proglasi vanredno stanje da bi po nalogu stranih službi “Rio Tinto” mogao da obavlja svoje poslove, rekao da vojsku i policiju nije nikad izvodio, niti će da izvodi, te da će oni reagovati tek kada se napravi velika glupost, ako se upadne u institucije, tuku policajci i slično.

“Meni pomažu strane službe? Pa njih organizuju strane službe. Ne nego se sami organizovali, pa se sami dogovorili… Njih organizuju da bi srušili slobodnu i nezavisnu Srbiju”, rekao je Vučić.

Upitao je kada je on to izveo vojsku i policiju, uz podsećanje da je opozicija upadala u RTS i u Skupštinu.

Predsednik je istakao i da će naredni izbori biti održani 2027. godine, a da pre toga opozicija ima priliku da ga smeni kroz referendum o opozivu predsednika, ali da oni ne žele na glasanje.

Na pitanje novinara da li mu je neko iz opozicije odgovorio na poziv da skupe 70 potpisa poslanika i da će im Srpska napredna stranka skupiti ostatak kako bi zatražili referendum, Vučić je rekao da su odgovorili i da “neće oni na glasanje”.

“Oni bi referendum o nečemu drugom, ne bi o meni. Mene bi da smene, a ne bi na referendum”, rekao je Vučić.

RTS

U Jagodini uhapšen lekar zbog sumnje na zloupotrebu položaja

July 4, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Sumnja se da je M. M., od 1. januara 2019. do 9. januara 2023. godine, na osnovu dokumentacije lekara specijaliste za koju je znao da je neistinite sadržine, a koju mu je dostavio N. N., tom pacijentu uveo u terapiju lek somatropin, poznatiji kao hormon rasta, i prepisao mu 4.149 pakovanja tog leka.

Lekove ukupne vrednosti oko 105.188.985 dinara N. N. je, kako se sumnja, podizao u apotekama, čime su obojica pribavili protivpravnu imovinsku korist od oko 105.188.985 dinara i za isti iznos oštetili Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Izvor: Tanjug

Zašto je pečena jabuka toliko poželjna uz terapije?(VIDEO)

June 23, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

U video snimku upoznaćete se sa konkretnim koristima konzumiranja pečene jabuke za vreme terapija.

https://www.facebook.com/share/r/bzbA96GAioaPV3uU/

Simptom

# lekovi