“Idite na vizuelni pregled sa nekim ko se razume u automobile”

Stručnjaci upozoravaju da, uprkos sve većem prometu, kupci i dalje često nasleđuju skrivene probleme, jer se manipulacije kilometražom vrlo vešto rade, a poverenje se polaže dokumentaciji i rečima prodavca.

Petar Veličković sa sajta “Polovni automobili” ukazao je za Newsmax Balkans da apsolutna zaštita ne postoji.

“Međutim, ovo je vreme kada postoji dosta alata uz pomoć kojih kupci mogu da steknu određeni nivo sigurnosti. Pre svega tu su onlajn platforme gde može da se ukuca vin oznaka, odnosno broj šasije i gde mogu da izađu podaci o pređenoj kilometraži, da li je auto bio havarisan, učestvovao u saobraćajnoj nezgodi…”, istakao je sagovornik.

Dodao je da je preporuka da se ide na vizuelni pregled sa nekim ko se razume u automobile, da majstor ponese neki dijagnostički uređaj i da se eventualno proveri ima li nekih grešaka.

“Pređena kilometraža ostaje trajno zapisana prilikom uvoza”
Ipak, ni provera putem interneta, niti pregled kod majstora, ne mogu u potpunosti da garantuju da automobil nema skrivene mane. Poseban problem predstavljaju uvezena vozila, čija je istorija često nepotpuna ili teško proverljiva, zbog čega rizik prilikom kupovine ostaje veliki.

Milan Milojević iz Agencije za bezbednost saobraćaja istakao je da ta agencija izdaje uverenja za vozila koja se uvoze kao upotrebljavana.

“U okviru svog poslovanja mi kilometražu prilikom uvoza vozila beležimo i ona ostaje trajno zapisana. Svaki vlasnik vozila može izvršiti proveru sa našeg uverenja sa koliko kilometara je vozilo ušlo u Republiku Srbiju, ali da li su vršene neke prethodne manipulacije ili da li neko kasnije izvrši manipulaciju na stanju pređenih kilometara – mi to sa sigurnošću ne možemo utvrditi”, napomenuo je Milojević.

“To za sada nije propisano kao kazna”
To, međutim, znači da država ima uvid samo u stanje kilometraže u trenutku uvoza vozila, ali ne i u ono što se dešavalo pre toga, niti šta se može desiti nakon registracije.

Upravo u tom prostoru ostaje najveći rizik za kupce, jer manipulacije mogu da prođu neprimećeno, a sistem kontrole i kažnjavanja ostaje i dalje nedovoljno efikasan.

Veličković je istakao da taj sistem nije dovoljno efikasan.

“Nije efikasan pre svega na teritoriji EU zato što je Evropa pokušala pre više od pet godina da uspostavi jednu jedinstvenu bazu na čitavoj teritoriji Unije gde bi se unosili podaci sa servisa i na taj način bi se vodilo računa o kilometar satu što bi u velikoj meri trebalo da spreči manipulaciju na teritoriji Unije odakle nama svake godine stiže između 130 i 150 hiljada polovnih vozila”, napomenuo je on.

Milojević je ukazao da u okvriu našeg pravosudnog sistema ne postoji neka stroža sankcija, niti je to za sada propisano kao kazna.

Dok jedinstvena evropska baza podataka i strože kazne i dalje ostaju samo plan, kupci ostaju često jedina linija odbrane od prevara.

Bez potpune kontrole i jasne odgovornosti, kupovina polovnog automobila i dalje je najčešće pitanje sreće, a ne sigurnosti.

Stručnjaci zato poručuju – oprez je i dalje najbolja zaštita, jer greške u ovom slučaju ne koštaju samo novca, već mogu imati i mnogo ozbiljnije posledice na putu.

Simptom/Newsmax Balkans