„Znam da mislite da sam opasan, ekstremni levičar koji pokušava da razbije Španiju“, rekao je Senatu krajem oktobra te godine. „Znam da je sve što radim, i sve što moja vlada radi, nezakonito, nemoralno, pa čak i previše.“

Skoro sedam godina kasnije, ta izreka nije zaboravljena. Poslednji lider levog centra u EU vodi najvažniju bitku svog političkog života. Događaji iz proteklih sedam dana – a zapravo i prošle godine – narušili su reputaciju španske manjinske vlade koju predvode socijalisti i čoveka koji je došao na vlast kao samoproglašena pošast korupcije.

Sančez, 53, ušao je u špansku političku istoriju u junu 2018. godine kada je postao prvi opozicioni lider koji je uspešno iskoristio glasanje o nepoverenju da smeni aktuelnu vladu i postane premijer. Do tada je konzervativna Narodna stranka (PP) bila na vlasti sedam godina, bila je zaglavljena u skandalima sa korupcijom i upravo je nepopravljivo oštećena presudom suda da je stranka profitirala od ilegalne šeme „mito za ugovore“.

To je još jedna fraza koja nije zaboravljena. Danas su njegova vlada i njegov krug u centru mreže navodnih zavera koje bi izgledale previše brojne, previše neverovatne i previše zamršene za roman.

Pitanje je sada da li će veliki preživeli španske politike stići do sledećih opštih izbora, zakazanih za 2027. godinu.

Da bi se iskrivila Hemingvejeva tvrdnja o bankrotu, kako vlada sklizne u etičku i izbornu insolvenciju? „Na dva načina. Postepeno, pa iznenada.“

Prošle nedelje, Sančezova desna ruka, Santos Serdan, organizacioni sekretar premijerove Španske socijalističke radničke partije (PSOE), podneo je ostavku nakon što je sudija Vrhovnog suda pronašao „čvrste dokaze“ o njegovoj mogućoj umešanosti u primanje mita za javne građevinske ugovore. Njegov slučaj je povezan sa slučajevima još dvojice ljudi, bivšeg ministra saobraćaja Hosea Luisa Abalosa – koji je bio Serdanov prethodnik na mestu organizacionog sekretara PSOE – i Abalosovog bivšeg pomoćnika Kolda Garsije.

Simptom/Gardijan