Obraćajući se skupu povodom 100. godišnjice rođenja Fidela Kastra, Dijaz-Kanel je kritikovao američku politiku i odbacio Vašingtonovu karakterizaciju Kube kao pretnje.

“SAD nas ne definišu kao ‘izvanrednu i neobičnu’ pretnju za sebe. Uvereni smo da to nije osećaj američkog naroda, već izgovor koji američka vlada koristi da nas napadne. Čovek pita: Šta je pretnja? Šta je izvanredno u vezi s ovom pretnjom? Postavljam sebi ovo pitanje svaki dan.”

“Ne postoji izgovor, nema razloga da se opravda vojni napad na Kubu”, rekao je.

Dijaz-Kanel je američku vladu opisao kao fašističku, povezujući njenu politiku s globalnim sukobima.

“Zato se u svetu događaju genocidni akti, poput genocida nad palestinskim narodom, poput genocida nad narodom Libana. Zato se agresija i jezik rata koriste za rešavanje međunarodnih sukoba”, rekao je.

Govoreći o onome što je opisao kao američku vojnu intervenciju protiv Venecuele 3. januara, Dijaz-Kanel je optužio Vašington da teži globalnoj dominaciji i da cilja na venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura kroz narativ “narko-države”.

“Pokušali su politički i medijski linčovati legitimnog predsednika Bolivarske revolucije, Nikolasa Madura. Zatim su nametnuli pomorsku blokadu Venecueli i prisilili je na najveće američko vojno prisustvo na Karibima u poslednjih 20 godina”, rekao je.

– Ne želimo rat –

Dijaz-Kanel je rekao i da se iranski narod odupro američkoj agresiji, naglašavajući da Iran niti poseduje nuklearno oružje niti je pretio da će ga upotrebiti.

Odbacio je američke izjave u kojima se izražava zabrinutost zbog teškoća s kojima se suočavaju Kubanci kao ironiju i besmislicu.

“Ako su toliko zabrinuti, neka ukinu blokadu. Jer fundamentalni problemi kubanskog naroda proizlaze iz dugotrajnog nastavka ove blokade”, rekao je.

Dijaz-Kanel je dodao da su kubanski vojnici pružali otpor američkim specijalnim snagama tokom operacije u Venecueli, rekavši da se napad, planiran da traje pet minuta, produžio preko 45 minuta uprkos američkoj brojčanoj i tehnološkoj nadmoći.

Upozoravajući na ozbiljne posledice u slučaju američke vojne intervencije, rekao je:

“Ne želimo rat. Uvek smo govorili da se razlike s američkom vladom mogu rešiti dijalogom, ali mora postojati namera i ozbiljnost da se pronađu područja saradnje koja će doneti dogovor i držati nas podalje od sukoba.”

Simptom/Anadolija