Razlog za toliki period bez novih investicija u naftnom sektoru bilo je nestabilno stanje nakon svrgavanja Moamera Gadafija 2011. godine, a sporovi između naoružanih rivalskih frakcija oko prihoda od nafte često su dovodili do zatvaranja naftnih polja, prenosi Rojters.

Libija je u avgustu ostala bez više od polovine svoje proizvodnje nafte od oko 700.000 barela dnevno, a izvoz je zaustavljen u nekoliko luka, jer je sukob između rivalskih političkih frakcija oko centralne banke pretio okončanjem četvorogodišnjeg relativnog mira.

Blokada je trajala više od mesec dana, a proizvodnja je postepeno nastavljena početkom oktobra. To nije sprečilo velike naftne kompanije Eni, OMV, BP i Repsol da obnove istražne aktivnosti u Libiji prošle godine nakon što su ih zaustavile na deceniju.

Italijanski Eni i libijska Nacionalna naftna korporacija (National Oil Corporation – NOC) već su 2023. godine potpisali ugovor o proizvodnji gasa vredan osam milijardi dolara (7,62 milijarde evra).

Vršilac dužnosti libijskog ministra za naftu, Halifa Abdulsadek, u januaru je rekao da je zemlji potrebno između tri i četiri milijarde dolara da bi dostigla proizvodnju od 1,6 miliona barela dnevno. Trenutna proizvodnja sirove nafte u zemlji iznosi oko 1,4 miliona barela dnevno, što je oko 200.000 barela dnevno manje od maksimuma pre građanskog rata, navodi NOC.

Simptom/B92/Tanjug